Centar za aritmije

Centar za aritmije Puls kardiološkog centra

Centar je posvećen pružanju kompletnog spektra nege pacijantima sa poremećajem srčanog ritma kako u Srbiji tako i regionu. Naši specijalisti za elektrofiziologiju srca u Centru za aritmiju su obučeni stučnjaci koji su posvećeni postavljanju dijagnoza poremećaja srčanog ritma i pružanju sveobuhvatne evaluacije i lečenja pacijenata sa aritmijama, atrijalnom fibrilacijom (AFIB) i drugim komplikacijama kod poremećaja srčanog ritma.

Centar za aritmije nudi pacijentima sa poremećajima srčanog ritma mogućnost da na jednom mestu urade sva testiranja, preglede, intervencije i dobiju svu dodatnu negu.

U centru za aritmiju Puls kardiološkog centra nudimo sledeće usluge:

  • Pregled aritmologa
  • Terapija medikamentima
  • Bolničko lečenje
  • Kontrola pejsmejkera
  • Zamenu baterije na pejsmejkeru
  • Sve dijagnostičke metode (EKG, Holter monitoring, Loop recorder )
  • Interevencije: Ugradnja pejsmejkera i ICD defibrilatora, kardioverzija
 

TIM CENTRA ZA ARITMIJU

Naš tim sastavljen je od stručnjaka koji imaju višedecenija dugu kombinaciju obuka, treninga i radnog iskustva. Svi naši specijalisti (kardiolog, interevntni kardiolog, kardio-elektrofiziolog ) pružaju najsavremeniji tretman za stanja aritmije koristeći sveobuhvatan pristup koji je bez premca u ovoj oblasti. 

Puls sa svojim timom pruža najsavremenije tretmane za složene aritmije i druge komplikacije kod aritmija, koristeći napredne medicinske terapije, 3-D kompjuterizovane tehnike mapiranja (procedure ablacije), implantaciju svih uređaja za ritam kao što su pejsmejkeri i defibrilatori, podržane naprednom tehnologijom snimanja i korišćenjem opreme poslednje generacije. Angio sala Puls kardiološkog centra je namodernija sala tog tipa u zemlji.

Načelnik Centra za aritmije je naš veliki stručnjak Prof dr Siniša Pavlović a u timu su i načelnik odeljenja elektorfiziologije VMA – dr Ivica Đurić, dr Aleksandar Cicović – interventni kardiolog, dr Lazar Angelkov – aritmolog, dr Vanja Koić – intreventni kardiolog.

Šta je elektrofiziologija srca?

Elektrofiziologija (EP) je specijalnost koja se fokusira na tajming srca ili električni sistem kao i na dijagnostiku i lečenje nepravilnih otkucaja srca ili aritmija koji se takođe nazivaju atrijalna fibrilacija, AFIB.

Stručno obučeni, sertifikovani kardiolozi u Centru za aritmiju završili su dodatni program obuke za kliničku elektrofiziologiju srca u trajanju od jedne do dve godine. Ovo je dodatak njihovoj subspecijalizaciji kardiologije.

Kada posetiti elektrofiziologa?

Pacijente sa jednostavnim palpitacijama do složenih aritmija njihov primarni lekar ili kardiolog upućuje u Centar za aritmiju radi konsultacija u vezi sa stanjem njihovog srčanog ritma. To mogu biti novo dijagnostikovani pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom (AFIB) ili pacijenti kojima će možda biti potrebne dodatne opcije lečenja za upravljanje aritmijom.

Pacijenti mogu zakazati pregled kod jednog od naših doktora.

Šta izaziva aritmije?

Puls ili srčani ritam veoma je bitan za zdravlje našeg srca. Izuzetno je važno da on bude odgovarajući kako bi srce moglo da obavlja svoju funkciju pumpe. Ni brži ni usporen rad srca najčešće nisu dobri za samo srce i pacijenta uopšte, iako nekada mogu biti fiziološki, odnosno bezopasni. To će naravno zavisiti od mnogo faktora i samo kardiolog vam može posle detaljne analize reći da li je vašem srcu neophodno lečenje.

 

Aritmija je bolest kod koje postoji poremećaj brzine ili ritma srčanog rada. U toku aritmije srce može raditi suviše brzo, suviše sporo ili sa nepravilnim ritmom. Ubrzan srčani rad se naziva tahikardija, a usporen bradikardija.

