EKG - Elektrokardiogram

Elektrokardiogram

Elektrokardiogram – EKG beleži električne signale u vašem srcu. To je uobičajeni i bezbolni test koji se koristi za brzo otkrivanje srčanih problema i nadgledanje zdravlja vašeg srca.

Elektrokardiogrami – zvani EKG – često se rade u lekarskoj ordinaciji. EKG aparati su standardna oprema u operacionim salama i sanitetskim vozilima. Neki lični uređaji, poput pametnih satova, nude EKG nadzor.

Ukoliko imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, lekar vam može predložiti elektrokardiogram kao skrining test, čak i ako nemate simptome.

 

Zašto se radi EKG

Elektrokardiogram je bezbolan, neinvazivan način koji pomaže u dijagnostici mnogih uobičajenih srčanih problema kod ljudi svih starosnih grupa. Vaš lekar može da koristi elektrokardiogram da utvrdi ili otkrije:

 

  • Nenormalni srčani ritam (aritmije)
  • Ako začepljene ili sužene arterije u srcu (bolest koronarnih arterija) uzrokuju bol u grudima ili srčani udar
  • Da li ste ranije imali srčani udar
  • Koliko dobro funkcionišu određeni tretmani bolesti srca, poput pejsmejkera

EKG će vam biti potreban ako imate bilo koji od sledećih znakova i simptoma:

  • Bol u grudima
  • Vrtoglavica ili zbunjenost
  • Lupanje srca
  • Ubrzan puls
  • Nedostatak daha
  • Slabost, umor ili pad sposobnosti za vežbanje

Ako vaši simptomi obično dolaze i prolaze, možda neće biti zabeleženi tokom standardnog EKG snimanja. U ovom slučaju lekar može preporučiti daljinsko ili kontinuirano praćenje EKG-a. Postoji nekoliko različitih vrsta.

Tipovi EKG-a

Holter monitor – Holter monitor je mali uređaj za nošenje koji snima kontinuirani EKG, obično tokom 24 pa i više sati i dana.

Monitor događaja – Ovaj prenosni uređaj je sličan Holter monitoru, ali snima samo u određeno vreme po nekoliko minuta. Možete ga nositi duže od Holtera oko 30 dana. Funkcioniše tako što pritisnete dugme kada osetite simptome. Neki uređaji automatski snimaju kada se otkrije abnormalni ritam.

 

Rizici EKG testiranja

Elektrokardiogram je siguran postupak. Ne postoji rizik od strujnog udara tokom testa, jer korišćene elektrode ne proizvode električnu energiju. Elektrode beleže samo električnu aktivnost vašeg srca.

Možda ćete imati manju nelagodu, sličnu uklanjanju zavoja, kada se elektrode uklone. Neki ljudi razviju blagi osip tamo gde su flasteri postavljeni.

Kako se pripremate za EKG

Nisu potrebne posebne pripreme za standardni elektrokardiogram. Obavestite svog doktora o bilo kojim lekovima i dodacima koje uzimate. To često može uticati na rezultate testa. Elektrokardiogram često postavljaju i izvode medicinska sestra ili tehničar.

 

Šta možete očekivati:

 

Pre EKG testa

Od vas će se možda tražiti da se presvučete u bolničku haljinu. Ako imate dlake na delovima tela gde će biti postavljene elektrode, tehničar će možda obrijati regiju kako bi omogućio da se flasteri zalepe. Kada budete spremni, od vas će se tražiti da legnete na sto za ispitivanje ili u krevet.

U toku EKG testa

Tokom EKG-a, do 12 senzora (elektroda) će biti prikačeno na grudi i udove. Elektrode su lepljive zakrpe sa žicama koje se povezuju sa monitorom. Snimaju električne signale kojima srce kuca. Računar beleži informacije i prikazuje ih u obliku talasa na monitoru ili na papiru.

Tokom testa možete normalno disati, ali moraćete da mirno ležite. Uverite se da vam nije hladno i spremite se da mirno ležite. Kretanje, razgovor ili drhtavica mogu iskriviti rezultate testa. Standardni EKG traje nekoliko minuta.

Posle EKG testiranja

Možete nastaviti sa uobičajenim aktivnostima nakon elektrokardiograma.

Rezultati EKG testiranja

Vaš lekar će možda razgovarati o vašim rezultatima čim uradi elektrokardiogram ili na sledećem pregledu ukoliko su potrebne i dodatne analize za dijagnostiku ili tretman lečenja.

Ukoliko su rezultati elektrokardiograma uredni, možda vam neće trebati nikakvi drugi testovi. Ako rezultati pokažu abnormalnost rada vašeg srca, možda će vam trebati novi EKG test ili drugi dijagnostički testovi, poput ehokardiograma (ultrazvuka srca). Lečenje zavisi od toga šta uzrokuje vaše simptome.

Vaš lekar će pregledati podatke zabeležene EKG aparatom i potražiti probleme sa vašim srcem, uključujući:

Otkucaje srca. Otlucaji srca se obično mogu izmeriti uobičajenom proverom pulsa. EKG može biti koristan ako se vaš puls teško oseća ili je prebrz ili previše nepravilan da bi se tačno brojao. EKG može pomoći vašem lekaru da identifikuje neobično brz puls (tahikardija) ili neobično spor srčani ritam (bradikardija).

Srčani ritam. EKG može pokazati nepravilnosti srčanog ritma (aritmije). Ovi uslovi mogu nastati kada bilo koji deo električnog sistema srca ne radi pravilno. U drugim slučajevima, lekovi poput beta blokatora, amfetamina i lekova protiv prehlade i alergija koji se mogu kupiti bez recepta, kao i konzumiranje kokaina, mogu pokrenuti aritmije.

Srčani napad. EKG može pokazati dokaze o prethodnom srčanom udaru ili onom koji je u toku. Obrasci na EKG-u mogu ukazivati na to koji deo vašeg srca je oštećen, kao i na opseg oštećenja.

Neadekvatno snabdevanje srca krvlju i kiseonikom. EKG urađen dok imate simptome može pomoći vašem lekaru da utvrdi da li je bol u grudima uzrokovan smanjenim protokom krvi u srčani mišić, kao na primer kod bolova u grudima zbog nestabilne angine.

Strukturne abnormalnosti. EKG može dati naznake o povećanju komora ili zidova srca, srčanim manama i drugim srčanim problemima.

Ako lekar dijagnostikuje bilo kakve probleme na EKG-u, može zahtevati dodatne testove kako bi utvrdio da li je potrebno lečenje otkrivenog stanja.