CT angiografija (CTA)

Kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA) sprovodi se tako što se pacijentu ubrizga injekcija kontrastnog materijala u krvne sudove i sprovodi se CT skeniranje kako bi se pomoglo u dijagnozi i proceni bolesti krvnih sudova ili srodnih stanja, kao što su aneurizme ili blokade.

CT angiografija se izvodi na Odeljenju za CT dijagnostiku Puls kardiološkog centra.

Obavestite svog doktora ako postoji mogućnost da ste trudni i razgovarajte o nedavnim bolestima, zdravstvenim stanjima, lekovima koje uzimate i alergijama. Nekoliko sati ranije biće vam naloženo da ništa ne jedete i ne pijete. Ako imate poznatu alergiju na kontrastni materijal, lekar vam može propisati lekove koje treba uzimati pre CTA pregleda kako bi se smanjio rizik od alergijske reakcije. Ostavite nakit kod kuće i nosite široku, udobnu odeću.

Odogovorićemo na sledeća pitanja:

• Šta je CT angiografija?
• Kada se primenjuje angiografija?
• Kako da se pripremim?
• Uticaj CT angiografije na trudnoću i dojenje
• Kako izgleda CT skener?
• Šta predstvaljaju CT snimci?
• Kako se izvodi angiografija?
• Šta ću doživeti tokom i nakon CT skeniranja?
• Ko tumači rezultate CT skenera?
• Koje su prednosti i rizici angiografije?
• Koja su ograničenja CT angiografije?

Šta je CT angiografija?

Lekari koriste angiografiju za dijagnozu i lečenje bolesti i stanja krvnih sudova. Pregledi angiografije daju slike glavnih krvnih sudova u telu. U nekim slučajevima se koristi kontrastni materijal.

Lekari izvode angiografiju koristeći:

1. rendgen sa kateterima
2. računarsku tomografija (CT)
3. snimanje magnetnom rezonancom (MRI)

MSCT angiografija koristi multi-slajsni CT skener za izradu detaljnih slika krvnih sudova i tkiva u različitim delovima tela. Tokom pregleda, kontrastni materijal se ubrizgava kroz mali kateter smešten u venu ruke. Rendgen tehničar snimaće CT slike visoke rezolucije dok kontrastni materijal protiče kroz krvne sudove.

Kada se primenjuje angiografija?

MSCT angiografija je korisna u ispitivanju krvnih sudova i organa koji ih povezuju u različitim delovima tela, uključujući:

• Mozak – CT angiografija mozga
• Vrat – CT angiografija vrata
• Srce – CT angiografija srca
• Grudi – CT angiografija grudnog koša
• Stomak (poput bubrega i jetre) – CT angiografija abdomena
• Karlicu – CT angiografija karlice
• Noge i stopala – CT angiografija nogu
• Ruke i šake – CT angiografija ruku

Lekari koriste CT angiografiju za dijagnozu i procenu mnogih bolesti krvnih sudova i srodnih stanja kao što su:

• aneurizme
• blokade
• ugrušci krvi
• urođene abnormalnosti kardiovaskularnog sistema, uključujući srce
• neorganizovani krvni sudovi, poput vaskularnih malformacija
• povrede
• tumori
• pucanje krvnih sudova

Takođe, lekari koriste CT angiografiju za proveru krvnih sudova nakon operacije, kako bi:

Identifikovali abnormalnosti, poput aneurizmi, u aorti, kako u grudnom košu, tako iu abdomenu ili u drugim arterijama.

Otkrili aterosklerotsku bolest (plak) u karotidnoj arteriji vrata, koja može ograničiti protok krvi u mozak i izazvati moždani udar.

Identifikovali malu aneurizmu ili arteriovensku malformaciju (AVM) – abnormalnu vezu između krvnih sudova – unutar mozga ili negde drugde.

Otkrili plak koji je suzio arterije na nogama i tako pomognu u pripremi za endovaskularnu intervenciju ili operaciju.

