Ženska kardiologija
Kardiovaskularne bolesti kod žena mlađih od 65 godina vrlo često ostaju neotkrivene, kasno se dijagnostikuju ili se postavlja pogrešna dijagnoza. Povrh toga, ako dođe do srčanog ili moždanog udara, smrtnost je veća nego kod muškaraca, a šanse za oporavak su značajno manje. Upravo zato što se često previđaju faktori rizika specifični za ženski pol, naš tim je posvećen prevenciji, sveobuhvatnoj dijagnostici i primeni savremenih protokola lečenja.
Razumevanje razlika kardiologije za žene
Anatomske razlike između polova odnose se i na građu srca, te je kod žena srce manje zapremine, zidovi srčanog mišića su tanji, manji su i uži krvni sudovi, kao i broj crvenih krvnih zrnaca koji prenose kiseonik.
Kod žena se i holestrol nagomilava na malim krvnim sudovima, pa su sklonije mikrovaskularnoj bolesti gde se u malim krvnim žilama ili srčanim arterijama ne pravi plak, već je njihov unutrašnji zid oštećen, što može dovesti do spazama i smanjenja protoka krvi kroz srčani mišić. Kod muškaraca se pak holestrol nagomilava većinom na velikim arterijama koje vode do srca, pa se dijagnostičke moraju tome prilagoditi.
Žene mogu da imaju simptome srčanog udara koji nisu tipični i retko se javljaju kod muškaraca, a oni su: bol i pritisak u gornjem delu leđa ili u trbuhu, bol u vratu, grlu, vilici, mučnina i hladan znoj.
Kod žena mogu da se jave i bolesti koje liče na infarkt kao što su: vazospastična angina ili grčenje srčanih arterija, koronarna disekcija ili cepanje aorte u grudnom košu, sindrom slomljenog srca ili hemijski infarkt pri kom enzimi iz krvi deluju na deo srčanog mišića koji, nakratko, prestane da pumpa krv, dok žena oseća bol u grudima i kratak dah, iako nema zapušenja arterije.
Komplikacije u trudnoći poput preeklampsije ili gestacijskog dijabetesa i endometrioza su takođe faktori rizika koje imaju isključivo žene. Tu je i nagli pad estrogena u menopauzi, pa se u postmenopauzi drastično povećava broj kardiovaskularnih bolesti kod žena.
Važnost specijalizovanih pregleda i lečenja
Zbog svega ovoga ženama je neophodna specijalizovana kardiološka dijagnostika i lečenje prilagođenom jedinstvenim karakteristikama organizma žene.
Framinghamova skala ili Framingham Risk Score, na primer, jeste formula koja uzima u obzir pol pacijenta. Pomoću nje se procenjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti u narednih deset godina. Ovaj algoritam uzima u obzir godine, pol, krvni pritisak, nivo holesterola, da li je neko pušač ili dijabetičar, kao i porodičnu istoriju bolesti.
Kod ženske dijagnostike su potrebni različiti pristupi jer je dosadašnja više primerena muškarcima. Na primer, nivo troponina, kojim se meri stepen oštećenja srca kod sumnje na infarkt, niži je kod žena. Zato treba korigovati granične vrednosti kod pacijenata ženskog pola.
Koronarografija pak otkriva suženja i začepljenja velikih srčanih arterija, što je tipično kod muškaraca. Međutim, kod žena su češće suženi i začepljeni manji krvni sudovi, pa se preporučuje magnetna rezonanca da bi se otkrili zapaljenski procesi na srcu i snimila unutrašnjost zida krvnog suda srca.
Zbog anatomskih, biohemijskih i metaboličkih razlika smatra se da je kod žena drugačija apsorpcija, distribucija i metabolizam lekova za kardiovaskularne bolesti, pa se njihove doze moraju korigovati.
