Kardiologija

Kako se izvodi kardiološki pregled?

Kardiološki pregled je bezbolan. Za njega, nije potrebna nikakva posebna priprema pacijenta. Koriste se najčešće neinvazivni instrumenti, EKG aparat, stetoskop i tenziometar za merenje krvnog pritiska. Kardiološki pregled traje prosečno oko 20-30 minuta a po potrebi i duže, a završava se zaključkom lekara i procenom kardiovaskularnog rizika.

Kardiolog 

Kardiolog se specijalizuje za lečenje bolesti srca i krvnih sudova, koje su među najčešćim zdravstvenim problemima današnjice, pri čemu je hipertenzija verovatno jedna od najčešćih i najpoznatija među njima. Da bi neko postao kardiolog on je pre svega specijalista interne medicine a potom subspecijalista kardiologije.

Kardiološki tim 

Kardiološki tim Puls kardiološkog centra bavi se prevencijom, dijagnostikom koja uključuje test opterećenja, skenersku koronarografiju, ultrazvuk srca sa Color dopplerom i lečenjem kardiovaskularnih poremećaja. Na raspolaganju smo vam i u trenutku kad imate akutan problem koji zahteva hitno rešavanje.

Kardiološki pregled obuhvata:

• Ličnu i porodičnu anamnezu
• Prikupljanje informacija o tegobama i simptomima, kao i o prethodnim stanjima i bolestima i identifikaciji vaskularnih, endokrinih, nefrološkim, neuroloških i drugih faktora rizika kod pacijenata i bliskih krvnih srodnika. Ako se srčana oboljenja pojave u vašoj porodici, onda postoji veći rizik da se bolest razvije na osnovu genetskih faktora.
• Kardiološki pregled (status)
• Završno mišljenje i određivanje terapije
• Dopunske dijagnostičke procedure

Zašto je pregled srca neophodan?

Bolest srca je termin koji se koristi za označavanje različitih vrsta srčanih oboljenja. Ovaj termin može da uključuje bolest koronarnih arterija, srčanu insuficijenciju, aritmiju, srčani udar, perikarditis i urođenu srčanu manu.

Pregled srca se vrši kako bi se otkrili svi znaci ili potencijalni faktori rizika koji mogu dovesti do bolesti srca. Kada se test sprovede rano, ljudi sa većim rizikom od razvoja srčanih bolesti mogu naučiti da žive zdravije i duže.

Šta lekari pretražuju tokom pregleda srca?

Postoje različiti faktori koje će kardiolog pregledati tokom pregleda srca. Pored standarnog kardiološkog pregleda radi se analiza krvi i dijagnostika.  Nakon što je lekar pregledao vaše osnovne rezultate, može se preporučiti dalji skrining. Ovaj dodatni skrining može da uključuje pregled električne aktivnosti srca i pulsa, ultrazvuka srca, test srčanog stresa i druge preglede specifične za određenu bolest.

Dijagnostika:

Analize krvi:

Krvna slika

• Kompletna krvna slika sa leukocitima – KKS
• CRP
• Sedimentacija

Biohemisjke analize

• Glikemija
• Urea
• Kreatinin
• Holesterol
• AST
• ALT
• GGT
• Natrijum
• Kalijum

Merenje krvnog pritiska

Lekari će takođe pogledati količinu pritiska koju vaša krv vrši na zidove arterija dok vam srce pumpa. To je ono što je poznato kao krvni pritisak. Pošto mnogi ljudi ne osećaju nikakve simptome visokog krvnog pritiska, ovaj test može pomoći da se otkrije više nego što se očekivalo. Visok krvni pritisak je ogroman faktor rizika za bolesti srca.

EKG – Elektrokardiogram

Elektrokardiografija je metoda koja brzo, neinvazivno i bezbolno beleži električnu aktivnost srca. Elektrokardiograf je uređaj koji stvara grafički zapis. Ovim postupkom moguće je dijagnostikovati razne srčane bolesti. Snimanje elektrokardiografom traje samo nekoliko minuta, a rezultati su dostupni čim se postupak završi.

