Embolizacija tumora jetre

Embolizacija je postupak koji se koristi za ubrizgavanje supstanci direktno u arteriju jetre radi blokiranja ili smanjenja protoka krvi do tumora u jetri.

Jetra je posebna jer ima 2 izvora krvi. Većina normalnih ćelija jetre hrani se portalnom venom, dok se kancer u jetri uglavnom hrani putem hepatske arterije. Blokiranje dela hepatske arterije koji hrani tumor pomaže u uništavanju ćelija kancera, ali ostavlja većinu zdravih ćelija jetre netaknutom jer one dobijaju krv iz portalne vene.

Embolizacija je opcija za neke pacijente sa tumorima koji se ne mogu ukloniti hirurški. Može se koristiti kod ljudi sa tumorima koji su preveliki za tretman ablacijom (obično veći od 5 cm) i koji takođe imaju adekvatnu funkciju jetre. Može se takođe koristiti zajedno sa ablacijom. Embolizacija može smanjiti protok krvi do normalnog tkiva jetre, pa možda nije dobra opcija za neke pacijente čija je jetra oštećena bolestima kao što su hepatitis ili ciroza. Još uvek nije jasno koji tip embolizacije ima bolje dugoročne rezultate.

Osobe koje se podvrgavaju ovom tipu tretmana obično ne ostaju preko noći u bolnici.

Transarterijska embolizacija (TAE)

Tokom transarterijske embolizacije, kateter (tanak, fleksibilan tubus) se uvodi u arteriju na unutrašnjem delu bedra kroz malu rez i polako se uvodi u hepatsku arteriju u jetri. Obično se ubrizgava kontrastno sredstvo u krvotok kako bi lekar mogao pratiti putanju katetera. Kada se kateter postavi na odgovarajuće mesto, male čestice se ubrizgavaju u arteriju kako bi je zapušile, blokirajući dotok kiseonika i ključnih hranljivih materija do tumora.

Transarterijska hemoembolizacija (TACE)

Transarterijska hemoembolizacija je obično prva vrsta embolizacije koja se koristi za velike tumore jetre koji se ne mogu lečiti hirurški ili ablacijom. Ova tehnika kombinuje embolizaciju sa hemoterapijom (hemo). Najčešće se to postiže davanjem hemoterapije direktno kroz kateter u arteriju, a zatim se arterija zapušava kako bi hemoterapija ostala blizu tumora.

Embolizacija lekovima obloženih čestica (DEB-TACE)

Embolizacija lekovima obloženih čestica kombinuje TACE embolizaciju sa česticama obloženim lekovima (sitne čestice koje sadrže hemoterapijski lek). Postupak je suštinski isti kao kod TACE, osim što se arterija blokira nakon ubrizgavanja čestica obloženih lekovima. Budući da je hemoterapija fizički blizu raka i jer čestice obložene lekovima polako oslobađaju hemoterapiju, ćelije raka su veće verovatnoće da budu oštećene i umru. Najčešće korišćeni hemoterapijski lekovi za TACE ili DEB-TACE su mitomicin C, cisplatin i doksorubicin.

Radioembolizacija (RE)

Radioembolizacija kombinuje embolizaciju sa radioterapijom. To se postiže ubrizgavanjem malih čestica (nazvanih mikrosfere) koje imaju radioaktivni izotop (itrijum-90 ili Y-90) vezan za sebe u hepatsku arteriju. Nakon infuzije, čestice se zadržavaju u krvnim sudovima blizu tumora, gde emituju male količine zračenja ka mestu tumora tokom nekoliko dana. Zračenje putuje veoma malu udaljenost, pa su njegovi efekti uglavnom ograničeni na tumor.

Moguće komplikacije nakon embolizacije uključuju:

• Abdominalni bol
• Povišena temperatura (groznica)
• Mučnina
• Infekcija jetre
• Krvni ugrušci u glavnim krvnim sudovima jetre

Ponekad može biti potrebno 4-6 nedelja da se potpuno oporavite od postupka. Budući da zdravo tkivo jetre može biti pogođeno, postoji rizik da će funkcija jetre biti pogoršana nakon embolizacije. Taj rizik je veći ako se embolizuje velika grana hepatske arterije. Teže komplikacije nisu česte, ali su moguće.