Uobičajene kardiovaskularne bolesti kod žena
Prema statističkim podacima svaka treća žena u razvijenim zemljama umire od bolesti srca i krvnih sudova, ali uprkos tome, žene nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova. Zato je važno da se obrati mnogo veća pažnja na bolesti srca i krvnih sudova kod žena, od kojih su najčešće:
Koronarna arterijska bolest (ateroskleroza)
Ateroskleroza je najčešći tip srčane bolesti i vodeći uzrok srčanog udara. Javlja se kada zidovi arterija zadebljaju, izgube elastičnost, jave se suženja ili začepljenja koja prave naslage masti kalcijuma i holesterola (plakovi), pa se time povećava rizik od nastanka srčanog ili moždanog udara, kao i srčanog zastoja. Rizik kod žena se povećava nakon menopauze jer više nema dovoljne količine estrogena da održava elastičnost krvnih sudova i smanjuje oksidativni stres koji se povezuje i sa aterosklerozom.
Srčani udar (infarkt srca)
Od ukupnog broja osoba koje su imale infarkt srca oko trećine su žene, a dve trećine su muškarci. Srčani udar može da ima drugačije simptome kod žena. Mnoge žene opisuju infarkt kao stezanje u gornjem delu leđa, kao da im je neko konopcem vezao grudni koš. Taj osećaj traje nekoliko minuta, nestane, pa se vrati. Osećaju i bol u vilici, mučninu, hladan znoj, umor. Javlja se otežano disanje (kratak dah), ali nije uvek praćen neprijatnošću u grudima.
Moždani udar (šlog)
Moždani udar je češći kod muškaraca, ali je smrtnost veća kod žena, dok su šanse za oporavak manje, a invalidnost veća. Faktori rizika kod žena su: visok krvni pritisak tokom trudnoće (preeklampsija), karotidna stenoza (suženje krvnih sudova vrata), migrene, pušenje, kontraceptivne pilule (nose rizik od stvaranja krvnih ugrušaka), gojaznost. Mere prevencije uključuju: prestanak pušenja, mediteransku dijetu uz održavanje zdrave telesne mase, redovnu fizičku aktivnost.
Srčana insuficijencija (srčana slabost)
Srčana insuficijencija može biti sistolna ili dijastolna. Dijastolna srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom je mnogo češća kod žena. Najčešći uzroci srčane slabosti kod žena su hipertenzija i bolesti srčanih zalisaka, a kod muškaraca koronarna bolest. Žene sa srčanom slabošću se više žale na kvalitet života i depresiju nego muškarci.
Aritmije
Stanja kao što su atrijalna fibrilacija ili atrijalni flater se najčešće javljaju kod žena posle 65. godine života. Glavni faktori rizika kod žena su visok krvni pritisak (hipertenzija) i bolest srčanih zalisaka, za razliku od muškaraca, kod kojih su to ateroskleroza i preživljeni infarkt. Lupanje srca, „preskakanje“ otkucaja, otežano disanje i bol u grudima su tipični simptomi. Međutim, kod žena se javljaju i simptomi kao što su zamor i malaksalost, kao i duže i češće epizode nepravilnog srčanog ritma.
Bolesti srčanih zalisaka
Najčešće bolesti zalisaka uključuju mitralni prolaps, mitralnu regurgitaciju i aortnu stenozu. Mitralni prolaps je deformitet srčanog zaliska kada je on savijen prema zadnjem delu, ka levoj strani pretkomore, pa pušta male količine krvi da se vrate u komoru (mitralna regrurgitacija). Kod žena se najčešće javlja u mlađem životnom dobu, a kod muškaraca u svakom dobu. Ako je bolest bila bez simptoma u početnoj fazi, kada žena zatrudni, obično dolazi do njenog ispoljavanja ili pogoršanja stanja.
Aortna stenoza (suženje otvora aorte) kod žena se karakteriše manjim procentom kalcifikata, ali u težem obliku nego kod muškaraca. U poređenju sa muškarcima, javlja se u kasnijem životnom dobu uz atipične simptome kao što su otežano disanje i nesvestica. Zbog većeg broja pridruženih bolesti i manje površine tela, kod žena je veća smrtnost.
Mikrovaskularna bolest (bolest malih krvnih sudova)
Kako žene imaju manje i uže krvne sudove, kod njih je mikrovaskularna bolest češća. Uzrok su plakovi u malim krvnim sudovima koji snabdevaju srčani mišić. Tipičan simptom je bol i stezanje u grudima (mikrovaskularna angina), kratak dah i umor.
