Bilijarna drenaža jetre

• Žuč je tečnost koja se stvara u jetri koja pomaže u razgradnji hrane. Vaša žuč teče kroz zajednički žučni kanal koji povezuje jetru, žučnu kesu i gušteraču s tankim crevom. Ako se žučni kanali blokiraju, žuč se ne može normalno odvoditi i skuplja se ispred mesta blokade.  

Kada su žučni kanali blokirani, žuč se ne može izlučiti iz tela te dolazi do njenog nakupljanja. Ova nakupina proizvodi žutu boju u koži koja se zove žutica, a može uzrokovati i taman urin, svetlu ili glinenu stolicu, svrab, mučninu, groznicu i gubitak apetita. Ovo stanje je potencijalno ozbiljno i treba ga lečiti. Stanje u kojem žuč postaje zagušena naziva se holestaza.

Šta uzrokuje holestazu

Nekoliko bolesti može uzrokovati holestazu, uključujući: 

• Žučni kamenci (kamenje u žučnoj kesi ili unutar žučnog kanala) 
• Pankreatitis 
• Tumori žučnih puteva, gušterače, žučne kese ili jetre. 
• Infekcija
• Ciroza (bolest koja se polako razvija i u kojoj se zdravo tkivo jetre zamjenjuje ožiljnim tkivom) 
• Hepatitis (upala jetre) 
• Holangitis  
• Uvećani limfni čvorovi u području jetre i gušterače 
• Postoperativni ožiljci (sužavanje žučnog kanala ili perforacija zbog ozlede žučnih puteva tokom operacije) 
• Perforacija

Ako vam je žučni kanal blokiran, lekar vam može preporučiti postavljanje katetera za bilijarnu drenažu jetre. To će omogućiti da se žuč drenira iz jetre.

Biliarna drenaža jetre tradicionalno je podeljena u tri vrste:  hirurška, perkutana transhepatička i endoskopska transpapilarna drenaža.

Postoje 3 različita načina na koje se žuč može drenirati iz jetre. Lekar će o tome razgovarati s Vama pre zahvata. 

Kako se izovdi bilijarna drenaža jetre

• Spoljašnji kateter žučne drenaže prolazi kroz vašu kožu i ulazi u žučne kanale. Postavlja se iznad blokade. Nakon ovog postupka kateter se pričvrsti za kožu, a za njega kesa za drenažu.

• Unutrašnje- spoljašnji žučni drenažni kateter prolazi kroz vašu kožu i ulazi u žučne kanale, kroz blokadu. Jedan kraj katetera završava u vašem tankom crevu, a drugi će izaći iz vašeg tela i biće pričvršćen na drenažnu kesu. Ovaj kateter omogućuje protok žuči u 2 smera, bilo u spoljnju kesu za drenažu ili u tanko crevo. To je najčešća vrsta drenažnog katetera, ali ne postavlja se svima ovaj vid drenaže.

• Unutrašnja žučna drenaža (stenting) koristi metalni cilindar (koji se naziva stent) za držanje blokiranog područja otvorenim. Nakon ovog postupka možda ćete imati mali kateter koji izlazi iz vašeg tela. Ako imate kateter, biće potrebno ponoviti snimanje kasnije tog dana ili sledećeg kako bi vaš lekar mogao videti radi li stent dobro. Ako je sve uredu, kateter će biti uklonjen.

Vaš drenažni kateter ili stent plasiraće interventni radiolog. Nakon intervencije, ako je postavljen drenažni kateter, on će biti pričvršćen za kožu i na vrećicu kako bi se prikupila drenaža. Lekar će vam reći koliko drenaže trebate očekivati.

Kada treba izbegavati bilijarnu drenažu

Bilijarnu drenažu bi trebalo izbegavati ukoliko postoji:

• Masivni ascites (prekomerno sakupljanje tečnosti u trbuhu)
• Višestruke opstrukcije unutar jetre
• Poremećaj krvarenja

Pre procedure bilijarne drenaže

Pitajte o svojim lekovima

Možda ćete morati da prestanete sa uzimanjem nekih od lekova pre zahvata. Razgovarajte sa lekarom o tome kako da uzimate svoju terapiju. U nastavku smo naveli neke uobičajene primere.

– Razeđivači krvi

– Lekovi za dijabetes

– Diuretici (tablete za izbacivanje vode)

Nemojte prestati sa uzimanjem terapije bez razgovora sa svojim lekarom.

Ako ste u prošlosti imali alergijsku reakciju na kontrastno sredstvo, obavestite lekara koji obavlja intervenciju. U slučaju bojazni od alergijske reakcije lekar vam može savetovati da uzimate određene lekove par dana pre zahvata.

Na dan bilijarne drenaže

• Ne jedite ništa nakon ponoći noć pre zahvata. To uključuje i bombone i žvakaće gume. 