Otkrili bolest u arterijama bubrega ili vizualiziju protok krvi kako bi se pacijenti pripremili za transplantaciju bubrega ili postavljanje stenta.

Usmeravaju interventne radiologe i hirurge koji vrše popravke obolelih krvnih sudova, poput implantacije stenta ili procene stenta nakon implantacije.

Otkriju povredu jedne ili više arterija na vratu, grudnom košu, stomaku, karlici ili udovima nakon traume.

Procene arterije koje hrane tumor pre operacije ili drugih postupaka poput hemoembolizacije ili selektivne interne terapije zračenjem.

Identifikuju disekciju ili cepanje aorte u grudnom košu ili abdomenu ili njegovim glavnim granama.

Pokažu obim i težinu bolesti koronarnih arterija i njene efekte i planiraju intervenciju, kao što je koronarni bajpas i stentiranje.

Pregledaju plućne arterije u plućima da bi se otkrila plućna embolija (krvni ugrušci, poput onih koji putuju iz vena nogu).

Pregledaju urođene abnormalnosti u krvnim sudovima, posebno arterije kod dece (npr. malformacije u srcu ili drugim krvnim sudovima usled urođenih srčanih bolesti).

Procene stenozu i opstrukcije sudova.

Kako da se pripremim za angiografiju?

Na skeniranju biste trebali nositi udobnu, široku odeću. Tokom postupka možda ćete morati da nosite bolničku pidžamu.

Metalni predmeti, uključujući nakit, naočare za oči, proteze i ukosnice, mogu uticati na CT slike. Ostavite ih kod kuće ili ih uklonite pre skeniranja. Od vas će se možda zatražiti da uklonite slušna pomagala i uklonive stomatološke proteze. Žene će biti zamoljene da uklone grudnjake koji sadrže metalnu donju žicu. Možda će se od vas tražiti da uklonite i pirsing.

Nekoliko sati pre skeniranja biće zatraženo da ništa ne jedete i ne pijete ako će se prilikom skeniranja koristiti kontrastni materijal. Trebali biste obavestiti svog lekara o svim lekovima koje uzimate i o alergijama. Ako imate poznatu alergiju na kontrastni materijal, lekar vam može propisati lekove (obično steroide) kako bi smanjio rizik od alergijske reakcije. Da biste izbegli nepotrebna odlaganja, obratite se timu Puls kardiološkog centra pre zakazanog pregleda.

Takođe obavestite svog lekara o nedavnim bolestima ili drugim zdravstvenim stanjima i da li ste u prošlosti imali srčana oboljenja, astmu, dijabetes, bubrežne bolesti ili probleme sa štitnom žlezdom. Bilo koji od ovih uslova može povećati rizik od neželjenih efekata.

Uticaj CT angiografije na trudnoću i dojenje

Žene bi uvek trebale da obaveste svog lekara i rendgen tehničara ako postoji bilo kakva mogućnost da su trudne.

Ako dojite u vreme pregleda, pitajte svog doktora za informacije. Može vam pomoći da izmuzete mleko pre skeniranja i držite ga pri ruci dok se kontrastni materijal ne ukloni iz vašeg tela, otprilike 24 sata posle testa. Međutim, najnoviji priručnik o kontrastnim medijima Američkog koledža za radiologiju (ACR) izveštava da studije pokazuju da je količina kontrasta koju dojenče apsorbuje tokom dojenja izuzetno niska.

Kako izgleda CT skener?

CT skener je  mašina u obliku krofne sa kratkim tunelom u sredini. Leći ćete na sto za ispitivanje koji klizi i izlazi iz ovog kratkog tunela. Rotiraće se oko vas, rendgenska cev i elektronski rendgenski detektori koji se nalaze jedan nasuprot drugog u prstenu, koji se naziva portal. Računarska radna stanica koja obrađuje informacije o slikama nalazi se u odvojenoj kontrolnoj sobi. Ovde rendgen tehničar upravlja skenerom i nadgleda vaš test u direktnom vizuelnom kontaktu. Tehničar će moći da vas čuje i razgovara pomoću zvučnika i mikrofona.