Kongestivna srčana insuficijencija
Kongestivna srčana insuficijencija (srčana slabost) ima dva oblika: dijastolni i sistolni. Dijastolna srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom je mnogo češća kod žena, a sistolna kod muškaraca. Tipično se javlja kod žena starijih od 65 godina. Najčešći uzroci srčane slabosti kod žena su hipertenzija i bolesti srčanih zalisaka, a kod muškaraca koronarna bolest. Žene sa srčanom slabošću se više žale na kvalitet života i depresiju nego muškarci. Netipični simptomi kod žena su bledilo lica, hladne šake i pospanost rano uveče.
Urođene srčane mane
Bebe oba pola se rađaju sa urođenim srčanim manama, a ženska deca se češće rađaju sa manama ko što su atrijalni septalni defekt (rupa na srcu), prolaps mitralne valvule (izvrtanje listića mitralnog zaliska u levoj pretkomori) i patent ductus arteriosus (trajno otvoren krvni sud koji povezuje levu plućnu arteriju sa aortom).
Pucanje aneurizme
Aneurizme su proširenja srčane, trbušne aorte ili krvnih sudova na mozgu. Ruptura, odnosno njihovo pucanje, je češće kod žena, kao i smrtnost posle operacije.
Sindrom slomljenog srca (stres kardiomiopatija)
Sindrom slomljenog srca, stresom izazvana kardiomiopatija ili takotsubo kardiomiopatija je čest uzrok srčane slabosti kod žena. Smatra se da se češće javlja kod žena zbog njihove veće emotivnosti. Žene u postmenopauzi (starije od 55 godina) su pod desetostruko većim rizikom u odnosu na muškarce.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti specifični za žene
Neki faktori rizika su isti za oba pola, ali se ne manifestuju na isti način. Povrh toga, žene zbog trudnoće, znatno viših nivoa estrogena i progesterona, a niskog nivoa testosterona imaju specifične rizike za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Visok holesterol
Visok holesterol je faktor rizika za oba pola, ali kod žena nakon menopauze ukupan holestrol raste jer više nema dovoljno estrogena koji reguliše metabolizam masti u jetri. Međutim, nizak HDL („dobar“ holesterol) može biti opasniji za žene, posebno one starije od 65 godina jer se povećava rizik od srčanih bolesti, infarkta ili šloga.
Dijabetes melitus
Dijabetes melitus povećava rizik od koronarne bolesti kod žena 3 do 7 puta, a kod muškaraca 2 do 3 puta. Smrtnost od koronarne bolesti, a koja je posledica dijabetesa, je 50% veća kod žena.
Visok krvni pritisak (hipertenzija)
Hipertenzija (visok krvni pritisak) se češće javlja kod žena starijih od 60 godina života. Kod žena je hipertenzija ređe dobro regulisana lekovima nego kod muškaraca. Do toga dolazi jer žene mogu da imaju neželjene reakcije na lek, pa im je zato teže odrediti odgovarajuću terapiju i staviti pritisak pod kontrolu. Posle menopauze, organizam postaje osetljiviji na so. Da bi se regulisao krvni pritisak i sprečili nagli sokovi, treba smanjiti unos soli kroz ishranu.
Menopauza
Menopauza pre 40. godine života, prirodna menopauza i hirurško odstranjivanje jajnika su dodatni faktori rizika. U menopauzi naglo pada nivo estrogena, a time raste rizik od nastanka krvnih ugrušaka (mogu da dovedu do srčanog i moždanog udara) i ateroskleroze. Pad estrogena je direktno povezan sa srčanim palpitacijama (ubrzani rad i lupanje srca), odnosno aritmijama. Valunzi i noćno znojenje u menopauzi se dovode u vezu sa hipertenzijom i drugim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti.
Gojaznost
Kod gojaznih žena je veći rizik da nastane koronarna bolest nego kod muškaraca. Menopauza, zbog pada nivoa estrogena, nosi povećani rizik od gojaznosti. Srčani udar tri puta češći kod gojaznih žena, ali i ostale kardiovaskularne bolesti. Srcu treba veća snaga da pumpa krv, krvni sudovi su više suženi zbog holesterola, pa lakše dolazi do hipertenzije i srčane slabosti.