• Možete popiti ukupno 400 ml (2 čaše) vode između ponoći i 2 sata pre predviđenog vremena dolaska. Ne pijte ništa drugo sem vode.

• Ponesite sa sobom sve svoje uobičajene lekove (ili listu istih).

• Ako nosite kontaktna sočiva, umesto toga nosite naočare, ako je moguće. Ako nemate naočare, ponesite za svaki slučaj svoja sočiva.

• Takođe se preporučuje da sa sobom ponesete sve nedavne rendgenske snimke ili CD sa urađenim pregledima.

• Neko mora biti dostupan da vas odveze kući nakon postupka, jer vam neće biti dopušteno da vozie nakon sedacije ili anestezije.

Ako na koži nosite neki od sledećih uređaja, proizvođač preporučuje da ga uklonite pre skeniranja ili postupka:

• Kontinuirani monitor glukoze (CGM)
• Insulinska pumpa

Razgovarajte sa svojim lekarom o zakazivanju procedure bliže datumu kada treba da promenite uređaj. Proverite imate li dodatni uređaj koji ćete staviti nakon snimanja ili procedure.

Ako niste sigurni kako da upravljate glukozom dok je uređaj isključen, razgovarajte sa endokrinologom pre same procedure.

Šta se događa tokom žučne drenaže?

Ovaj se postupak obično sprovodi uz pomoć sedacije (lekovi za opuštanje) ili opšteg anestetika. Intravenski antibiotici takođe se rutinski daju pre intervencije.

• Pacijentov trbuh se čisti antiseptikom, a pod kožu se daje lokalni anestetik.
• Lekar plasira tanku iglu u kožu pacijenta i u žučni kanal u jetri.
• Lekar ubrizgava kontrastno sredstvo tako da se žučni kanali i jetra mogu videti na rendgenu.
• Žučni odvod se zatim umeće u žučni kanal kako bi se ispustio.
• Drugi kraj žučnog katetera/odvoda spojen je na vrećicu s spoljne strane trbuha pacijenta. Žuč iz odvoda će ući u vrećicu. Stoga je normalno da se ova vrećica napuni zeleno-smeđom tečnošću – žuči.

Nakon postupka bilijarne drenaže

• Nakon postupka drenaže, bićete prevedeni u sobu za oporavak. Trebalo bi da ostanete u krevetu.
• U sobi za oporavak, medicinska sestra će nastaviti da pratiti sve parametre uključujući otkucaje srca, disanje, krvni pritisak i nivo bola ukoliko ga osećate. Takođe će pratiti kateter i mesto uboda.
• Postupak žučne drenaže obično je ambulantni postupak, što znači da pacijent ide kući istog dana. Pacijenti se obično promatraju u bolnici nekoliko sati kako bi bili sigurni da nema nuspojava od zahvata pre nego što odu kući.

Evo još nekih stvari koje treba uzeti u obzir nakon postupka žučne drenaže:

• Nakon zahvata možete se vratiti normalnoj israni.
• Trebali bise nadoknaditi tečnosti koje se gube kroz vašu drenažnu vrećicu pijući jednake količine pića obogaćenih elektrolitima. Pijte najmanje šest do osam čaša tečnosti dnevno dok vam je kateter plasiran. Vaš lekar može imati druge preporuke o tome kako biste trebali nadoknaditi tečnosti.
• Izbegavajte ležanje ili spavanje na istoj strani na kojoj je kateter.
• Možete se vratiti svojim uobičajenim aktivnostima 24 sata nakon zahvata.
• Nemojte podizati ništa teže od 4 kg, osim ako vam nije rečeno drugačije.
• Nastavite da uzimate sve propisane lekove nakon zahvata, osim ako Vam lekar ne kaže drugačije.
• Možete se tuširati 48 sati nakon zahvata, ali NEMOJTE plivati ili se potapati u vodu dok nosite kateter.

Koje su komplikacije bilijarne drenaže jetre?

Komplikacije postupka mogu uključivati:

1. Curenje žuči
2. Hemobilija (krvarenje iz ili u žučno stablo)
3. Holangitis (upala žučnih puteva)
4. Hemotoraks
5. Pankreatitis
6. Infekcija

Kada treba kontaktirati lekara nakon postupka žučne drenaže?

Pazite na sledeće znakove i simptome nakon postupka žučne drenaže:

• Crvenilo, drenaža, neugodan miris ili oteklina na koži oko mesta cevi.
• Bol u trbuhu.
• Mučnina ili povraćanje.
• Promena boje stolice u vrlo svetlu ili sivkasto belu.
• Groznica
• Temperatura iznad 38°C.
• Žutilo kože i očiju.
• Vrlo tamna mokraća.