Oporavak nakon intervencije

Embolizacija tumora, ponekad nazvana transarterijska hemoembolizacija (TACE), je postupak za smanjenje tumora jetre prekidanjem njegove opskrbe krvlju. Doktor je uveo tanku, fleksibilnu cev, nazvanu kateter, u arteriju u vašoj preponi ili ruci. Kateter je vođen do jetrene arterije koja snabdeva krvlju tumor. Doktor je kroz kateter poslao sitne čestice (poput zrnca peska) u jetrenu arteriju. Ova smesa je blokirala arteriju i zaustavila protok krvi do tumora jetre. U Alberti se takođe često izvode hemoembolizacija i radioembolizacija.

Možete se vratiti kući istog dana ili će možda biti potrebno da ostanete u bolnici preko noći ili duže. Mesto gde je kateter uveden kroz vašu kožu u arteriju (mesto uboda) može biti bolno jedan ili dva dana nakon postupka. Verovatno ćete imati modricu barem nedelju dana.

Možete se osećati kao da imate grip i možete biti umorni, imati blagu temperaturu i mučninu. Možda nećete osećati toliku glad kao obično. Ovi simptomi se nazivaju postembolizacijski sindrom (PES) i uobičajeni su neželjeni efekti postupka. Ovi simptomi obično se poboljšavaju u roku od 1 do 2 nedelje.

Može potrajati mesec ili više da se potpuno oporavite i povratite energiju.

Nakon postupka imaćete testove tokom meseci radi provere tumora jetre i procene uspešnosti tretmana.

Ova lista daje vam opštu ideju koliko će vam vremena trebati da se oporavite. Međutim, svaka osoba se oporavlja u svom tempu. Sledite korake u nastavku kako biste se što brže osećali bolje.

Kako možete brinuti o sebi kod kuće?

Aktivnost

Odmorite se kada se osećate umorno. Dovoljno sna će vam pomoći u oporavku.

Ne upražnjavajte naporne vežbe i ne podižite, vucite ili gurajte teške predmete (više od 4,5 kg ili 10 lb) dok vam doktor ne kaže da je u redu. To može biti jedan ili dva dana. Možete se kretati po kući i obavljati lagane aktivnosti, poput kuvanja.

Pokušajte svakodnevno šetati. Počnite sa šetnjom malo dužom nego prethodnog dana. Postepeno povećavajte vreme šetnje. Hodanje poboljšava protok krvi i pomaže u sprečavanju upale pluća i zatvora. Ako se osećate nesigurno, neka vam neko pravi društvo dok šetate.

Ako je kateter postavljen u preponu, izbegavajte korišćenje stepenica u prva dva dana.

Ako je kateter postavljen na ruci, budite oprezni kod aktivnosti koje mogu ometati dobar protok krvi u ruci:

Narednih 24 sata nakon postupka: Pazite na ponavljajuće pokrete rukom ili zglobom (uključujući rad na računaru), savijanje ruke ili merenje krvnog pritiska ili postavljanje intravenskog (IV) katetera na ruci.

Narednih 5 dana nakon postupka: Pazite da ne koristite tu ruku kako biste se uspinjali ili spuštali sa stolice ili kreveta, i nemojte koristiti tu ruku za podizanje, nošenje ili guranje predmeta težih od 2 kg.

Izbegavajte naporne aktivnosti kao što su vožnja bicikla, trčanje, dizanje tegova ili aerobne vežbe najmanje 2 dana ili dok vam doktor ne kaže da je u redu.

Naredna 2 do 3 dana izbegavajte podizanje bilo čega što bi vam izazvalo naprezanje. To može uključivati dete, teške torbe sa namirnicama i posude sa mlekom, tešku aktovku ili ranac, mačke ili pse, ili usisivač.

Pitajte svog doktora kada ponovo možete voziti automobil.

Može potrajati mesec ili više da se potpuno oporavite i povratite energiju.

