Endovaskularni tretman karotidnih arterija

Šta su karotide tj karotidne arterije?

Arterije odvode krv bogatu kiseonikom od srca do glave i tela. Postoje dve karotidne arterije (po jedna sa svake strane vrata) koje snabdevaju krv u mozak . Karotidne arterije se palpiraju na svakoj strani u donjem delu vrata, neposredno ispod ugla vilice.

Karotidne arterije dovode krv u veliki, prednji deo mozga, koji je zadužen za mišljenje, govor, ličnost i senzorne i motoričke funkcije.

Vertebralne arterije prolaze kroz kičmu i dovode krv u zadnji deo mozga (moždano stablo i mali mozak).

Šta je stenoza karotidne arterije?

Bolest karotidne arterije, koja se naziva i stenoza, je suženje karotidnih arterija, obično je uzrokovano aterosklerozom. Ateroskleroza je nakupljanje holesterola, masti i drugih supstanci koje putuju kroz krvotok, poput zapaljenskih ćelija, ćelijskih otpadnih proizvoda, proteina i kalcijuma. Ove supstance se vremenom lepe za zidove krvnih sudova kako ljudi stare i kombinuju se tako da formiraju materijal koji se zove plak.

Nakupljanje plaka može dovesti do suženja ili začepljenja karotidne arterije, što može dovesti do povećanog rizika od moždanog udara.

Nekada suženje krvnih sudova vrata može biti i posledica zračne terapije vrata ili nakon hirurške intervencije na karotidnom krvnom sudu i posledične restenoze.

Koji su simptomi suženja tj stenoze karotidnih arterija?

Manje stenoze karotidnih arterija uglavnom ne daju simptome tako da nekad prvi znak karotidne arterijske bolesti može biti moždani udar. Privremeni ishemijski napad (takođe nazvan TIA ili „mini moždani udar“) jedan je od najvažnijih znakova upozorenja za moždani udar. TIA se javlja kada krvni ugrušak nakratko blokira arteriju koja snabdeva krv u mozak.

Sledeći simptomi TIA, koji su privremeni i mogu trajati nekoliko minuta ili nekoliko sati, mogu se javiti sami ili u kombinaciji:

• Iznenadni gubitak vida ili zamućenje vida na jednom ili oba oka
• Slabost i / ili utrnulost na jednoj strani lica, ili na jednoj ruci ili nozi, ili na jednoj strani tela
• Nejasan govor, poteškoće u razgovoru ili razumevanje onoga što drugi govore
• Gubitak koordinacije
• Vrtoglavica ili konfuzija
• Otežano gutanje

TIA zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer je nemoguće predvideti da li će prerasti u veliki moždani udar. Ako vi ili neko koga poznajete iskusite ove simptome, potražite hitnu pomoć. Neposredni tretman vam može spasiti život ili povećati šanse za potpuni oporavak.

TIA su snažni prediktori budućih moždanih udara; osoba koja je doživela TIA ima 10 puta veću verovatnoću da doživi moždani udar od one koja nije doživela TIA.

Šta je moždani udar?

Moždani udar ili „šlog“ nastaje kada se krvni sud u mozgu začepi ili pukne. Mozak ne može da skladišti kiseonik, pa se oslanja na mrežu krvnih sudova da bi mu pružio krv bogatu kiseonikom. Moždani udar rezultira nedostatkom snabdevanja krvlju, zbog čega će okolne nervne ćelije biti odsečene od snabdevanja hranjivim materijama i kiseonikom. Kada se tkivo prekine sa dovodom kiseonika duže od 3 do 4 minuta, ono počinje da umire.

Moždani udar može nastati ako:

• arterija postaje izuzetno sužena plakom
• se komad plaka odlomi i putuje do manjih arterija mozga
• se krvni ugrušak formira i blokira suženu arteriju

Moždani udar takođe može nastati kao rezultat drugih stanja, kao što su naglo krvarenje u mozgu (intracerebralno krvarenje), naglo krvarenje u prostoru kičmene tečnosti (subarahnoidno krvarenje), atrijalna fibrilacija, kardiomiopatija ili blokada sićušnih arterija u mozgu .

Dijagnostika karotidne bolesti

Ukoliko imate rizik za bolest karotidnih arterija važno je da redovno obavljate preglede.

Lekar će stetoskopom saslušati arterije na vašem vratu. Nenormalni zvuk žurbe, nazvan bruit, može ukazivati na bolest karotidne arterije. Međutim, modrice nisu uvek prisutne kada postoje blokade i mogu se čuti čak i kada su blokade manje.

Diagnostički testovi u proceni bolesti karotida uključuju:

• Kolor doppler karotidnih aretrija: Postupak snimanja koji koristi visokofrekventne zvučne talase za pregled karotidnih arterija kako bi se utvrdilo postoji li suženje. Ovo je najčešći test koji se koristi za procenu prisustva bolesti karotidne arterije.