Šta predstvaljaju CT snimci?

Mnogo je sličnosti između konvencionalnih rendgenskih snimaka i CT skeniranja. Tokom konvencionalnog snimanja rendgenskim zracima, jedan izvor rendgenskog zraka šalje rendgenske zrake kroz telo. Detektorska ploča snima rentgenske zrake koji izlaze iz tela. Na osnovu količine rendgenskih zraka koje blokiraju telesni organi, slika će se pojaviti u različitim nijansama sive boje. Na primer, kosti izgledaju bele na rendgenu dok je vazduh relativno crn.

Za CT skeniranje, više izvora rentgenskih zraka i setovi rentgenskih detektora vrte se oko tela velikom brzinom. Izvori rendgenskih zraka šalju kroz telo više malih visokoenergijskih rendgenskih zraka. Detektori snimaju one rendgenske zrake koji izlaze iz tela. Tokom pregleda ležaćete na stolu koji se kreće kroz CT skener kako bi rendgenski zraci mogli da ispituju različita područja tela. Tada će brzi računar uzimati informacije prikupljene iz skenera da bi stvorio slike tela. Računar obrađuje veliku količinu podataka CT skeniranja da bi stvorio dvodimenzionalne slike tela.

Radiolozi će analizirati ove slike pomoću sofisticiranih računarskih programa i visokokvalitetnih monitora za otkrivanje bolesti u telu.

Kada se tokom postupka u krvotok uvede kontrastni materijal, on jasno definiše krvne sudove koji se ispituju čineći da izgledaju svetlo belo.

Kako se izvodi angiografija?

Pre ili na dan postupka, od vas će se možda zatražiti da popunite upitnik kako biste osigurali svoju sigurnost tokom angiografije. Medicinska sestra ili tehničar će plasirati intravenski (IV) port u vašu venu, obično na ruci ili šaci.

Tehničar započinje skeniranje tako što vas postavlja na sto za CT, obično ležite ravno na leđima. Kaiševi i jastuci se mogu koristiti da vam pomognu da zadržite pravilan položaj i ostanete mirni tokom skeniranja. Automatska pumpa za ubrizgavanje povezana na IV – ubrizgavaće kontrastni materijal određenom brzinom. U nekim slučajevima, posebno kod dece i pacijenata sa krhkim i malim venama, kontrast se može injektirati ručno pomoću šprica. Tokom skeniranja, sto se postavlja na početnu tačku snimanja, a zatim će se kretati kroz otvor mašine dok se vrši stvarno CT skeniranje. Jedno skeniranje traje približno jedan do dva minuta, ali možda će biti potrebno višestruko skeniranje.

Tokom CT angiografije srca, elektrokardiogram (EKG) sa elektrodama (lepljivi flasteri) biće postavljeni na vaše grudi kako bi se sinhronizovalo CT skeniranje sa otkucajima vašeg srca. Ako vaše srce kuca prebrzo, može se privremeno usporiti uzimanjem lekova kako bismo dobili jasne slike srca. Ukoliko primite lekove za kontrolu srčane frekvencije, bićete pažljivo praćeni tokom i nakon postupka.

Tokom skeniranja od vas će se možda tražiti da zadržite dah. Svako kretanje, uključujući disanje i pokrete tela, može dovesti do artefakata na slikama. Ovaj gubitak kvaliteta slike može nalikovati zamućenju koje se vidi na fotografiji objekta koji se kreće.

Povremeno je potrebna sedacija da bi deca bila mirna tokom skeniranja. Lekar će vam pomoći da utvrdite da li je potrebna sedacija i ako je potrebno, organizovaćemo je. Priprema za sedaciju može podrazumevati stopiranje unosa hrane i tečnosti nekoliko sati pre skeniranja, kako bi se sprečile komplikacije. Takođe, možda će biti potrebno produženo pažljivo posmatranje nakon skeniranja dok ne prestane dejstvo lekova koji se koriste za sedaciju.