Ishrana

Možete jesti uobičajenu ishranu. Ako vam je stomak poremećen, pokušajte sa blagim, nemasnim namirnicama poput običnog pirinča, pečene piletine, tosta i jogurta.

Pijte dovoljno tečnosti (osim ako vam doktor ne kaže suprotno).

Lekovi

Vaš doktor će vam reći da li i kada možete ponovo početi sa uzimanjem lekova. Vaš doktor će vam takođe dati uputstva o uzimanju novih lekova.

Ako uzimate aspirin ili neki drugi lek za razređivanje krvi, pitajte svog doktora da li i kada ponovo treba da počnete da ga uzimate. Uverite se da tačno razumete šta vaš doktor želi da uradite.

Budite oprezni sa lekovima. Uzmite lekove protiv bolova tačno onako kako je navedeno.

Ako vam je doktor propisao lek za bol, uzimajte ga prema uputstvu.

Ako ne uzimate propisan lek protiv bolova, uzmite lek bez recepta koji vam je preporučio doktor. Pročitajte i pratite sva uputstva na pakovanju.

Ako mislite da vam lek protiv bolova izaziva mučninu:

• Uzmite lek posle obroka (osim ako vam doktor nije rekao suprotno).
• Zatražite od doktora drugačiji lek protiv bolova.
• Ako vam je doktor propisao antibiotike, uzimajte ih prema uputstvu. Nemojte prestajati sa uzimanjem samo zato što vam je bolje. Morate završiti celokupan tretman antibioticima.

Nega mesta uboda

Imaćete zavoj ili flaster preko mesta uboda. Zavoj pomaže da se mesto zaleči i štiti ga.

Ne potapajte mesto uboda u kupku, đakuzi ili bazen dok potpuno ne zaraste (kada više nema krastu).

Budite oprezni na krvarenje sa mesta uboda. Mala količina krvi (veličine novčića) na zavoju može biti normalna.

Ako počnete da krvarite više od toga ili imate brzo rastući, bolan otok na mestu uboda, pozovite broj 194 i uradite sledeće:

• Lezite i pozovite prijatelja ili člana porodice za pomoć.
• Nanesite pritisak koristeći prste ili pesnicu na mestu uboda. Držite pritisnuto 20 minuta.
• Ako krvarenje prestane – lezite mirno dok ne stigne hitna pomoć.
• Ako krvarenje ne prestaje – nastavite sa čvrstim pritiskom na mesto uboda dok ne stigne hitna pomoć.

Nastavak nege je ključni deo vašeg tretmana i bezbednosti. Obavezno se pridržavajte svih zakazanih termina i javite se svom doktoru za savete ili ako imate pitanja. Takođe je dobra ideja da znate rezultate testova i vodite spisak lekova koje uzimate.

Kada treba pozvati pomoć?

Pozovite broj 194 kad god mislite da vam je potrebna hitna medicinska pomoć. Na primer, pozovite ako:

• Gubite svest (padate u nesvest).
• Imate ozbiljne probleme sa disanjem.
• Osetite iznenadnu bol u grudima i nedostatak daha ili iskašljavate krv.
• Krvarenje sa mesta gde je ubačen kateter u arteriju.
• Imate brzo rastući, bolan otok na mestu uboda.

Odmah pozovite svog doktora za savete ili potražite hitnu medicinsku pomoć ako:

• Noga ili ruka izgledaju plavo ili osećate hladnoću, utrnulost ili trnjenje.
• Svetlocrvena krv je natopila zavoj preko incizije.
• Imate znakove tromba u nozi (duboka venska tromboza), kao što su:
  • Bol u listu, zadnjem delu kolena, butini ili preponi.
  • Crvenilo ili otok u nozi.
• Imate znakove infekcije, kao što su:
  • Povećana bol, otok, toplota ili crvenilo blizu mesta uboda.
  • Crvene pruge koje vode od mesta uboda.
  • Iscedak gnoja sa mesta uboda.
  • Povišena temperatura.
• Imate bol koji se ne smanjuje nakon uzimanja leka protiv bolova.
• Mučnina ili nemogućnost pijenja tečnosti.
• Ne možete da imate stolicu ili da izbacite gasove.