Koronarografija - Kateterizacija srca
Šta je koronarografija ili kateterizacija srca?
Kateterizacija srca ili koronarografija (koronarna angiografija) je minimalno invazivna metoda proučavanja srca i krvnih sudova koji opskrbljuju srce (koronarne arterije) bez hirurške intervencije. Obično uključuje snimanje srčanih arterija (koronarnih arterija) rendgenskim zracima pomoću tehnike koja se naziva koronarografija – koronarna angiografija. Dobijene slike su koronarni angiogrami ili arteriogrami.
Ovi testovi se obično rade kada neinvazivni testovi (ultrazvuk srca, stress test, CT koronarografija ili kalcijum skor) ne daju dovoljno informacija, kada neinvazivni testovi sugerišu da postoji problem sa srcem ili krvnim sudovima ili kada osoba ima simptome zbog kojih je problem sa srcem ili koronarnom arterijom vrlo verovatan. Jedna od prednosti ove procedure je ta što lekari tokom dijagnostičke koronarografije takođe mogu da leče razne bolesti, uključujući bolest koronarnih arterija.
Bolest koronarnih arterija je suženje ili blokada koronarnih (srčanih) arterija. Vaše koronarne arterije su u obliku šupljih cevi kroz koje krv može slobodno da teče. Zidovi koronarnih arterija obično su glatki i elastični.
Ateroskleroza – šta je i kada se javlja?
Ateroskleroza se javlja kada se normalna sluznica arterija pogorša, zidovi arterija zadebljaju i naslage masti i naslaga nakupljaju se na zidovima koronarnih arterija, blokirajući ili ograničavajući protok krvi bogate kiseonikom do srčanog mišića.
Bez adekvatne krvi, srce ostaje bez kiseonika i vitalnih hranljivih materija potrebnih za pravilan rad. To može izazvati bol u grudima koji se naziva angina. Kada su jedna ili više koronarnih arterija potpuno blokirane, može se desiti srčani udar.
Nakon interventnog postupka srčane kateterizacije, otvara se koronarna arterija, povećavajući protok krvi u srce.
Kateterizacija srca je relativno sigurna procedura a komplikacije su retke.
Kada je potrebna kateterizacija srca?
Srčana kateterizacija – koronarografija se može koristiti za dijagnozu i lečenje srčanih bolesti i poremećaja, planiranje budućih tretmana i sprovođenje određenih postupaka. Ovaj postupak je jedini način za direktno merenje pritiska krvi u svakoj komori srca i u glavnim krvnim sudovima koji idu od srca do pluća.
U kojim slučajevima se kateterizacija srca može koristiti:
- nakon srčanog udara – tamo gde je srčana krv blokirana
- merenje količine krvi koju srce ispumpava u minuti
- otkrivanje urođenih srčanih mana
- otkrivanje i biopsija tumora koji utiču na srce (na primer, miksom).
- za pomoć u dijagnozi angine – gde je bol u grudima uzrokovan ograničenim dovodom krvi u srce
- planiranje intervencije ili hirurškog postupka – poput koronarne angioplastike, gde se suženi ili začepljeni krvni sudovi proširuju
- najbolja metoda dijagnoze koronarne bolesti srca, gde nakupljanje masnih supstanci u koronarnim arterijama utiče na snabdevanje srca krvlju
Interventne procedure u Puls kardiološkom centru
Interventni postupak je nehirurški tretman koji se koristi za otvaranje suženih koronarnih arterija radi poboljšanja protoka krvi u srce. Interventni postupak se obavlja u toku dijagnostikovanja kateterizacije srca ako se utvrdi postojanje blokade, ili ćemo ga zakazati pošto se kateterizacijom potvrdi postojanje koronarne arterijske bolesti.
Interventni postupak započinje na isti način kao i kateterizacija srca. Jednom kada je kateter postavljen, izvodi se jedan od ovih intervencionih postupaka za otvaranje arterije: balonska angioplastika ili postavljanje stenta.
Kako se izvodi kateterizacija srca – koronarografija?