 

Većina aritmija su bezopasne, ali neke mogu biti ozbiljne ili čak fatalne. Kada srce radi jako brzo ili jako sporo ili nepravilnim ritmom, njegova pumpna funkcija se smanji i ne može da ispumpa dovoljno krvi do svih delova tela. To može oštetiti mozak, srce i druge organe.

Da bi se razumele srčane aritmije potrebno je upoznati se sa provodnim sistemom srca.

 

Električni impulsi u srcu dovode do grčenja (kontrakcije) srčanog mišića (miokarda). Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u tzv. SA čvoru koji se naziva i „prirodni pacemaker srca“. Nadražaj se dalje prenosi do AV čvora koji se nalazi u donjem delu desne pretkomore, u kom se impulsi usporavaju pre nego što uđu u komore, a zatim kroz tzv. Hisov snop do Purkinjeovih vlakana. Usporavanje nadražaja u AV čvoru je značajno jer omogućava da se petkomore i komore grče u različito vreme. Ova mreža sprovodi nadražaje do mišića komora i izaziva njihovu kontrakciju (grčenje). Ova kontrakcija omogućava ispumpavanje krvi iz srca u pluća i ostale delove tela. Ako dođe do nemogućnosti stvaranja impulsa u SA čvoru, nadražaji će se stvarati u AV čvoru ili nižim nabrojanim strukturama, ali usporenim ritmom.

 

SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca srca). Normalna frekvenca srca u stanju mirovanja je od 60-100/min. Međutim, frekvenca se menja u toku telesnog opterećenja, spavanja, stresa ili hormonalnih faktora. U toku spavanja frekvenca može pasti do 40/min, a u toku fizičkog opterećenja porasti na 160/min.

Šta sve može izazvati aritmije?

UZROCI U VEZI SA DRUGIM ORGANIMA – bolesti štitne i nadbubrežne žlezde, bolesti pluća, bubrega, digestivnog trakta, nervnog sistema…

OPŠTI POREMEĆAJI U ORGANIZMU (gubitak minerala i tečnosti, uzimanje nekih lekova (Digitalis, lekovi za izbacivanje tečnosti iz organizma, lekovi za lečenje aritmije itd), konzumiranje droga, alkohola, pušenje, povišena telesna temperatura, pad arterijskog krvnog pritiska, pad koncentracije kiseonika u krvi itd).

 

Faktori rizika dobijanja aritmija

  • Visok krvni pritisak
  • Dijabetes
  • Koronarna arterijska bolest
  • Sleep apnea
  • Kongestivna srčana insuficijencija
  • Bolest perifernih krvnih sudova
  • Posle kardiohirurških intervencija
  • Oslabljeni srčani mišić – niska ejekciona frakcija
  • Bolest srčanih zalistaka – čak i ako je hirurški korigovana
  • Previše alkohola ili kofeina

 

Simptomi aritmija

Mogu se razlikovati kod svakog pacijenta, ali može se osećati kao iznenadno treperenje srca, otkucaji srca postaju nepravilni i brži od normalnog.

  • Kratkoća daha – posebno tokom fizičkog napora
  • Osećaj slabosti prilikom vežbanja
  • Bol u grudima
  • Palpitacije
  • Vrtoglavica
  • Nesvestica
  • Umor
  • Anksioznost

 

Uzroci aritmija

Uzrok ne mora biti očigledan ili može biti povezan sa drugim zdravstvenim stanjima kao što su:

  • Koronarna arterijska bolest
  • Sleep apneja
  • Strukturni defekti srca ili zalistaka
  • Bolest pluća
  • Bolesti štitne žlezde
  • Upala srčanog mišića
  • Umor
  • Gojaznost

POREMEĆAJI SRČANOG RITMA

Sinusna tahikardija predstavlja ubrzan ali pravilan rad srca (preko 100 u minuti). Normalno se javlja tokom fizičkog napora, uzbuđenja, stresa itd..Takođe je mogu izazvati i ordređeni poremećaji drugih sistema: pojačana funkcija štitne žlezde, anemija, povišena temperatura. Uglavnom nije opasna i ne zahteva lečenje.

Normalan broj otkucaja srca kod odraslog čoveka iznosi između 60 i 100 u minuti. Ako je taj broj manji, veći deo vremena, pacijent verovatno ima bradikardiju, dok veći broj otkucaja u minuti predstavlja tahikardiju.

