Plasiranje perkutane nefrostome – drenažni kateter

Plasiranje prekutane nefrostrome ( plasirnaje drenažnog katetera ) se izvodi kako bi se omogućilo odvođene urina iz bubrega. Obično se izvodi kada je ureter blokiran, a urin ne može napustiti bubreg kako se to u normalnim okolnotima dešava. Perkutana nefrostoma omogućava bubregu da pravilno funkcioniše i štiti ga od daljeg oštećenja. Takođe pomaže u uklanjanju infekcije.

Mogući kandidati za plasiranje drenažnog katetera imaju kamen u bubregu koji blokira ureter ili bešiku. Drugi potencijalni kandidati su oni sa sledećim problemima:

• Oštećenje bešike ili uretera
• Blokada u ureteru
• Striktura uretre
• Tumori koji izazivaju blokadu

Perkutana nefrostoma se takođe može uraditi da bi se procenila funkcija bubrega ili uretera.

Procedura postavljanja drenažnog katetera

Perkutane (kroz kožu) urinarne procedure pomažu u odvodu urina iz bubrega i oslobađanju kamenca u bubregu. Perkutana nefrostomija je postavljanje male, fleksibilne gumene cevi (katetera) kroz vašu kožu u bubreg da bi se odvodio vaš urin. Ubacuje se kroz leđa ili bok.

Tokom intervencije ležaćete na stomaku na rentgenskom stolu.  Dobićete u venu (intravenski) lek protiv bolova ili lek za smirenje  (sedativ). Doktor će deo kože na kom se obavlja intervencija  dezinfikovati. Nakon toga će uz pomoć rentgena ili ultrazvuka odlučiti  koje je najpodesnije mesto za obavljanje intervencije. Deo kože na kom se obavlja intervencija će biti umrtvljeno zbog korišćenja lokalne  anestezije, nakon čega lekar ubacuje tanku iglu u bubreg.

Kada  doktor bude siguran da je igla na pravom mestu, kroz iglu postavlja žicu – vodič u bubreg, što omogućava adekvatno postavljanje urinarnog  katetera. Nakon toga se urinarni kateter fiksira za površinu kože i  povezuje sa kesom za dreniranje mokraće.

Koraci postavljanja drenažnog katetera:

• Ležaćete na stomaku.
• Deo kože na kome će se obaviti intervencija biće dezinfikovan
• Dobićete intravenski sedativ
• Pomoću rendgena ili ultrazvuka lekar će odrediti mesto intervencije
• Lekar će plasirati iglu u kožu. Zatim se kateter za nefrostomiju provlači kroz iglu u vaš bubreg.
• Možda ćete osetiti pritisak i nelagodnost kada se kateter ubaci.
• Poseban tip rendgenskog snimka se koristi da bi se proverilo da li je kateter na pravom mestu.
• Urinarni kateter se fiksira za površinu kože i povezuje sa kesom za dreniranje mokraće.

Rizici kod plasiranja perkutane nefrostome

Plasiranje perkutane nefrostome predstavlja bezbednu proceduru  kojom se umesto obavljanja opsežnije operacije rešava problem.  Komplikacije koje nastaju ne dešavaju se često i najčešće nisu teške.  Može se desiti da Vas mesto intervencije boli (u konsultaciji sa lekarom  možete uzeti lek protiv bolova).  Najteža komplikacija do koje  može doći je nemogućnost adekvatnog plasiranja drenažnog katetera.  Ukoliko nastane ovaj problem, može biti potrebna operacija. Može doći do  krvarenja iz bubrega ili do infekcije (koja se može adekvatno lečiti  antibioticima).

Iako se perkutana nefrostomija smatra sigurnom procedurom, postoje određeni rizici povezani sa bilo kojom operacijom:

• Krvarenje
• Ugrušci krvi
• Infekcija
• Oštećenje susednih organa
• Problema sa disanjem
• Gubitak funkcije bubrega

Kao i kod bilo koje vrste operacije, takođe postoji rizik od neželjenih reakcija na anesteziju ili lekove povezane sa procedurom.

Oporavak nakon postavljanja drenažnog katetera

Nakon intervencije provešćete nekoliko sati u bolnici u prostoriji  za oporavak. Za ovo vreme zdravstveni radnici će Vam pratiti puls i  krvni pritisak, kako bi bili sigurni da je intervencija prošla bez  ozbiljnijih komplikacija.

Kada se plasira drenažni kateter  (nefrostoma) u bubreg, za drugi kraj katetera se vezuje kesa za  skupljanje mokraće. Urin koji se drenira može da sadrži krv, a kateter se nadgleda kako bismo bili sigurni da urin slobodno izlazi iz njega. Pacijent obično oseća blage bolove u predelu reza i dubljim tkivima bubrega koji se mogu ublažiti lekovima protiv bolova.

Sa nefrostomom ćete moći potpuno normalno da  funkcionišete. Veoma je značajno da ne pravite iznenadne pokrete, npr.  da naglo ustanete sa stolice a da ste zaboravili da imate nefrostomu. Pacijentu se savetuje da se odmara i izbegava nagle pokrete i napornu aktivnost najmanje 2 nedelje.  Neophodno je da redovno praznite sadržaj iz kese, kako ne bi postala  suviše teška. Ukoliko Vam zdravstveni radnici naglase, može biti  potrebno da u određenim trenucima merite ukupnu količinu mokraće  skupljenu za 24 sata. Vrećica se lako može sakriti ispod odeće kako biste nesmetano obavljali svoje aktivnosti. Koliko će dugo stajati nefrostoma zavisi od  razloga zbog kog je postavljena. Samo uklanjanje drenažnog katetera nije  bolno.