Pozovite nas

Kardiologija

Kardiolog se bavi lečenjem bolesti srca i krvnih sudova, koje su najučestalije bolesti modernog doba, a verovatno jedna od najpoznatijih bolesti je hipertenzija. Da bi neko postao kardiolog on je pre svega specijalista interne medicine a potom subspecijalista kardiologije.

Kardiološki pregled je bezbolan, nije potrebna nikakva priprema, ne koriste se nikakvi invazivni instrumenti (uobičajeno se koristi stetoskop, tenziometar, EKG aparat). Kardiološki pregled traje prosečno oko 20-30 minuta a po potrebi i duže.

Kardiološki tim Puls kardiološkog centra bavi se prevencijom, dijagnostikom koja uključuje test opterećenja, skenersku koronarografiju, ultrazvuk srca sa Color dopplerom i lečenjem kardiovaskularnih poremećaja. Na raspolaganju smo vam i u trenutku kad imate akutan problem koji zahteva hitno rešavanje.

Kardiološki pregled obuhvata:

  • Ličnu i porodičnu anamnezu
  • Uzimanje podataka o postojećim tegobama i smetnjama, kao i podatke o prethodnim bolestima i detekciju faktora rizika od vaskularnih, endokrinih, neuroloških, nefroloških i drugih faktora rizika kod bolesnika i krvnih srodnika ). Ako se srčana oboljenja pojave u vašoj porodici, onda postoji veći rizik da se bolest razvije na osnovu genetskih faktora.
  • Kardiološki pregled (status)
  • Završno mišljenje i određivanje terapije
  • Dopunske dijagnostičke procedure

Zašto je pregled srca neophodan?

Bolest srca je termin koji se koristi za označavanje različitih vrsta srčanih oboljenja. Ovaj termin može da uključuje bolest koronarnih arterija, srčanu insuficijenciju, aritmiju, srčani udar, perikarditis i urođenu srčanu manu.

Provera srca se vrši kako bi se otkrili svi znaci ili potencijalni faktori rizika koji mogu dovesti do bolesti srca. Kada se test sprovede rano, ljudi sa većim rizikom od razvoja srčanih bolesti mogu naučiti da žive zdravije i duže.

U Puls kardiološkom centru u ponudi su sledeći kardiološki pregledi:

 

Šta lekari pretražuju tokom pregleda srca?

Postoje različiti faktori koje će kardiolog pregledati tokom pregleda srca. Pored standarnog kardiološkog pregleda radi se analiza krvi i dijagnostika.  Nakon što je lekar pregledao vaše osnovne rezultate, može se preporučiti dalji skrining. Ovaj dodatni skrining može da uključuje proveru električne aktivnosti srca i pulsa, ultrazvuka srca, test srčanog stresa i druge preglede specifične za određenu bolest.

Dijagnostika:

Merenje krvnog pritiska

Lekari će takođe pogledati količinu pritiska koju vaša krv vrši na zidove arterija dok vam srce pumpa. To je ono što je poznato kao krvni pritisak. Pošto mnogi ljudi ne osećaju nikakve simptome visokog krvnog pritiska, ovaj test može pomoći da se otkrije više nego što se očekivalo. Visok krvni pritisak je ogroman faktor rizika za bolesti srca.

EKG – Elektrokardiogram

Elektrokardiogram  (EKG) je grafički zapis električne aktivnosti srca. Elektrokardiografija je brza, bezbolna i neinvazivna metoda kojom se registruje električna aktivnost srca, a uredjaj koji pravi grafički zapis zove se elektrokardiograf. Ovom metodom mogu se otkriti različita oboljenja srca. Snimanje traje nekoliko minuta i rezultat je dostupan odmah.