Nije svako odstupanje od normalnog broja otkucaja srca opasno po zdravlje, na primer sportisti i fizički radnici često imaju manje otkucaja srca u minuti od normalnog. U toku sna, broj otkucaja takođe može biti niži.

Bradikardija najčešće nastaje zbog disfunkcije sinusnog čvora odnosno sindroma bolesnog sinusa. Uloga sinusnog čvora je od ogromne važnosti za pravilan rad srca. On šalje električne signale i upravlja ritmom srca. Ako je sve u redu, otkucaji srca će se kretati u intervalu od 60 do 100, a ako on ne funkcioniše dobro može slati signale sporo.

Najčešći oblik aritmije nastaje kada električni signal, koji izaziva organizovanu kontrakciju pretkomora, postane nepravilan i neorganizovan. Atrijalna fibrilacija se može javiti s vremena na vreme (paroksizmalna AF) ili može biti trajno stanje. To može biti faktor za moždani udar, posebno za pacijente koji su stariji od 65 godina, kojima je dijagnostikovan visok krvni pritisak, kongestivna srčana insuficijencija, dijabetes ili periferna vaskularna bolest.

Pretkomorska (atrijalna) tahikardija se odlikuje brzim radom pretkomora zbog pojave ektopičnog impulsa, pravilnog ritma s frekvencijom od 120 – 220/min. Ako je provođenje impulsa regularno (1:1), komore se ubrzavaju i nastaje prava ritmična supraventrikularna tahikardija. Međutim mnogo je češća pretkomorska tahikardija s blokom, 2 :1, 3 :1, 4 :1 ( to znači da ne proizvede svaki impuls kontrakciju komora ), pa je komorska frekvenca neujednačena ali najčešće nije ubrzana.

Atrijalno treperenje, slično kao atrijalnu tahikardiju, karakteriše ubrzani rad srca. Srčane pretkomore normalo udaraju ravnomernim ritmom 60-80 puta u minutu. Ako je prisutan atrijalni flater, pretkomore udaraju veoma brzo, ali u pravilnom ritmu oko 90-150 puta u minutu, a komore na to odgovaraju neravnomerno i tako dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog ritma. Ponekad se ovaj poremećj pojavljuje zajedno sa drugim tipom nepravinog rada srca koji se zove atrijalna fibrilacija. Glavni uzroci ovog oboljenja su bolest mitralnog zalistka, visok krvni pritisak, srčani udar, oboljenje štitne žlezde, krvni ugrušak u plućima, stimulanti (kokain, metamfetamini), konzumiranje velike količine alkohola, virusne infekcije i stres izazvan drugim bolestima.

Simptomi

Lupanje srca, ošamućenost, kratak dah, nesvestica, bol u grudima, anksioznost.

Supraventrikularna tahikardija podrazumeva nekoliko drugih tipova ubrzanog srčanog ritma koji obično nisu opasni, ali mogu izazvati simptome palpitacije, umora ili kratkog daha. Obično počinju iznenada i iznenada prestaju, i mogu trajati nekoliko minuta ili sati, sa brzim, ali stabilnim pulsom tokom epizode.

Nastaju kao posledica abnormalnog prenosa impulsa iz pretkomora u komore, što rezultira veoma brzim srčanim ritmom. Pojava supraventrikularne tahikardije (SVT) raste sa godinama i češće se sreće kod žena.

Simptomi

Simptomi variraju od jedne do druge osobe. Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome. Drugi imaju bol u grudima, ubrzan rad srca, kratak dah, nesvesticu, mučninu i krizu svesti (sinkopu).

Opcije lečenja uključuju lekove ili proceduru kateterske ablacije.

 

VT nastaje kao posledica abnomralne električne komunikacije u komorama srca koje uzrokuje veoma brze otkucaje srca. Ovaj poremećaj je veoma opasan jer srce kuca toliko brzo da nekad ne može da dobije dovoljno krvi. VT može da preraste i u ventrikularnu fibrilaciju (VF), potencijalno smrtonosan nepravilan srčani ritam kada srce više ne kuca nego treperi i više ne ispumpava krv u telo (srčani zastoj).

Najčešći uzroci su srčani udar, insuficijencija srca, upotreba nedozvoljenih lekova, urođene srčane mane, prethodne operacije na srcu, trauma srca, hemijske abnormalnosti u krvi (elektroliti) i preterana aktivnost štitne žlezde (hipertireoidizam).