Kada se ispitivanje završi, od vas će se tražiti da sačekate dok tehnnicčar ne verifikuje da li su slike dovoljno kvalitetne za tačno tumačenje.

Nakon pregleda, tehničar će ukloniti intravenski kateter i postaviti zavoj preko mesta uboda igle.

Ceo pregeld CT angiografije može biti završen u roku od nekoliko sekundi. Međutim, stvarno vreme koje ćete prosvesti u sobi za dijagnostiku može biti duže, jer će tehničar morati da vas prikladno postavi na sto, potvrdi postavljanje IV porta, uradi preliminarno snimanje i postavi podešavanja skenera i pumpe za ubrizgavanje kontrasta na osnovu delova tela koji se slikaju.

CT angiografija se retko izvodi kod dece, jer su osetljivija na zračenje od odraslih. Za decu i odrasle reproduktivnog doba, radiolozi primenjuju CT skeniranje sa niskim dozama zračenja sa merama smanjenja doze.

Šta ću doživeti tokom i nakon CT skeniranja?

CT pregledi su uglavnom bezbolni, brzi i laki. Sa multidetektorskim CT-om smanjuje se vreme koje pacijent treba da provede u mirnom ležećem položaju.

Iako je skeniranje bezbolno, možda ćete imati nelagodu ukoliko morate da mirujete nekoliko minuta ili prilikom postavljanja IV porta. Ako vam je teško da ostanete mirni, ukoliko ste veoma nervozni, uznemireni ili vas nešto boli, CT pregled će vam biti stresan. Tehnolog ili medicinska sestra, pod uputstvom lekara, mogu vam ponuditi neke lekove koji će vam pomoći da bolje podnesete CT skeniranje.

Ako se koristi materijal – intravenski kontrast, osetićete ubod igle kada se igla plasira u venu. Tokom ubrizgavanja kontrasta možete osećati toplotu. Takođe možete imati metalni ukus u ustima. Ovo će proći. Možda ćete osećati potrebu za mokrenjem što je kontrastni efekat i brzo popušta.

Kada uđete u CT skener, možda ćete videti posebne svetlosne linije projektovane na vaše telo. Ove linije se koriste da bi se osiguralo da ste pravilno postavljeni. Sa modernim CT skenerima možete čuti blago zujanje i škljocanje. Oni se javljaju dok se unutrašnji delovi CT skenera, koji vam obično nisu vidljivi, okreću oko vas tokom procesa snimanja.

Bićete sami u sobi tokom CT skeniranja, osim ako postoje posebne okolnosti. Na primer, ponekad roditelj koji nosi olovni štit može ostati u sobi sa detetom. Međutim, tehničar će uvek moći da vas vidi, čuje i razgovara sa vama putem ugrađenog interfonskog sistema.

Posle CT pregleda, tehničar će ukloniti intravensku liniju koja se koristi za ubrizgavanje kontrastnog materijala. Sićušna rupica koju napravi igla biće prekrivena malim flasterom. Možete se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Ko tumači rezultate angiografije?

Radiolog, lekar specijalno obučen za nadgledanje i tumačenje radioloških pregleda, analiziraće slike dobijene ct skenerom.

Možda će biti potrebni dodatni pregledi, lekar će vam objasniti i zašto. Može se uraditi i naknadni pregled da bi se utvrdilo da li je tokom vremena došlo do neke promene u nepravilnosti. Kontrolni pregledi su ponekad najbolji način da se utvrdi da li lečenje deluje ili je abnormalnost stabilna ili se promenila.

Koje su prednosti i rizici MSCT angiografije?

