Kompletna analiza krvi

Analiza krvi koja se koristi u sklopu kardiološkog pregleda podrazumeva osnovne analize krvi i biohemijske analize. Kod određenih stanja može biti potrebna dodatna analiza krvi poput hormona štitne žlezde, gvožđa..

Šta vam nivo holesterola i drugih supstanci u krvi može reći o zdravlju srca?

Vaša krv može pružiti puno informacija o zdravstvenom stanju srca. Na primer, povišen „loš“ holesterol može ukazivati na povećan procenat rizika od srčanog udara. I druge supstance u vašoj krvi mogu pomoći vašem lekaru da utvrdi da li imate srčanu insuficijenciju ili postoji rizik od razvoja masnih naslaga (plaka) u arterijama (ateroskleroza).

Bitno je imati na umu da se rizik od srčanih bolesti ne može odrediti na osnovu samo jednog testa krvi. Pušenje, povišen holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes su najčešći faktori koji dovode do bolesti kardiovaskularnog sistema.

Evo pregleda osnovnih laboratorisjkih testova krvi koje koristimo u Puls kardiološkom centru, za dijagnozu i praćenje kardiovaskularnih oboljenja.

Kompletna krvna slika

• KKS – Kompletna krvna slika sa leukocitima

Krvna slika sa leukocitarnom formulom je laboratorijski test koji podrazumeva određivanje broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), belih krvnih zrnaca (leukocita), krvnih pločica (trombocita), hemoglobina (pigmenta koji se nalazi u cvrenim krvnim ćelijama i prenosi kiseonik) i hematokrita (predstavlja odnos krvnih ćelija prema tečnom delu krvi-krvnoj plazmi).

Kompletna analiza krvi se radi najčešće ili kao standardni deo laboratorijskog pregleda ili radi potencijalnog otkrivanja uzročnika anemija i infekcija.

• CRP

Kardiolog će takođe zahtevati i pretragu količinu C-reaktivnog proteina (CRP) koja je prisutna u vašoj krvi. Visok CRP je jasan znak upale ili infekcije u organizmu. Ako vaši testovi pokazuju visok nivo CRP-a, ovo je indikacija za visoko rizične kardiovaskularne bolesti.

• Sedimentacija

Sedimentacija eritrocita pokazuje koliko se brzo crvena krvna zrnca (eritrociti) talože u epruveti u toku jednog sata. Ovaj proces se izračunava merenjem visine naslaga eritrocita u milimetrima (mm), te se rezultat izražava kao mm/h. Nivo sedimentacije ukazuje na postojanje upale ili bolesti u telu, pravac toka bolesti i stepen uspešnosti lečenja.  Kada dođe do upalnog procesa u organizmu, pojedini proteini velike molekulske mase (na primer fibrinogen i globulin) uzrokuju da se crvena krvna zrnca tj eritrociti brže nego što je normalno grupišu i talože na dno epruvete. U slučaju postojanja infekcija, autoimunih bolesti ili malignih oboljenja, broj ovih proteina, koje proizvode jetra i imuni sistem, se povećava. 

Biohemisjke analize

• Glikemija

Glikemija se odnosi na nivo glukoze u krvi. Ona je osnovni tip šećera je važan izvor energije i prisutan je u nekim vrstama hrane, posebno voću.

Analiza glikemije određuje nivo šećera u krvi i prisustvo hipoglikemije (nizak nivo) ili hiperglikemije (visok nivo šećer). Na osnovu vrednosti koje pokaže ova analiza se vrši dijagnostikovanje dijabetesa, još jednog vodećeg faktora rizika za srčane bolesti i moždani udar.

• Urea

Urea predstavlja primarni produkt razlaganja proteina u telu, i izbacuje se kroz urin. Ukoliko je urea povišena, to može ukazivati na smanjenu funkciju bubrega, na primer kod glomerulonefritisa, pijelonefritisa ili nefroskleroze. Osim toga, povišene vrednosti uree mogu biti znak da se proteini u organizmu ragrađuju više nego što treba, ili da postoji povreda.

Snižene vrednosti su posledica dugotrajnog gladovanja i težih oštećenja jetre.

• Kreatinin

Kreatinin se koristi za procenu bubrežne funkcije.

