Nefrolog postavlja dijagnozu i leči bolesti bubrega. Bubrezi su parni organi koji prečišćavaju vašu krv i uklanjaju štetne materije iz organizma, regulišu krvni pritisak, koncentraciju elektrolita u krvi i kiselost krvi (pH vrednost krvi), učestvuju u regulaciji nivoa šećera u krvi i zdravlja kostiju, sintetišu hormon koji je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.
Hronična bolest bubrega
Hronična bolest bubrega je globalni zdravstveni problem. Od nje boluje preko 840 miliona ljudi, ili otprilike svaki deseti čovek.
Šta je hronična bolest bubrega? To je bilo kakav problem s bubrezima (njihovom funkcijom ili strukturom) koji traje duže od tri meseca.
Zašto je važno da prepoznamo i lečimo hroničnu bolest bubrega? Zato što, ukoliko se ne leči, može dovesti do prestanka rada bubrega i dijalize ili transplantacije bubrega. I što je jako važno, ova bolest višestruko povećava rizik da obolimo od kardiovaskularnih bolesti, kao što je npr. infarkt srca.
Hronična bolest bubrega ima pet stadijuma, koji se zasnivaju na tome koliko dobro vaši bubrezi mogu da filtriraju otpad iz vaše krvi. Ta funkcija bubrega meri se kreatininom u krvi i skraćenicom koju često vidite u rezultatima vaših analiza – eGFR (estimated glomerular filtration rate). Ako nema značajnih problema sa funkcijom vaših bubrega, eGFR je > 60 ml/min. Ukoliko je eGFR < 60 ml/min, treba da vas pregleda nefrolog.
Ko je u riziku da dobije hroničnu bubrežnu bolest?
Svako može dobiti hroničnu bubrežnu bolest. U većem ste riziku za hroničnu bubrežnu bolest ako:
- Imate dijabetes melitus
- Imate povišen krvni pritisak
- Imate srčanu bolest, ili bilo koju drugu bolest srca i krvih sudova
- Imate porodičnu istoriju bubrežne bolesti
- Imate abnormalnu strukturu ili veličinu bubrega
- Imate više od 60 godina
- Imate dugu istoriju uzimanja NSAID (nesteroidnih antiinflamatornih lekova) analgetika, kao i uzimanje nekih drugih lekova štetnih za bubrege (to uključuje proizvode koji se mogu kupiti bez recepta)
- Imate problema sa telesnom masom – gojazni ste.
Bolesti bubrega izazvane dijabetesom
Kako dijabetes uzrokuje bolesti bubrega?
Povišen nivo glukoze u krvi, takođe nazvan šećer u krvi, može oštetiti krvne sudove u vašim bubrezima. Kada su krvni sudovi oštećeni, bubrezi ne funkcionišu dobro. Mnogi ljudi sa dijabetesom takođe razvijaju povišen krvni pritisak, što takođe može oštetiti vaše bubrege.
Koliko vremena je potrebno da dijabetes ošteti bubrege?
Skoro svi pacijenti sa dijabetesom tip 1 razvijaju neke dokaze o funkcionalnim promenama u bubrezima u roku od dve do pet godina od dijagnoze. Oko 30 do 40 procenata napreduje ka ozbiljnijim bolestima bubrega, obično u roku od 10 do 30 godina.
Bolesti bubrega usled visokog krvnog pritiska
Povišen krvni pritisak je jedan od glavnih uzroka hronične bubrežne bolesti. Takođe, bubrežna bolest može izazvati povišen krvni pritisak. Bez obzira na to šta je došlo prvo, povišen krvni pritisak oštećuje sitne krvne sudove u bubrezima, što smanjuje protok krvi i ometa pravilno funkcionisanje bubrega. Kada se to dogodi, bubrezi nisu u stanju da uklone sav otpad i dodatnu tečnost iz vašeg tela. Ako imate povišen krvni pritisak, važno je da ga lečite.
Koje su komplikacije hronične bubrežne bolesti?
Neke od komplikacija hronične bubrežne bolesti uključuju:
- Nizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemija)
- Slabe i krhke kosti
- Giht
- Metabolička acidoza. Ovo je hemijska neravnoteža (kiselinsko-bazna) u vašoj krvi uzrokovana smanjenjem funkcije bubrega, koja vas može životno ugroziti
- Povišen krvni pritisak
- Srčana bolest i bolest krvnih sudova, uključujući povećan rizik od moždanog udara i srčanog udara
- Oštećenje nerava
- Povišen nivo kalijuma (hiperkalemija), što utiče na sposobnost vašeg srca da funkcioniše ispravno
- Povišen nivo fosfora (hiperfosfatemija)
- Povećan rizik od infekcije zbog oslabljenog imunološkog sistema
- Nakupljanje tečnosti, što dovodi do otoka u vašim stopalima, članovima i rukama.
Kako se dijagnostikuje bubrežna bolest?
Nefrolog će uzeti vašu medicinsku istoriju, sprovesti fizički pregled, pitati o svim lekovima koje trenutno uzimate i o simptomima koje ste primetili.
Nefrolog će tražiti testove krvi i urina kako bi proverio funkciju bubrega.
Specifično, testovi krvi će proveriti:
- Nivo serumskog kreatinina, koji pokazuje koliko dobro vaši bubrezi uklanjaju ovaj otpadni proizvod. Kreatinin je otpadni proizvod iz metabolizma mišića i obično se izbacuje urinom. Visok nivo kreatinina u vašoj krvi znači da vaši bubrezi ne funkcionišu dovoljno dobro da ga eliminišu urinom.