Prednosti

• Angiografija može eliminisati potrebu za operacijom. Ako operacija ostane neophodna, može se izvesti preciznije.
• MSCT angiografija je brza, neinvazivna i može imati manje komplikacija u poređenju sa konvencionalnom angiografijom.
• CT angiografija može pružiti preciznije anatomske detalje od ostalih pregleda angiografije, poput konvencionalne kateterske angiografije i magnetne rezonance (MRI).
• Prilikom CT angiografiju nema potrebe za sedacijom ili opštom anestezijom.
• CT angiografija srca koristan je način otkrivanja začepljenih koronarnih arterija.
• CT angiografija takođe može koštati manje od kateterske angiografije.
• U telu pacijenta ne ostaje zračenje nakon CT pregleda.
• Rentgenski snimci koji se koriste u CT pretragama ne bi trebalo da imaju neposredne neželjene efekte.

Rizici

Većina pacijenata uradi MSCT angiografiju bez neželjenih događaja.

• Uvek postoje male šanse za kancer zbog prekomerne izloženosti zračenju. Međutim, korist od tačne dijagnoze daleko premašuje rizik.
• Ako ste u anamnezi imali alergiju na rentgenski kontrastni materijal, lekar vam može savetovati da uzimate posebne lekove iz predostrožnosti, poput steroida, nekoliko sati ili dan pre CT angiografije kako biste smanjili šanse za alergijsku reakciju. Druga opcija je da se podvrgnete drugom pregledu koji ne zahteva jodirani kontrastni materijal.
• Kod pacijenata kod kojih postoji rizik od zatajenja bubrega i koji već imaju graničnu funkciju bubrega, primena jodiranog kontrastnog materijala može potencijalno dodatno oštetiti funkciju bubrega. Konsultujte se sa svojim lekarom i radiologom kako biste dobili više informacija u vezi sa ovim rizikom.
• Ako velika količina rendgenskog kontrastnog materijala iscuri iz vene u koju se ubrizgava i širi se ispod kože na mestu gde se stavlja IV, to može oštetiti kožu, krvne sudove i živce. Ako osetite bol ili peckanje u ovom predelu tokom ili neposredno nakon injekcije kontrastnog materijala, odmah treba da obavestite medicinsku sestru / tehničara.
• Žene bi uvek trebale da kažu svom lekaru i rentgenskom ili CT tehničaru  ako postoji šansa da su trudne.
• Proizvođači IV kontrasta nagoveštavaju da majke ne bi smele da doje svoje bebe 24-48 sati nakon davanja kontrastnog materijala. Međutim, najnoviji priručnik Američkog koledža za radiologiju (ACR) o kontrastnim medijima izveštava da studije pokazuju da je količina kontrasta koju dojenče apsorbuje tokom dojenja izuzetno niska.
• Rizik od ozbiljne alergijske reakcije na kontrastne materijale koji sadrže jod je retkost, a bolnica je dobro opremljene da se nosi sa komplikacijama ove vrste.

Smanjenje izlaganja zračenju

Tokom CT pregleda vodi se posebna pažnja kako bi se primenila najmanja moguća doza zračenja a proizvela najbolja slike za procenu stanja.

Savremeni CT sistemi imaju vrlo kontrolisane rendgenske zrake i metode kontrole doze kako bi se smanjilo zalutalo (rasejano) zračenje. Ovo osigurava da oni delovi tela pacijenta koji nisu skenirani budu izloženi minimalnom izlaganju zračenju.

Učinićemo sve da se smanji zračenje tokom izvođenja CT angiografije, uključujući prilagođavanje parametara skeniranja specifičnih za vaš telesni tip. Područje skeniranja takođe će biti ograničeno na organ od interesa kako bi se izbeglo nepotrebno zračenje drugih delova tela.

Koja su ograničenja CT angiografije?

Osoba velike telesne težine možda neće moći da se provuku kroz otvor konvencionalnog CT skenera ili težina može biti veća od ograničenja težine – obično 270 kilograma – za pokretni sto.

Ne savetuje se davanje jodiranog kontrastnog materijala kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom ili koji su ranije imali jaku alergijsku reakciju na kontrastni materijal.

Cena CT angiografije