Sa bolničkog odeljenja u koje ste smešteni i pripremljeni za kateterizaciju srca, bićete uvedeni u posebno opremljenu Angio-salu Puls kardiološkog centra u kojoj se izvode sve interventne procedure. Lekar (interventni kardiolog ili radiolog) koji je posebno obučen za ovakve procedure izvodi postupak sa timom medicinskih sestara, tehničara i anesteziologa.
Medicinska sestra će očistiti i obrijati mesto – polje na kojem će lekar raditi. Ovo je obično u predelu ruke ili prepona. Pre postupka koronarografije, medicinska sestra će vam staviti IV (intravensku) liniju u venu na ruci kako biste mogli dobiti lek (sedativ) koji će vam pomoći da se opustite, ali ćete biti budni i moći ćete da sledite uputstva tokom postupka.
Područje na kojem se uvodi kateter – mesto uboda, biće pod dejstvom lokalnog anestetika. Lokalna anestezija vrlo brzo „otupi“ mesto uvođenja katetera tako da ne bi trebalo da osećate bilo kakvu neprijatnost. Lekar će potom napraviti otvor ubodom igle kroz kožu u veliki krvni sud.
Prilkom postupka srčane kateterizacije – koronarografije, tanki kateter (dugačka, fleksibilna, šuplja, plastična cev) ubacuje se u arteriju ili venu na vratu, ruci ili preponama, kroz otvor koji je prethodno napravljen iglom.
Lekar će nežno i pažljivo voditi kateter (dugačku, tanku cev) u vaš krvni sud. Video ekran će prikazati položaj katetera dok je provučen kroz glavne krvne sudove do srca. Možda ćete osetiti pritisak u preponama, ali ne bi trebalo da osećate bol.
Kroz kateter se ubrizgava posebna vrsta boje koja se naziva kontrastni materijal i snimaju se rendgenske slike (angiogrami). Kontrastni materijal je vidljiv na angiogramima, prikazujući krvne sudove kroz koje tečnost putuje. Ovo jasno ističe sve krvne sudove koji su suženi ili začepljeni. Koristeći rendgenske snimke kao vodič, vrh katetera prolazi do srca i koronarnih arterija.
Dijagnostička koronarografija
Razni mali instrumenti se mogu provući kroz cev do vrha katetera. Uključuju instrumente za merenje pritiska krvi u svakoj srčanoj komori i u krvnim sudovima povezanim sa srcem, za pregled ili snimanje ultrazvučnih slika unutrašnjosti krvnih sudova, za uzimanje uzoraka krvi iz različitih delova srca ili za uzimanje uzoraka tkiva iz srca radi pregleda pod mikroskopom (biopsija).
- Kada se kateterom ubrizgava boja koja se može videti na rendgenu, postupak se naziva koronarografija
- Kada se kateter koristi za čišćenje sužene ili začepljene arterije, postupak se naziva angioplastika ili perkutana koronarna intervencija (PCI).
- Kada se kateter koristi za proširenje suženog otvora srčanog zaliska, postupak se naziva valvuloplastika.
Nakon obavljene intervencije, lekar će ukloniti kateter. Medicinska sestra će izvršiti pritisak na mesto kroz koje je bio uveden kateter, kako bi sprečila krvarenje. Ponekad se koristi poseban uređaj za zatvaranje.
Koliko traje koronografija srca?
Postupak katetrizacije srca traje okvirno od 40 do 60 minuta u zavisnosti od toga da li će se raditi samo dijagnostika ili će se raditi i intervencija (dilatacija, stentiranje).
Kateterizacija se može obaviti na desnoj ili levoj strani srca
Kateterizacija desne strane srca
Vrši se radi dobijanja informacija o srčanim komorama na desnoj strani (desna pretkomora i desna komora) i trikuspidalnom zalisku (smeštenom između ove dve komore) i proceni količine krvi koju srce pumpa. Desna pretkomora prima krv iscrpljenu kiseonikom iz vena tela, a desna komora pumpa krv u pluća, gde krv uzima kiseonik i ispušta ugljen-dioksid. U ovom postupku, kateter se uvodi u venu, obično u vrat, ruku ili prepone. Kateterizacija plućne arterije, pri kojoj se balon na vrhu katetera provlači kroz desnu pretkomoru i komoru i smešta u plućnu arteriju, ponekad se vrši tokom kateterizacije desne strane srca tokom određenih većih operacija i u jedinicama intenzivne nege. Desna kateterizacija se koristi za otkrivanje i kvantifikovanje funkcije srca i abnormalnih veza između desne i leve strane srca. Lekari takođe koriste desnu kateterizaciju kada procenjuju ljude radi transplantacije srca ili postavljanja mehaničkog uređaja koji pomaže pumpanju krvi ili dijagnoze i lečenja plućne hipertenzije ili srčane insuficijencije.