Kreatin-fosfat je jedinjenje koje se formira u mišićima. Ključan je za proizvodnju energije potrebne za mišićnu aktivnost. Nestabilan je i pretvara se u kreatinin, koji se zatim izlučuje putem urina. Koliko će kreatinina nastati može zavisiti od mišićne mase, pola i starosti osobe. Nivo kreatinina u krvi predstavlja ravnotežu između njegove produkcije u mišićima  i brzine izlučivanja putem urina, jer se kreatinin filtrira u bubrezima i izlučuje urinom. Na primer, ako dođe do smanjenja filtracije kreatinina kroz bubrege i manjeg izlučivanja urinom, a nivo proizvodnje se zadrži na istom nivou, može doći do povećanja koncentracije kreatinina u krvi.

Stanja u kojima je kreatinin povišen su: infekcije bubrega, kamen u bubregu, autoimune bolesti, dijabetesa, koronarne bolesti, bilo kakvo oštećenje bubrežne funkcije ili opstrukcija.

Retko se dešava da je kreatinin snižen, jedino kada dođe do redukcije mišićne mase ili ponekad tokom trudnoće.

• Holesterol totalni

Tokom pregleda srca, kardiolog će zahtevati i količinu holesterola u vašoj krvi. To će se uraditi putem skrininga lipida, koji uključuje merenje tri lipida u krvi.

Ova vrsta skrininga analiziraće vaše: lipoproteine male gustine (LDL), lipoproteine velike gustine (HDL) i trigliceride.

Kada imate visok nivo LDL (loš holesterol), nizak nivo HDL (dobar holesterol) ili visok nivo triglicerida, imate veći rizik od srčanih bolesti.

Enzimi jetre

Jetra je veoma važan organ ljudskog tela i ima ključnu ulogu u metabolizmu, varenju, detoksikaciji i eliminisanju štetnih toksina iz tela. Laboratorijske analize i testiranja su važni za dijagnostikovanje oštećenja jetre i propisivanje odgovarajuće terapije. Merenje aktivnosti enzima jetre i njihov disbalans može ukazati na različita oboljenja jetre. Povećana aktivnost ALT je posledica bolesti jetre. Najčešće je aktivnost ALT viša nego AST ( izuzetat je kod alkoholnog hepatitisa, ciroze jetre).

• AST (Aspartat transaminaza)

AST je enzim koji je prisutan skeletnim mišićima, bubrezima, srcu i jetri. Ovaj enzim prisutan je i u pankreasu, plućima, eritrocitima i slezini.

• ALT (Alanin transaminaza)

ALT je enzim koji je u manjim količinama zastupljen u srcu i mišićima, a najviše ga ima u jetri i bubrezima.

U krvi su ova dva enzima normalno prisutna u relativno niskim koncentracijama. Kada dođe do oštećenja ćelija jetre (hepatocita), enzimi se oslobađaju u krvotok što rezultira povećanjem njihove aktivnosti. Najčešće se vrednosti AST i ALT određuju istovremeno kada se otkriva oštećenje hepatocita. Aktivnost ALT ostaje duže povišena od aktivnosti AST.

• GGT (Gama glutamil transpeptidaza)

Povišene vrednosti ovog enzima ukazuju na značajno oštećenje jetre i najčešće se javlja kod alkoholičara. Povišen GGT može ukazivati na na fiziološku hiperbilirubinemiju ili na insuficijenciju jetre, poznatu kao Gilbertov sindrom.

Oštećenja jetre, kao što su virusni hepatitis, žutica, ciroza jetre, toksični i alkoholni hepatitis (Alkoholna bolest jetre), nealkoholna masna jetra, ili karcinom jetre se mogu ispoljiti kroz povišene vrednosti ovog enzima.

Snižene vrednosti ovih enzima nemaju dijagnostički značaj.

Elektroliti

• Kalijum

Nivo kalijuma pada u slučajevima povraćanja, dijareje, intenzivne diureze, pankreasne fistule, neadekvatne ishrane, prekomerne funkcije nadbubrežne žlezde ili dijabetičke acidoze. Sa druge strane, povišen nivo kalijuma može biti znak hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, terapije kalijumom, hronične insuficijencije bubrega. 

• Natrijum

Natrijum, zajedno sa anjonima, igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa tečnosti u telu. Koncentracija natrijuma se povećava kod dehidracije, trauma ili oboljenja centralnog nervnog sistema, dok se insuficijencija bubrega i nadbubrežne žlezde, kao i prekomerni gubitak natrijuma i nedovoljan unos mogu prepoznati kroz smanjen nivo ovog minerala.