- Vašu brzinu glomerularne filtracije (GFR). Ovo opisuje koliko efikasno vaši bubrezi filtriraju krv. Vaš GFR se koristi za određivanje stadijuma vaše bubrežne bolesti.
Vrlo važan test je pregled mokraće (urina). On je jednostavan, bezbolan, dostupan i vrlo informativan. Podrazumeva fizičko-hemijski pregled i pregled sedimenta mokraće. Ne treba da imate pozitivne proteine i albumin u mokraći, kao ni povećan broj crvenih i belih krvnih zrnaca.
Drugi testovi mogu uključivati imidžing dijagnostiku kako bi se proverili problemi sa veličinom i strukturom vaših bubrega — kao što su ultrazvuk, magnetna rezonanca (MRI) i/ili kompjuterizovana tomografija (CT). Nefrolog može takođe naložiti biopsiju bubrega kako bi definisao vrstu bubrežne bolesti I na osnovu toga ordinirao specifičnu terapiju.
Upozoravajući znaci problema sa bubrezima
Hronična bolest bubrega je nažalost dosta često i dosta dugo bez simptoma. Zato je važno da, ukoliko ste u povišenom riziku da dobijete ovu bolest, redovno proveravate bubrežnu funkciju.
Kada imate simptome to je obilno znak odmakle bolesti.
- Uvek ste umorni
Bubrezi filtriraju otpad iz vaše krvi i izbacuju ga urinom. Kada bubrezi ne funkcionišu ispravno, toksini se mogu nakupljati. Jedan od uobičajenih znakova je umor. Možete se osećati iscrpljeno, slabo ili imati problema sa koncentracijom. Bubrezi proizvode hormon koji signalizira vašem telu da stvara crvena krvna zrnca. Ako ih imate manje, vaša krv ne može da dostavi dovoljno kiseonika vašim mišićima i mozgu.
- Loš san
Studije pokazuju moguću povezanost između apneje u snu i hronične bubrežne bolesti, koja vremenom oštećuje vaše organe i može dovesti do bubrežne insuficijencije. Apneja u snu može oštetiti bubrege delimično tako što sprečava vaše telo da dobije dovoljno kiseonika. Hronična bubrežna bolest može izazvati apneju u snu sužavanjem vašeg grla, nakupljanjem toksina i na druge načine.
- Svrab kože
To se može desiti ako vaši bubrezi ne mogu da ispere toksine i oni se nakupljaju u vašoj krvi. To može izazvati osip ili vas naterati da se čeprkate po celom telu. Vremenom, vaši bubrezi možda neće moći da balansiraju minerale i hranljive materije u vašem telu. To može dovesti do bolesti minerala i kostiju, što može učiniti vašu kožu suvom i svrbežnom.
- Natečenost lica i stopala
Kada vaši bubrezi ne mogu dobro da izbacuju tečnost, tečnost se nakuplja u vašem telu. To može dovesti do naduvenih ruku, stopala, članaka, nogu ili naduvenog lica. Možda ćete primetiti natečenost posebno u stopalima i članovima. A u urinu se mogu videti povišeni protein koji indirektno dovode do zadržavanje vode u organizmu.
- Grčevi u mišićima
Grčevi u nogama i drugim delovima tela mogu biti znak loše funkcije bubrega. Neravnoteža u nivoima natrijuma, kalcijuma, kalijuma ili drugih elektrolita može ometati rad vaših mišića i nerava.
- Nedostatak daha
Kada imate bubrežnu bolest, vaši organi ne proizvode dovoljno hormona zvanog eritropoetin. Ovaj hormon signalizira vašem telu da stvara crvena krvna zrnca. Bez njega možete dobiti anemiju i osećati se umorno. Drugi uzrok može biti nakupljanje tečnosti. Možda ćete imati problema da uhvatite dah. U ozbiljnim slučajevima, ležanje može izazvati osećaj kao da se gušite.
- Maglovita glava
Kada vaši bubrezi ne filtriraju sav otpad iz vašeg tela, toksini mogu uticati na vaš mozak. Anemija takođe može sprečiti vaš mozak da dobije potrebnu količinu kiseonika. Možete se osećati vrtoglavom i imati problema sa koncentracijom i pamćenjem. Možda ćete postati toliko zbunjeni da ćete imati problema sa jednostavnim zadacima.
- Nizak apetit
Bubrežna bolest može izazvati mučninu ili povraćanje i uzrokovati nelagodnost u stomaku. To može smanjiti vašu želju za hranom, što ponekad može dovesti do gubitka težine.
- Neprijatan zadah
Kada vaši bubrezi ne mogu da filtriraju otpad, to može izazvati stanje zvano uremija. To može učiniti vaš dah neprijatnim. Takođe, toksini u vašoj krvi mogu dati hrani metalni ili loš ukus.
- Penasti ili krvavi urin
Penasti urin može biti znak prekomerne količine proteina u urinu. To može biti rezultat problema sa bubrezima. Krv u urinu može biti uzrokovana i bubrežnim kamenjem, tumorima ili infekcijom, ali i bolestima samih bubrega. Uvek je razlog da se javite lekaru, a on će vas uputiti urologu ili nefrologu.
Ukoliko imate bilo kakve simptome koji ukazujuna probleme sa bubrezima ili prosto želite preventivni pregled nefrologa, u Puls kardiološkom centru radi Klinički asistent doktorka Milica Kravljača – nefrolog koja radi u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.