Kateterizacija leve strane srca
Vrši se radi dobijanja informacija o srčanim komorama na levoj strani (leva pretkomora i leva komora), mitralnom zalisku (smeštenom između levog atrijuma i leve komore) i aortnom zalisku (smeštenom između leve komore i aorta). Leva pretkomora prima krv bogatu kiseonikom iz pluća, a leva komora pumpa krv u ostatak tela. Ovaj postupak se obično kombinuje sa koronarnom angiografijom radi dobijanja informacija o koronarnim arterijama.
Režim nakon urađene koronarografije
Nakon katetrizacije srca iz Angio sale bićete prevedeni u sobu za oporavak na nekoliko sati. Za to vreme morate ležati ravno. Od vas će se tražiti da nogu držite u horizantolnom položaju i ne bi trebalo nikako da ustajete iz kreveta minimum 3-4 sata. Ukoliko je potrebno da mokrite, to ćete obaviti u posudu dok ležite u krevetu. Osoblje će proveravati mesto uboda i ukoliko je potrebno pritisak će se primeniti na to mesto kako bi se zaustavilo eventualno krvarenje.
Tokom oporavka non-stop ćemo pratiti vaše stanje: otkucaje srca i druge vitalne znake (puls i krvni pritisak). Prijavite bilo kakav otok, bol ili krvarenje na mestu uboda ili ako imate bolove u grudima.
Pre nego što izađete iz bolnice, dobićete pismena uputstva o tome šta raditi kod kuće.
Koliko se ostaje u bolnici posle koronarografije?
Obično ćete moći da napustite bolnicu istog dana nakon dijagnostičke koronarografije posle perioda odmora i posmatranja. Ali ukoliko vam je istovremeno ugrađen i stent u bolnici ćete ostati i preko noći.
Oporavak posle koronografije
Većina ljudi ne oseća nikakve promene dan nakon postupka, mada se posle intervencije možete osećati pomalo umorno, a mesto rane će verovatno biti osetljivo do nedelju dana. Bilo koja modrica može trajati nekoliko nedelja. Obično će vam se savetovati da dan-dva posle postupka izbegavate određene aktivnosti, poput kupanja, vožnje i podizanja teških predmeta.
Odgovorna odrasla osoba mora vas odvesti kući. Nećete biti otpušteni ukoliko niste obezbedili pratnju koja vas može odvesti kući.
Ako imate više od dva sata vožnje do kuće, predlažemo vam da prenoćite u hotelu radi vaše udobnosti. Zatim neka vas član porodice vozi kući sledećeg jutra, nakon što se odmorite.
Tokom vožnje kući zaustavljajte se svakih sat vremena i hodajte 5 do 10 minuta. Ukoliko putujete kući avionom, ustanite da biste ispružili noge i šetali prolazom najmanje svakih sat vremena. Molimo pitajte svog doktora kada možete da nastavite da vozite.
Nakon otpusta i odlaska kući obavezno pažljivo sledite sva uputstva. Važno je da uzimate lekove prema uputstvima lekara. Morate odmah potražiti medicinsku pomoć ako se otok na mestu vaše rane pogorša ili ako imate prekomerno krvarenje ili probleme sa cirkulacijom udova.
Odmah pozovite doktora ukoliko:
- Noga na kojoj je ubod utrne ili konstantno trne ili vam je stopalo hladno ili postaje modro.
- Područje oko mesta uboda ima velike podlive.
- Mesto uboda natekne ili iz njega iscuri tečnost.
- Mesto uboda natekne vrlo brzo.