Pošto VT može dovesti do ventrikularne fibrilacije, smatra se ozbiljnim stanjem koje zahteva agresivno praćenje i lečenje.

Ako ne prođe sama, VT obično zahteva hitan tretman bilo lekovima ili električnim impulsom do srca (električna kardioverzija). Dalji tretman VT može uključivati antiaritmijske lekove ili proceduru kateterske ablacije. Često se ljudima sa VT i srčanim oboljenjima ugradi uređaj – defibrilator (ICD) koji sprečava ulazak u VF.

Najčešći uzrok srčanog zastoja je aritmija koja se zove ventrikularna fibrilacija – kada brzi, nestalni električni impulsi uzrokuju da vaše komore nesvrsishodno podrhtavaju umesto da pumpaju krv. To dovodi do pada krvnog pritiska i prekida dotoka krvi u vaše vitalne organe što rezultira gubitkom svesti. Ventrikularna fibrilacija predstavlja najveću opasnost od svih aritmija i čini polovinu svih srčanih smrti. Može biti uzrokovana prethodnim oštećenjem srca ili naslednim (genetskim) srčanim stanjem. Ponekad se VF može desiti tokom srčanog udara (infarkta miokarda), jer je tada srčani mišić osetljiviji i podložniji nastanku poremećaja ritma. Važno je shvatiti da je VF električni poremećaj srca (nije isto što i „srčani udar – infarkt miokarda”) i može, ali ne mora biti povezan sa problemom sa začepljenim arterijama koje snabdevaju srce krvlju.

VF je iznenadna i dešava se bez ikakvog upozorenja. Ona zaustavlja rad srca. Nedostatak krvi i kiseonika u celom telu, a posebno u mozgu, je smrtonosan u roku od nekoliko minuta ako se blagovremeno ne leči.

Iako KPR (kardiopulmonalna reanimacija) može da pruži privremenu korist, jedini zaista efikasan tretman za VF je defibrilacija. Defibrilacija se izvodi tako što se putem lopatica postavljenih na grudni koš srcu isporučuju električni impulsi koji restartuju srce nazad u normalan ritam.

AV Blok – Srčana blokada predstavlja problem sa električnim sistemom srca, koji pokreće srce, reguliše srčani ritam i kontroliše brzinu srčanog ritma. Ovo stanje se takođe naziva atrioventrikularna (AV) blokada ili poremećaj provodljivosti srca.

U normalnim uslovima, električni signali putuju od gornjih delova predkomora srca do komora. AV čvor je skup ćelija koje povezuju električnu aktivnost – poput mosta – od predkomora do komora. Ako imate srčani blok, električni signal ne putuje kroz AV čvor do ventrikula. Rezultat je srce koje ne funkcioniše efikasno, što znači da srce kuca sporo ili preskače otkucaje i ne može da pumpa krv kroz svoje komore i izbacuje je u telo kao što normalno srce radi.

AV Blok može biti prvog, drugog ili trećeg stepena, u zavisnosti od stepena oštećenja električnog signala.

AV blok I stepena: Impuls električnog signala stiže do ventrikula, ali sporije nego što bi trebalo kroz AV čvor. Impulsi se kasne. Ovo je najblaži tip srčane blokade.

AV blok II stepena se klasifikuje u dve kategorije: Tip I i Tip II. Kod srčane blokade drugog stepena, impulsi su povremeno blokirani.

  1. Tip I, takođe nazvan Mobitz Tip I ili Wenckebach-ova AV blokada: Ovo je manje ozbiljan oblik srčane blokade drugog stepena. Električni signal postaje sve sporiji dok srce ne preskoči otkucaj.
  2. Tip II, takođe nazvan Mobitz Tip II: Iako se većina električnih signala povremeno stiže do ventrikula, neki signali ne prolaze pa otkucaj srca postaje nepravilan i sporiji od normalnog.

AV blok III stepena: Električni signal od pretkomora do komora je potpuno blokiran. Kako bi nadoknadila to, komora obično počinje sama da kuca, delujući kao zamena za pejsmejker, ali otkucaji srca su sporiji, često nepravilni i nepouzdani. Treći stepen blokade ozbiljno utiče na sposobnost srca da pumpa krv u vaše telo.