Ultrazvuk srca – EHO srca

Ehokardiografija ( ultrazvuk srca ) je postala rutinska procedura kojom se vrši dijagnostika i praćenje pacijenata koji imaju srčana oboljenja. Takođe je jedna od načešće koriščenih dijagnostičkih procedura u kardiologiji. Ovom metodom se može dobiti veliki broj informacija uključujući  veličinu i oblik srca, lokalzaciju i veličinu oštećenja srčanog tkiva, izgled srčanih valvula (zalistaka).

Test opterećenja srca – Ergometrija

Ergometrija je proučavanje srčane funkcije pod naporom (test opterećenja srca). To je postupak kojim se utvrđuje uticaj fizičkog opterećenja na srčani rad. Srce zdrave osobe omogućava prevazilaženje značajnog fizičkog stresa. Ishemijska bolest srca, značajno smanjuje ovu sposobnost, pogoršavajući stanje pacijenta u vreme napora. Neophodnost proučavanja kardiovaskularne kondicije srca uzrokovana je činjenicom da se neke srčane bolesti ne manifestuju u stanju mirovanja (na primer, aritmija i insuficijencija koronarnih arterija), što otežava pravovremenu dijagnozu.

Holter – EKG-a

Holter test se obično izvodi nakon osnovnog pregleda kako bi se proverio srčani ritam, posebno ukoliko EKG ( elektrokardiogram ) ne daje lekaru dovoljno informacija o stanju vašeg srca. Kardiolog koristi informacije zabeležene na Holter monitoru da bi utvrdio da li imate problem sa srčanim ritmom. Holter je mali uređaj koji prati vaš srčani ritam. Kardiolog će možda zahtevati da nosite holter 24h, 72h pa sve do 7 dana po potrebi. Za to vreme uređaj snima sve vaše otkucaje srca.

Holter krvnog pritiska

Holter za praćenje krvnog pritiska procenjuje nivo krvnog pritiska pacijenta tokom 24 sata, u normalnom okruženju i aktivnostima pacijenta van lekarske ordinacije. Monitoring krvnog pritiska je neophodan u slučaju očitavanja povišenog krvnog pritiska da bi se isključila ili potvrdila dijagnoza hipertenzije ili procenili ishodi lečenja prethodno dijagnostikovane hipertenzije. 

CT – skener

Kompjuterizovana tomografija (CT skeniranje, MSCT skeniranje) koristi računare i rotirajuće rendgenske aparate za stvaranje slika poprečnog preseka tela. Ove slike pružaju detaljnije informacije od uobičajenih rendgenskih snimaka. Snimci mogu pokazati meka tkiva, krvne sudove i kosti u različitim delovima tela. Puls kardiološki centar koristi Incisive CT Philps 128 slajzni skener.

U kardiologiji CT skener može se koristiti za vizuelizaciju:

 

Analize krvi:

Krvna slika

  • Kompletna krvna slika sa leukocitima – KKS
  • CRP
  • Sedimentacija

Biohemisjke analize

  • Glikemija
  • Urea
  • Kreatinin
  • Holesterol
  • AST
  • ALT
  • GGT
  • Natrijum
  • Kalijum

 

Koliko često treba da pregledate srce?

Ukoliko u prošlosti niste patili od srčanog oboljenja, skrining srčanih bolesti preporučuje se u dobi od 20 i više godina. Koliko često nakon toga idete na preglede, zavisiće od vaših faktora rizika i dijagnoze srčanog stanja.

Preciznije, ako je vaš krvni pritisak ispod 120/80 mm Hg, preporučuje se pregled jednom u dve godine.

Nivo holesterola treba uzimati svakih 4 do 6 godina za pacijente sa normalnim rizikom. Nivo šećera treba proveravati najmanje svake 3 godine. CRP skrining treba sprovesti na pacijentima sa 10 do 20% šanse za srčani udar.

Odlazak na pregled srca je jedini način da saznate da li rizikujete da bolujete od srčane bolesti. Obzirom na to da je svaka četvrta smrt uzrokovana srčanim bolestima, bolje je da znate u kakvom stanju je vaše srce.