- Krvarenje na mestu uboda ne usporava kada čvrsto pritisnete to mesto.
Kako da se pripremim za kateterizaciju srca?
Dobićete uputstva o tome šta jesti i piti tokom 24 sata pre kateterizacije srca. Obično će se od vas tražiti da ne jedete i ne pijete ništa šest do osam sati pre postupka kateterizacije.
Obavestite svog lekara o bilo kojim lekovima (uključujući lekove bez recepta, lekovito bilje i vitamine) koje uzimate. Lekar će vas možda zamoliti da ih ne uzimate pre intervencije. Nemojte prestati da uzimate terapiju dok vam to ne kaže lekar.
Obavestite svog lekara ili medicinsku sestru ako ste alergični na bilo šta, posebno na jod, morske plodove – školjke, proizvode od lateksa ili gume, lekove poput penicilina ili rendgenske boje.
Dogovorite se da vas neko vozi kući nakon postupka.
Ako nosite slušni aparat, nosite ga tokom postupka. Zubnu protezu je potrebno ukloniti pre intervencije. Ako nosite naočare ponesite ih sa sobom u bolnicu.
Koje su potencijalne komplikacije i rizici koronarografije?
Kateterizacija srca – koronarografija je obično vrlo sigurna intervencija. Mali broj pacijenata ima manje probleme. Kod nekih se pojavljuju modrice na mestu gde je kateter bio umetnut (mesto uboda). Kontrastna boja zbog koje se arterije prikazuju na rendgenskim snimcima dovodi do toga da neki pacijenti osećaju tegobe u stomaku, svrab ili razviju osip.
Kao i kod svih procedura, postoje i neki rizici, uključujući:
- alergiju na kontrastnu boju – ovo nije uobičajeno ali pre nego što započnete postupak, trebalo bi da razgovarate o svim alergijama koje imate sa svojim kardiologom
- krvarenje ispod kože gde je kateter uveden – ovo bi trebalo da prestane nakon nekoliko dana, ali ako ste zabrinuti, obratite se lekaru
- vrlo mali rizik od ozbiljnijih komplikacija, uključujući oštećenje arterije na ruci ili nozi gde je kateter uveden, srčani udar, moždani udar, oštećenje bubrega i, vrlo retko, smrt
Cena kateterizacije srca
Cena dijagnostička koronarografija – od 130.000 dinara.
Cena koronarografija sa dilatacijom – od 150.000 dinara
Cena kateterizacija sa ugradnjom stentova – 459.000 dinara + bolnički dan
Kateterizacija srca u Puls kardiološkom centru
Srčana kateterizacija izvodi se u posebno opremljenoj Angio – sali od strane eksperata iz interventne kardiologije i radiologije. Pogledajte naš tim i zakažite pregled. Naš call centar je dostupan svakog dana do 20h na telefon 0117555000 ukoliko imate dodatnih pitanja. Takođe nam se možete obratiti i putem emaila: info@pulskardioloskicentar.rs
Česta pitanja o koronarografiji
Da li koronarografija odmah pokazuje da li mi treba stent?
Da. Koronarografija direktno prikazuje krvne sudove srca i pokazuje da li postoji suženje, gde se nalazi i koliko ometa protok krvi. Ako je suženje značajno i može se bezbedno rešiti tokom iste procedure, interventni kardiolog može uraditi balon dilataciju ili ugradnju stenta. Ako promena nije za stent, predlaže se terapija, praćenje ili druga vrsta lečenja.
Šta znači ako koronarografija pokaže suženje, ali se stent ne ugradi?
To najčešće znači da suženje nije takvo da bi stent doneo jasnu korist ili da je promena složenija i zahteva dodatno planiranje. Neka suženja se bolje leče terapijom, neka zahtevaju dodatnu procenu, a neka se upućuju na kardiohirurški konzilijum. Odluka se ne donosi samo prema procentu suženja, već i prema mestu promene, simptomima, izgledu arterije i opštem stanju pacijenta.
Da li normalan nalaz koronarografije znači da je srce zdravo?