• Karotidna angiografija (karotidni angiogram): Tokom ovog invazivnog postupka snimanja, kateter (tanka, fleksibilna cev) se ubacuje u krvni sud na ruci ili nozi i vodi do karotidnih arterija uz pomoć specijalnog rendgen aparata. Kroz kateter se ubrizgava kontrastni matrrijal – boja, dok se uzimaju rendgenski snimci karotidnih arterija. Ovaj test se može izvršiti da bi se procenilo ili potvrdilo prisustvo suženja ili blokade u karotidnim arterijama, utvrdio rizik od budućeg moždanog udara i procenila potreba za budućim lečenjem, poput karotidnog stentiranja ili operacije.

• Kompjuterizovana tomografija (CT snimanje): CT mozga se može izvršiti ako se sumnja da se moždani udar ili TIA već dogodio. Tokom CT skeniranja, rendgenski zraci prolaze kroz telo i hvataju ih detektori u skeneru koji proizvode trodimenzionalne (3D) slike na ekranu računara. U zavisnosti od vrste skeniranja koja vam je potrebna, kontrastni materijal se može ubrizgati intravenozno (u venu), tako da radiolog može videti telesne strukture na CT slici. Ovaj test može otkriti područja oštećenja u mozgu.
• CT angiogram (CTA): CT angiografija – CTA je test koji koristi naprednu CT tehnologiju, zajedno sa intravenskim (IV) kontrastnim materijalom (bojom), za dobijanje 3D slika karotidnih arterija visoke rezolucije. CTA snimci omogućavaju lekarima da utvrde stepen stenoze u karotidnim i kičmenim arterijama, a takođe mogu proceniti i vodeće do ovih arterija kao i krvnih sudova u mozgu.

• Magnetno-rezonantni angiogram (MRA): MRA je vrsta skeniranja na magnetnoj rezonanci (MRI) koja koristi magnetno polje i radio-talase za pružanje slika karotidnih arterija. Ovaj test može pružiti važne informacije o karotidnim i vertebralnim arterijama i stepenu stenoze.

Lečenje bolesti karotidnih arterija u Puls kardiološkom centru

Kako se leči bolest karotida?

Bolest karotidnih arterija se leči:

• Unošenjem promena u način života
• Uzimanjem propisanih lekova
• Intervencijom – endovaskularna ili hirurška procedura

Da biste sprečili napredovanje bolesti karotidne arterije, preporučuju se promene načina života:

• Prestanite da pušite i koristite duvanske proizvode.
• Kontrolišite visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i bolesti srca.
• Idite na redovne preglede kod svog lekara.
• Neka vaš lekar proveri vaš lipidni status i drži ga u normalnim vrednostima
• Jedite hranu sa malo zasićenih masti, holesterola i natrijuma.
• Postignite i održavajte željenu težinu.
• Redovno vežbajte – najmanje 30 minuta vežbanja većinu dana u nedelji.
• Ograničite količinu alkohola koju pijete. Prekomerna upotreba alkohola definiše se kao pijenje više od tri pića dnevno.

Tretmani i procedure lečenja karotida

Postoje nekoliko mogućnosti za terapiju karotidnih arterija:

• konzervativna neurološka terapija
• hirurška intervencija
• endovaskularna, minimalno invazivna metoda, koja se sprovodi kroz arteriju preponske regije pomoću katetera kroz koje se uradi balon dilatacija i postavi stent

Ako postoji ozbiljno sužavanje ili začepljenje karotidne arterije, možda će biti potreban postupak za otvaranje arterije i povećanje protoka krvi u mozak, kako bi se sprečio budući moždani udar. Ukoliko imate simptome povezane sa sužavanjem karotidne arterije, verovatno ćete morati da budete podvrgnuti karotidnoj endarterektomiji ili karotidnom stentiranju kako bi se ispravilo suženje arterije i smanjio rizik od moždanog udara.

Ukoliko imate sužavanje karotide bez simptoma, specijalista će proceniti rezultate testa i status rizika kako bi dao preporuku da li bi najbolja opcija bila medicinska terapija, endovaskularni tretman ili karotidna endarterektomija.

Operacija karotida na vratu – karotidna endarterektomija

Operacija karotidnih arterija, karotidna endarterektomija je tradicionalni hirurški tretman bolesti karotidne arterije. Dokazano je da je karotidna endarterektomija korisna za simptomatske pacijente sa 50 ili više procenata karotidne stenoze (blokada) i za asimptomatske pacijente sa 60 ili više procenata karotidne stenoze.

Karotidna endarterektomija se može izvoditi u opštoj anesteziji (pacijent spava) ili lokalnoj anesteziji sa intravenskom sedacijom. Tokom postupka vrši se rez na vratu na mestu blokade karotidne arterije. Hirurg uklanja plak iz arterije i kada se uklanjanje plaka završi, hirurg zašiva posudu. Protok krvi u mozak se obnavlja normalnim putem.

Endovaskularni tretman karotidnih arterija