Stres test (stres ehokardiografski pregled)

Šta je stres ehokardiografija?

Stres test ili stres ehokardiografija, koja se naziva i test ehokardiografskog stresa ili stresni eho, je postupak  koji određuje koliko dobro rade vaše srce i krvni sudovi.

Tokom stres ehokardiografskog pregleda vežbaćete na traci za trčanje ili stacionarnom biciklu dok lekar nadgleda vaš krvni pritisak i srčani ritam.

Kada puls dostigne makimalan nivo, lekar će vam napraviti ultrazvučne slike srca kako bi utvrdio da li srčani mišići dobijaju dovoljno krvi i kiseonika dok vežbate.

Kardiolog može da zahteva stres test tj stres ehokardiografski pregled ukoliko imate bolove u grudima za koje smatra da su posledica bolesti koronarnih arterija ili infarkta miokarda. Ovaj test takođe određuje koliko vežbanja možete bezbedno da podnesete ako ste na rehabilitaciji srca.

Test takođe može pokazati vašem lekaru koliko dobro deluju tretmani poput bajpasa, angioplastike i antianginalnih ili antiaritmičnih lekova.

Rizici povezani sa stres testom – stres ehokardiografijom?

Ovaj test je siguran i neinvazivan. Komplikacije su retke, ali mogu da uključuju:

  • abnormalni srčani ritam
  • vrtoglavicu ili nesvesticu
  • srčani napad

Kako da se pripremite za stres ehokardiografiju?

U Puls kardiološkom centru ovaj test se obično obavlja u laboratoriji za ehokardiografiju ili u laboratoriji za eho, ali se može obaviti i u ordinaciji kardiologa ili u nekom drugom medicinskom okruženju. Stres test obično traje između 45 i 60 minuta.

Pre nego što uradite test, trebalo bi da uradite sledeće:

  • Pazite da tri do četiri sata pre testa ne unosite hranu i piće.
  • Ne pušite na dan testa, jer nikotin može da ometa rad vašeg srca.
  • Nemojte piti kafu ili uzimati lekove koji sadrže kofein bez konsultacije sa lekarom.
  • Ako uzimate lekove, pitajte svog lekara da li ih treba uzimati na dan testa. Pre testa ne biste trebali da uzimate određene lekove za srce, kao što su beta-blokatori, izosorbid-dinitrat, izosorbid-mononitrat i nitroglicerin. Obavestite lekara ako uzimate lekove i za kontrolu dijabetesa.
  • Nosite udobnu, široku odeću. Budući da ćete vežbati, obavezno ponesite dobre patike za hodanje ili trčanje.

Šta se dešava tokom stres testa?

Ehokardiografija u mirovanju

Kardiolog mora da vidi kako vaše srce funkcioniše dok mirujete da bi stekao jasnu sliku o radu vašeg srca. Kardiolog test započinje postavljanjem 10 malih lepljivih flastera, nazvanih elektrode, na vaš grudni koš. Elektrode se povezuju sa elektrokardiografom (EKG).

EKG meri električnu aktivnost vašeg srca, posebno brzinu i pravilnost otkucaja srca. Uobičajeno je da se meri i krvni pritisak tokom celog testa.

Nakon toga ćete ležati na boku, a lekar će napraviti ehokardiogram u stanju mirovanja ili ultrazvuk srca. Naneće vam specijalni gel na kožu, a zatim će koristiti uređaj koji emituje zvučne talase da bi stvorio slike kretanja vašeg srca i unutrašnjih struktura.

Stres test

Nakon ehokardiograma u mirovanju, lekar će zahtevati da vežbate na traci za trčanje ili stacionarnom biciklu. U zavisnosti od vašeg fizičkog stanja, lekar može od vas tražiti da povećate intenzitet vežbanja.

Verovatno će vam trebati vežba od 6 do 10 minuta, ili dok se ne osetite umorno, da biste što više podigli puls.

Odmah obavestite svog lekara ako imate vrtoglavicu ili slabost ili ako imate bolove u grudima ili bolove na levoj strani.

Čim vam lekar kaže da prestanete sa vežbanjem, medicinsko osoblje izvršava još jedan ultrazvuk. Napraviće se više slika vašeg srca koje radi pod opterećenjem. Tada imate vremena da se „ohladite“. Možete polako hodati okolo, tako da se puls vrati u normalu. Kardiolog nadgleda vaš EKG, puls i krvni pritisak dok se svi nivoi ne normalizuju.

Rezultati ispitavanja

Stres test ehokardiografije je vrlo pouzdan. Lekar će vam saopštiti i objasniti rezultate testa. Ako su rezultati normalni, vaše srce radi ispravno i krvni sudovi verovatno nisu blokirani zbog bolesti koronarnih arterija.

Abnormalni rezultati ispitivanja mogu značiti da vaše srce ne pumpa krv efikasno, jer postoji začepljenje krvnih sudova. Drugi razlog bi mogao biti da vam je srčani udar oštetio srce.

Dijagnostikovanje bolesti koronarnih arterija i rana procena rizika od srčanog udara mogu pomoći u sprečavanju budućih komplikacija. Ovaj test takođe može pomoći da se utvrdi da li vam vaš trenutni plan za rehabilitaciju srca odgovara.