Lečenje AV Bloka:

Ako imate blok prvog stepena srca, verovatno vam neće biti potrebno lečenje.

Drugi stepen bloka: Ako imate blok drugog stepena srca i imate simptome, možda će vam biti potreban pejsmejker da bi vaše srce normalno kucalo. Pejsmejker je mali uređaj koji šalje električne impulse vašem srcu.

Treći stepen bloka: Blok trećeg stepena često se prvi put otkriva tokom hitne situacije. Lečenje skoro uvek uključuje pejsmejker.

Puls kardiološki centar - Centar za aritmije

Dijagnostika aritmija

Dijagnostička elektrofiziološka studija (EPS) – Sprovodi se da bi se identifikovala lokacija abnormalnih električnih puteva vašeg srca. Električne žice se ubacuju u kateter i vode kroz krvne sudove kroz vašu preponu do vašeg srca, pružajući informacije koje su ključne za dijagnostikovanje i lečenje aritmija. Dok su unutar komora srca, žice snimaju abnormalne impulse ili otkucaje srca. Kada se otkrije abnormalnost, može se lečiti radiofrekventnom kateterskom ablacijom.

Elektrokardiogram (EKG) – je grafički zapis električne aktivnosti srca. EKG – bezbolan i neivazivan test uključuje podatke koji omogućavaju utvrđivanje izvora simptoma aritmije, predviđanje rizika za neka srčana stanja, procenu efikasnosti lekova koji se mogu koristiti za kontrolu poremećaja srčanog ritma, i proceniti potrebu za procedurom ablacije ili upotrebom implantabilnog uređaja kao što je ICD ili pejsmejker.

Holter monitor –  Holter EKG-a je eksterni uređaj koji nose osobe kod kojih može biti izražen rizik od komplikacija srčanog kola. Holter monitor automatski snima kontinuirani EKG – električne aktivnosti srca konstantno dok ga osoba nosi. Holter se obično nosi od 24 do 48 sati nakon čega lekar sa uređaja skida i očitava rezultate.

Loop rekorder – Implantabilni loop rekorder (ILR) je mali uređaj za snimanje srca koji se implantira uz ivicu grudne kosti ispod kože. Služi za diferencijalnu dijagnostiku ponavljanih kriza, odnosno gubitka svesti, čiji uzrok nije otkriven standardnim multidisciplinarnim pristupom. Može da se nosi tri godine, a u zavisnosti od detektovanog uzroka, predlaže se dalji vid lečenja. Implantabilni loop rekorder kontinuirano proverava otkucaje srca tokom dužeg vremena. To znači da može da vidi promene u otkucajima srca, koje drugi uređaji za snimanje rada srca mogu propustiti. Na primer, može otkriti:

  • nepravilne otkucaje srca koji su kratki ili se dešavaju samo s vremena na vreme
  • da li je uzrok nesvestice srčani problem
  • nepravilne ritmove srca koji mogu dovesti do moždanog udara

Lečenje aritmija

Specijalizovani tretmani i procedure za pacijente sa aritmijama

Većina aritmija se leči sa visokim procentom izlečenja i niskim procentom komplikacija. U Puls kardiološkom centru u okviru Centra za aritmije dostupne su različite terapije za lečenje aritmija. Različite terapije zavise od stanja ili uzroka aritmije. Neke aritmije se mogu lečiti medicinskim terapijama, dok za druge tipove aritimija može biti potreban poseban nadzor kako bi se pomoglo u dijagnozi. Informacije prikupljene tokom monitoringa će pomoći u određivanju metoda lečenja i da li će možda biti neophodna invazivna procedura.

 

Medicinska terapija – Određeni poremećaji ritma se leče antiaritmijskim lekovima koje prepisuje kardiolog /aritmolog / elektrofiziolog. Stacionarno praćenje tokom početka primene ovih lekova koristi se za upravljanje ritmom i antitrombotičkom terapijom.

 

Uređaji / šokeri – Ovi uređaji isporučuju kontrolisani električni impuls srcu. Defibrilator može zapravo da „šokira“ srce nazad iz smrtonosnog ritma u normalan srčani ritam. U hitnim situacijama uređaji su spoljašnji, ali se najčešće ugrađuju na grudi pacijenta ispod kože. U Puls kardiološkom centru ugrađujemo pejsmejkere i ICD – defibrilatore.