Ultrazvuk srca – EHO srca

Ehokardiografija, poznata i kao ultrazvuk srca, postala je standardna procedura za dijagnostikovanje i praćenje stanja pacijenata sa srčanim bolestima. Osim toga, EHO srca je vrlo česta dijagnostička kardiološka metoda. Ovom metodom se može dobiti veliki broj informacija uključujući  veličinu i oblik srca, lokalzaciju i veličinu oštećenja srčanog tkiva, izgled srčanih valvula (zalistaka).

Test opterećenja srca – Ergometrija 

Ergometrija je postupak kojim se ispituje funkcija srca pod fizičkim opterećenjem, poznat i kao test opterećenja srca. Ovaj test procenjuje kako fizička aktivnost utiče na rad srca. Srce zdrave osobe može izdržati znatan fizički stres, dok na primer ishemijska bolest srca u mnogome smanjuje otpornost na fizički stres, pogoršavajući stanje pacijenta tokom napora. Procena kardiovaskularne kondicije srca je postala ključna jer određena srčana oboljenja, poput aritmije i insuficijencije koronarnih arterija, ne pokazuju simptome u stanju mirovanja, što otežava njihovo pravovremeno otkrivanje.

Holter – EKG-a 

Holter test se najčešće obavlja pošto je završen osnovni pregled kako bi se izvršio monitoring srčanog ritama, naročito u situaciji ako EKG (elektrokardiogram) ne daje dovoljno informacija o stanju srca pacijenta. Da bi utvrdio da li vam je srčani ritam u redu, kardiolog koristi podatke sa Holter monitora. Holter je uređaj koji beleži srčani ritam pacijenta. Kardiolog će možda tražiti da nosite holter 24, 72 sata ili čak do 7 dana. Tokom tog perioda, uređaj prati sve vreme srčani ritam.

Holter krvnog pritiska  

Holter meri nivo krvnog pritiska pacijenta tokom 24 sata, dok pacijent obavlja svoje uobičajene aktivnosti i nalazi se u svakodnevnom okruženju van lekarske ordinacije. Ovaj kontinuirani nadzor je ključan kada su izmerene povišene vrednosti krvnog pritiska i kada je potrebno potvrditi dijagnozu hipertenzije ili je odbaciti. Holter se koristi i u kontrolnoj svrsi, kada je potrebno proceniti rezultate terapije kod ranije utvrđene hipertenzije.

CT – skener

Kompjuterizovana tomografija (CT skeniranje, MSCT skeniranje) je metoda koja koristi napredne uređaje i rotirajuće rendgenske aparate za kreiranje slika poprečnih preseka tela. Ovi snimci su u mnogome detaljniji u odnosu na standardne rendgenske snimke, omogućavajući pregled mekih tkiva, krvnih sudova i kostiju u telu.. Puls kardiološki centar koristi Incisive CT Philps 128 slajzni skener.

U kardiologiji CT skener može se koristiti za vizuelizaciju:

• Srca – CT srca
• Kalcijuma – CT kalcijum skor (Ca score)
• Pluća – CT pluća
• Aorte – CT aorte

Koliko često treba da pregledate srce?

Ukoliko u prošlosti niste patili od srčanog oboljenja, skrining srčanih bolesti preporučuje se u dobi od 20 i više godina. Koliko često nakon toga idete na preglede, zavisiće od vaših faktora rizika i dijagnoze srčanog stanja.

Preciznije, ako je vaš krvni pritisak ispod 120/80 mm Hg, preporučuje se pregled jednom u dve godine.

Nivo holesterola treba uzimati svakih 4 do 6 godina za pacijente sa normalnim rizikom. Nivo šećera treba kontrolisati najmanje svake 3 godine. CRP skrining treba sprovesti na pacijentima sa 10 do 20% šanse za srčani udar.

Odlazak na pregled srca je jedini način da saznate da li rizikujete da bolujete od srčane bolesti. Obzirom na to da je svaka četvrta smrt uzrokovana srčanim bolestima, bolje je da znate u kakvom stanju je vaše srce