Normalne koronarne arterije znače da nema značajnih suženja na krvnim sudovima srca. To je važan nalaz, ali ne isključuje sve srčane probleme. Tegobe mogu poticati od poremećaja ritma, srčanih zalistaka, povišenog pritiska, pluća, želuca, kičme ili mišića grudnog koša. Zato se nakon uredne koronarografije dalje razmatra drugi mogući uzrok simptoma.
Kada bol u grudima znači da ne treba čekati zakazan termin?
Ne treba čekati ako je bol jak, traje duže od nekoliko minuta, širi se u levu ruku, rame, vilicu, leđa ili ga prate gušenje, preznojavanje, mučnina, slabost, nesvestica ili osećaj pritiska u grudima. To mogu biti znaci akutnog srčanog problema i tada je potrebna medicinska pomoć, a ne redovno zakazivanje.
Da li mogu na koronarografiju ako imam slabije bubrege?
Može, ali je potrebna pažljiva priprema. Koronarografija koristi kontrast koji se izlučuje preko bubrega, pa se pre procedure proveravaju urea, kreatinin i procenjena bubrežna funkcija. Kod pacijenata sa slabijim bubrezima planira se manja količina kontrasta, hidracija i dodatni oprez kako bi se smanjio rizik od pogoršanja bubrežne funkcije.
Šta ako imam alergiju na kontrast?
Ako imate alergiju na kontrast ili ste ranije imali osip, otok, gušenje, pad pritiska ili drugu reakciju posle snimanja sa kontrastom, to obavezno treba reći pre koronarografije. U tom slučaju se procenjuje koliko je reakcija bila ozbiljna, proverava se bubrežna funkcija i planira se posebna priprema pre procedure. Po potrebi se bira najbezbedniji pristup, koristi odgovarajući kontrast i koronarografija se radi uz pojačan nadzor medicinskog tima.
Da li moram da prekinem terapiju za razređivanje krvi pre koronarografije?
Ne treba ništa prekidati na svoju ruku. Terapija protiv zgrušavanja krvi, terapija za pritisak, šećer, srce ili aritmije mora biti jasno prijavljena pre procedure. Interventni kardiolog određuje šta se nastavlja, šta se privremeno pauzira i kada se terapija ponovo uvodi, jer pogrešno prekidanje može povećati rizik od krvarenja ili tromboze.
Da li je bolje da se koronarografija radi preko ruke ili preko prepone?
Koronarografija se može raditi kroz arteriju na ruci ili kroz arteriju u preponi. Pristup preko ruke često omogućava brže ustajanje i lakši oporavak. Pristup preko prepone se bira kada su krvni sudovi ruke nepogodni, kada je anatomija složenija ili kada se očekuje zahtevnija intervencija. Odluku donosi interventni kardiolog na osnovu pregleda, nalaza i planirane procedure.
Da li se stent može ugraditi odmah tokom koronarografije?
Može, ako se tokom koronarografije pronađe značajno suženje koje je pogodno za intervenciju i ako je pacijent prethodno adekvatno pripremljen. U tom slučaju dijagnostika može preći u terapijsku proceduru, odnosno balon dilataciju i ugradnju stenta. Ako nalaz zahteva dodatno planiranje, intervencija se može zakazati naknadno.
Da li mi je potreban uput za koronarografiju u privatnoj klinici?
Za privatno zakazivanje najčešće nije potreban uput. Ipak, potrebno je poneti prethodne nalaze kako bi se procenilo da li je koronarografija zaista potrebna i koliko je hitna. Najkorisniji su EKG, ultrazvuk srca, test opterećenja, Holter, CT koronarografija, laboratorija, otpusne liste i izveštaji kardiologa.
Gde u Beogradu mogu da uradim koronarografiju bez dugog čekanja?
Koronarografiju, odnosno kateterizaciju srca možete uraditi u Puls Kardiološkom Centru u Beogradu, u posebno opremljenoj angio-sali. Prednost je što se procena, dijagnostika i po potrebi interventni postupak mogu organizovati u okviru istog centra, uz tim interventne kardiologije i radiologije.
Termin možete zakazati preko stranice zakažite pregled ili pozivom na broj telefona koji je naveden na kontakt stranici.