Pejsmejker – Mali električni uređaj koji „pejsira“ srce kada ono kuca presporo (bradikardija). Pejsmejker je implantiran u grudi neposredno ispod kože i ima izolovane provodnike koji su smešteni unutar jedne od srčanih komora. Elektroda na kraju žice dodiruje srčani zid i kada se otkrije nepravilnost, elektroda isporučuje električne impulse srcu. Pejsmejker može preuzeti sinoatrijalni čvor, ili prirodni pejsmejker srca, kada ne funkcioniše kako treba. Pejsmejkeri prate i regulišu ritam srca i prenose električne impulse da stimulišu srce ako kuca presporo. 

 

Implantabilni kardioverter defibrilatori (ICD) – ICD je mali električni uređaj koji se postavlja na grudi ispod kože. Stalno prati vaš srčani ritam. Ako oseti opasan brzi srčani ritam, on daje puls ili udare u srce i vraća normalan ritam. Defibrilatori su 99% efikasni u zaustavljanju životno opasnih aritmija i najuspešnija su terapija za lečenje ventrikularne fibrilacije, glavnog uzroka ISS. ICD-i kontinuirano prate srčani ritam, funkcionišući kao pejsmejkeri za prespore otkucaje srca i isporučuju šokove koji spašavaju život ako se otkrije opasan srčani ritam. 

 

Uređaji za srčanu insuficijenciju – Postoji više uređaja dostupnih pacijentima sa niskom ejekcionom frakcijom ili pacijenata čije srce ima nizak procenat funkcionisanja pumpe koji se mogu povećati određenim obrascima pejsinga. Elektrofiziolozi su u stanju da implantiraju i levu i desnu stranu srca kako bi ponovo sinhronizovali mišićne kontrakcije i poboljšali funkciju pumpanja oslabljenog srca.

RADIOFREKVENTNE ABLACIJE SA 3-D MAPIRANJEM

Kardioverzija – se odnosi na proces vraćanja srčanog ritma u normalu iz abnormalnog ritma. Većina unapred planiranih kardioverzija se izvodi radi lečenja fibrilacije atrija, poremećaja srčanog ritma koji nastaje u komorama srca. Ovo je ambulantna procedura koja se izvodi dok je pacijent budan uz neophodnu sedaciju. Tokom kardioverzije, direktna struja se koristi da bi se trenutno depolarizovala većina ćelija srca, omogućavajući sinusnom čvoru da nastavi sa normalnom aktivnošću pejsmejkera. Praktično se defibrilatorom pacijent – šokira kako bi se srčani rad “restartovao” i pokrenuo ponovo sa normalnim srčanim radom. 

  

Ablacija – blokiranje ili ožiljavanje abnormalnih električnih kruženja ili područja koja pokreću problem. To se radi navođenjem katetera kroz krvne sudove do srca zagrevanjem ili zamrzavanjem problematičnih ćelija. To dovodi do odumiranja nervnih ćelija u vrlo malom području, što blokira područje kruženja i sprečava to područje da prenosi dodatne impulse koji uzrokuju prebrzi rad srca. Kandidati za ablaciju uključuju fibrilaciju atrija u slučajevima kada terapija lekovima nije efikasna ili se ne podnosi.

Postupak izolacije plućnih vena – Atrijski kružni putevi u levom atrijumu ili plućnim venama se blokiraju kako bi se potencijalno izlečila atrijalna fibrilacija. Ovaj postupak je pogodan za pacijente koji imaju paroksizmalnu ili perzistentnu AF koja ne reaguje na medicinske tretmane, imaju komplikacije ili ne podnose antiaritmike.

Ablacija AV čvora – Ovaj postupak ablacije poboljšava simptome kada uzrok atrijalne fibrilacije (Afib) ne može da se ispravi. Postupak ablacije će blokirati AV čvor, koji je područje u srcu gde se nalaze atrijalni i ventrikularni električni sistemi, tako da pretkomore više ne mogu slati signale komorama. Nakon ablacije AV čvora, biće ugrađen trajni pejsmejker koji će stimuliati ventrikule da kucaju. To će pomoći u poboljšanju simptoma Afib-a i omogućiti prestanak uzimanja bilo kakvih lekova.

U okviru Puls kardiološkog centra formirano je nekoliko centara izvrsnosti. Više informacija o našim Centrima možete dobiti klikom na linkove: