Početna » Usluge » Kardiologija » Procena kardiovaskularnog rizika
Procena kardiovaskularnog rizika
U Puls kardiološkom centru temelj preventivne kardiologije započinje poznavanjem osnovnog rizika pacijenta od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Nakon procene faktora rizika, lekar informiše pacijenta o najboljim načinima za smanjenje rizika bilo da je reč o upravljanju životnim stilom ili odluci o uključivanju i intenzitetu farmakološke terapije.
Da li znate svoj kardiovaskularni rizik?
Udruženja kardiologa daju preporuku da je neophodno napraviti što tačniju a ipak što jednostavniju procenu ukupnog kardiovaskularnog (KV) rizika od oboljevanja ili umiranja zbog kardiovaskularnih bolesti.
Pojedinci sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom u kombinaciji sa jednim ili više kardiovaskularnih faktora rizika, imaju još veći rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara. Pravovremenim kontrolama, preciznim dijagnostikovanjem i stručnim upravljajanjem kardiovaskularnim faktorima rizika, pacijenti sa dijabetesom mogu izbeći ili odložiti razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Lekarski tim Puls kardiološkog centra će vršiti periodična ispitivanja kako bi procenio da li ste razvili neki od ovih faktora rizika povezanih sa kardiovaskularnim bolestima.
U Puls kardiološkom centru vrši se:
- procena kardiovaskularnog rizika za dijabetes
- procena kardiovaskularnog rizika za visok holesterol
- procena kardiovaskularnog rizika za gojaznost
- procena kardiovaskularnog rizika za hipertenziju
Kako se koristi score karta
Procenjuje se 10-godišnji rizik za nastanak fatalnog kardiovaskularnog događaja. KV rizik može biti:
Vrlo visok kardiovaskularni rizik: SCORE 10% i veći označava dokazano kardiovaskularno oboljenje pomoću neinvazivnih ili invazivnih testiranja.
dijabetes mellitus sa jednim ili više KV rizika i/ili oštećenjem ciljnih organa
teška hronična bolest bubrega
Visok kardiovaskularni rizik: SCORE 5 % i veći, a manji od 10%, označava značajno povećanje pojedinačnih faktora rizika kao što je:
-porodična dislipidemija i teška hipertenzija
-diabetes mellitus bez rizičnih KV faktora ili oštećenja organa
-umerena hronična bolest bubrega
Umeren kardiovaskularni rizik: SCORE 1% i veći, a manji od 5%.
Većina sredovečnih osoba pripada ovoj kategoriji.
Mali kardiovaskularni rizik: SCORE manji od 1%.
KV rizik može biti i veći od onog u SCORE karti kod osoba koje su neaktivne ili gojazne, kod socijalno ugroženih osoba, kod osoba sa niskim HDL holesterolom i povišenim trigliceridima i dr.
Preporuka za osobe sa malim (<5%) 10-godišnjim rizikom je kontrola i promena životnog stila, a osobe sa najvećim (> 20%) 10-godišnjim rizikom bi uz promene životnog stila bile podvrgnute i farmakološkoj terapiji radi smanjenja rizika ili bi uz rezultate koronarnog kalcijuma bila donešena odluku o lečenju.
Posebnu pažnju posvećujemo asimptomatskim osobama sa prekliničkim aterosklerotičnim oštećenjima. Klinički kardiološki pregled, pregled krvi i urina, EKG, EHO srca, Doppler krvnih sudova, Holter EKG, Test opterećenja i druge dijagnostičke metode doprinose otkrivanju asimptomatskih oštećenja srca, mozga, bubrega, očnog dna, malih i velikih krvnih sudova.
Kardiovaskularne bolesti i dijabetes
Sledeće statistike jasno i glasno govore da postoji snažna korelacija između kardiovaskularnih bolesti (KVB) i dijabetesa.
- Najmanje 68 procenata ljudi starijih od 65 godina sa dijabetesom umire od nekog oblika srčanih bolesti; 16% umre od moždanog udara.
- Odrasli sa dijabetesom imaju 2 – 4 puta veće šanse da umru od srčanih bolesti nego odrasli bez dijabetesa.
- Dijabetes se smatra jednim od sedam glavnih faktora rizika koji mogu da se kontrolišu kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti.
Zašto su ljudi sa dijabetesom u povećanom riziku od KVB?
Dijabetes se leči, ali čak i kada su nivoi glukoze pod kontrolom, to u velikoj meri povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. To je zato što ljudi sa dijabetesom, posebno dijabetesom tipa 2, mogu imati sledeća stanja koja doprinose riziku od razvoja kardiovaskularnih bolesti:
- Visok krvni pritisak (hipertenzija)
Visok krvni pritisak je odavno prepoznat kao glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Studije pokazuju pozitivnu vezu između hipertenzije i rezistencije na insulin. Kada pacijenti imaju i hipertenziju i dijabetes, što je uobičajena kombinacija, rizik od kardiovaskularnih bolesti se udvostručuje.
- Povišen holesterol i trigliceridi
Pacijenti sa dijabetesom često imaju nezdrav nivo holesterola, uključujući visok LDL („loš“) holesterol, nizak HDL („dobar“) holesterol i visoke trigliceride. Ova trijada lošeg broja lipida često se javlja kod pacijenata sa prevremenom koronarnom bolešću srca. Takođe je karakteristično za lipidni poremećaj povezan sa insulinskom rezistencijom nazvanom aterogena dislipidemija ili dijabetička dislipidemija kod onih pacijenata sa dijabetesom. Saznajte više o abnormalnostima holesterola u vezi sa dijabetesom. - Gojaznost
Gojaznost je glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i snažno je povezana sa rezistencijom na insulin. Gubitak kilograma može poboljšati kardiovaskularni rizik, smanjiti koncentraciju insulina i povećati osetljivost na insulin. Gojaznost i rezistencija na insulin takođe su povezani sa drugim faktorima rizika, uključujući visok krvni pritisak. - Nedostatak fizičke aktivnosti
Fizička neaktivnost je drugi glavni faktor rizika za insulinsku rezistenciju i kardiovaskularne bolesti. Vežbanje i gubljenje kilograma može sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa tipa 2, smanjiti krvni pritisak i pomoći u smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara. Verovatno je da je bilo koja vrsta umerenog i / ili snažnog intenziteta, aerobna fizička aktivnost – bilo sport, kućni rad, baštovanstvo ili fizička aktivnost povezana sa poslom korisna.
Za celokupno kardiovaskularno zdravlje, preporučuje se:
Najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta snažne aerobne aktivnosti nedeljno (ili ekvivalentna kombinacija aktivnosti umerenog i snažnog intenziteta), plus aktivnost jačanja mišića umerenog do visokog intenziteta najmanje 2 dana nedeljno za dodatne zdravstvene beneficije.
- Loše kontrolisani šećeri u krvi (previsoki) ili izvan normalnih granica
Dijabetes može dovesti do porasta šećera u krvi do opasnog nivoa. Za lečenje šećera u krvi mogu biti potrebni lekovi. - Pušenje
Pušenje dovodi pojedince, bez obzira imaju li dijabetes ili ne, veći rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Naučite kako da iskorenite tu naviku.
Iako trenutne tehnike najbolje predviđaju dugoročni rizik od kardiovaskularnih bolesti, strategije biomarkera se razvijaju za predviđanje kratkoročnih događaja, a druge tehnike snimanja kao što su koronarna CT angiografija i vaskularni MRI obećavaju da će identifikovati početni plak. Validacija i uključivanje tehnike u kliničku praksu je od vitalnog značaja za pomeranje procene rizika od KVB na sledeći nivo.