Pozovite nas

Elektrofiziologija i ablacija

Elektrofiziologija je test za merenje električne aktivnosti srca i dijagnostikovanje aritmije ili abnormalnih srčanih ritmova.

Cilj interevncije je da odredi vrstu i stepen poremećaja ritma na osnovu čega je moguće isplanirati svrsishodnu terapiju. Tokom pregleda je moguće ustanoviti vrstu poremećaja srčanog ritma, što znači moguće je otkriti vrstu i uzrok tahikardije (ubrzan srčani rad) ili bradikardije (usporen rad srca). Pregled može ukazati na postojanje bezopasnih, benignih poremećaja ritma, koji ne ugrožavaju život, ali koji su neprijatni, kvare kvalitet života, te ih stoga treba lečiti. Takođe, moguće je da se tokom pregleda otkriju maligni, po život opasni poremećaji ritma ili sklonost ka ovim poremećajima, što bi za posledicu imalo preduzimanje odgovarajućih terapijskih intervencija.

Radiofrekventna kateterska ablacija je postupak koji se izvodi za lečenje nekih vrsta aritmije.

Radiofrekventna kateterska ablacija je metoda lečenja poremećaja srčanog ritma– najčešće tahikardija odnosno ubrzanog srčanog rada. U toku elektrofiziološkog pregleda moguće je otkriti uzrok tahikardije, koji često predstavlja deo srčanog tkiva – mišićni snopić. Ovaj deo srčanog tkiva, „odgovoran“ za nastanak tahikardije, tokom ablacije se uništava zagrevanjem do temperature oko 50-60 ⁰C.

To je moguće tako što se posebno napravljen kateter uvodi u srčanu šupljinu i vrh katetera prislanja na mesto odgovorno za tahikardiju. Zatim se, kroz kateter pušta struja visoke frekvencije produkovana specijalnim generatorom. Aplikacija, propuštanje struje, traje oko 60 sekundi u proseku, nakon čega se proveravaju učinjeni efekti. U slučaju da lekar nije zadovoljan efektom, odnosno da ciljna zona srčanog tkiva nije u potpunosti neutralisana, aplikacija struje se ponavlja dok rezultat ne bude zadovoljavajući. Propuštanje struje kroz kateter i dalje kroz srčano tkivo kod najvećeg broja bolesnika nije bolno, ili u najgorem slučaju, stvara lak osećaj pritiska iza grudne kosti. Samo u retkim slučajevima aplikacija električne energije može biti bolna; u tim slučajevima bolesniku dajemo sredstvo za umanjenje bolova (analgo-sedacija), što čitavu proceduru opet čini lako podnošljivom. Procedura obično traje  najduže 120-180 minuta, kod jednostavijih stanja nekad i kraće od 60 minuta, jako retko do 240 minuta.

U Puls kardiološkom centru postavljena je potpuno integrisana vaskularna sala koja kombinuje hiruršku sterilnost i savremenu opremu i povezanu radnu stanicu sa post-procesnim i skladišnim objektom.

Angio-sala:

  1. Koronarne arterije:

 

  1. Srčani uređaji i pejsmejkeri

 

  1. Elektrofiziologija i ablacija

Da li su elektrofiziologija i ablacija bezbedne interevncije?

Elektrofiziologija i postupak ablacije smatraju se sigurnim interevncijama. Kao i kod bilo kog postupka, postoje potencijalni rizici.

Rizik će Vam objasniti lekar pre nego što se postupak izvede. Elektrofiziologija i ablacija se bezbedno rade kod dece i odraslih.

Koliko će trajati postupak?

Elektrofiziologija i ablacija mogu potrajati od sat do četiri sata, u zavisnosti od vašeg stanja. Obavestite porodicu i prijatelje o predviđenom vremenu postupka kako ne bi brinuli.

Da su elektorfiziologija i ablacija bolne procedure?

Možda ćete osetiti manju nelagodnost tokom Elektrofiziologije i postupka tokom ubrizgavanja lokalno ili povremeno kada lekari izazivaju abnormalan srčani ritam. Da biste umanjili nelagodu, možda ćete dobiti sedative kratkog dejstva, u zavisnosti od vrste postupka koji se izvodi i vrste aritmije koju imate.

Da li će se istovremeno izvoditi i elektrofiziologija i ablacija?

Jednom kada stručni tim Puls kardiološkog centra utvrdi gde se nalazi abnormalni ritam tokom elektrofiziologije, primenjujemo radiofrekventnu energiju na područje tokom ablacije radiofrekventnog katetera. Ne bismo želeli da vas provedemo kroz dva različita postupka kada se sve to možemo u jednom aktu.

Možete se vratiti kući istog dana nakon zahvata ili provesti jednu noć u bolnici, a kući se vratiti sledećeg jutra.

Kada možete da nastavite sa uobičajenim aktivnostima?

Možete nastaviti sa uobičajenim svakodnevnim aktivnostima – hodanjem, kupanjem, tuširanjem i tako dalje – čim napustite bolnicu, osim ako vam nije drugačije naloženo. Ne naprežite se i ne podižite predmete teže od 10 kilograma nekoliko dana, sve dok mesta uvođenja katetera ne zarastu.

Kada se možete vratiti na posao?

Ukoliko posao ne zahteva podizanje teških stvari, možete se vratiti na posao za dan ili dva nakon intervencije.