Nedostatak fizičke aktivnosti
Vežbanje smanjuje rizik od srčanih bolesti kod žena, ali mnoge ne vežbaju dovoljno. Nedostatak fizičke aktivnosti i gojaznost su češći među ženama, pa time i rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Pušenje
Pušenje kod žena za 50% češće dovodi do kardiovaskularnih bolesti, a čak 3 puta češće je uzrok za prvi akutni infarkt nego kod muškaraca. Smatra se pušenje smanjuje nivo estrogena, pa time negativno utiče na elastičnost i regulaciju širenja krvnih sudova pod uticajem ovog hormona.
Autoimune bolesti
Sistemske i autoimune bolesti (reumatoidni artritis, lupus) su mnogo češće kod žena. Zbog njih dolazi do bržeg nagomilavanja plakova na arterijama, pa zato srčani i moždani udar kod žena ostavljaju teže posledice.
Preeklampsija, hipertenzija izazvana trudnoćom, peripartalna i postpartalna miopatija
Neke žene tokom trudnoće imaju stanja kao što je hipertenzija, preeklampsija ili eklampsija, peripartalna ili postpartalna kardiomiopatija (srčana slabost koja se javlja tokom ili nakon trudnoće). Ova stanja mogu trenutno da ugroze život trudnice ili povećaju rizik od kardiovaskularnih bolesti (hipertenzije, šloga) kasnije u životu.
Gestacijski dijabetes
Žene koje su tokom trudnoće imale takozvani gestacijski dijabetes, kasnije u životu češće obolevaju od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) i ovarijalna insuficijencija
Povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog povezanih faktora rizika. Sindrom policističnih jajnika i primarna ovarijalna insuficijencija (smanjen kvalitet i rezerva jajnih ćelija) mogu da dovedu do bolesti kao što je koronarna bolest, ali i dijabetes tip 2, koji sam po sebi prestavlja dodatni kardiološki faktor rizika.
Terapija oralnim kontraceptivima
Oralni kontraceptivi, odnosno estrogen koji se njima unosi, povećavaju rizik od nastanka krvnih ugrušaka, a time i od moždanog i srčanog udara. Povećan je i rizik od povišenog krvnog pritiska, aritmija i tahikardija.
Mere prevencije
Sve bolesti se efikasnije leče i sprečavaju se njihove komplikacije ako se radi na prevenciji i redovno obavljaju preventivni pregledi. Preporuke su:
- Posetite kardiologa na godišnjim sistematskim pregledima.
- Radite sa svojim lekarom na kontroli krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, što može uključivati uzimanje lekova.
- Napravite plan vežbanja koji vam odgovara. Postepeno radite na postizanju 150 minuta nedeljno umerenog intenziteta vežbanja (kao što je hodanje).
- Izbegavajte duvanske proizvode i ograničite unos alkohola.
- Pratite plan ishrane zdrav za srce.
Kako se dijagnostikuju kardiovaskularne bolesti kod žena?
Dijagnostičke procedure za kardiovaskularne bolesti kod žena su iste kao i one kod muškaraca, ali se njihovi rezultati moraju tretirati u skladu sa anatomijom, biohemijom i metabolizmom kod žena.
Elektrokardiogram (EKG) – beleži srčani ritam kako bi se otkrila srčana bolest ili oštećenje.
Test otpornosti na stres (test opterećenja) – prati funkciju srca dok pacijent vozi statični bicikl, a brzina i otpor se povećavaju. Prate se EKG, krvni pritisak, puls, disanje i subjektivne tegobe pacijenta. Kod osoba, koje zbog oštećenja kolena ili nekih drugih razloga, ne mogu da rade ovaj test, primenjuje se farmakološki test opterećenja lekovima (dobutamin). On se zove dobutaminski stres eho test. Istovremeno se meri krvni pritisak, radi EKG i ultrazvuk srca.
Ehokardiografija (Ultrazvuk srca) – koristi zvučne talase za stvaranje video zapisa srca, pokazujući veličinu, oblik i oštećenja.
Kompjuterizovana tomografija (CT) angiogram koronarnih arterija – CT koronarografija – pacijentu se ubrizga kontrast u venu, a zatim se skenerom snime korornarne arterije da bi se otkrila suženja i začepljenja.
Kardiološki MRI – detaljno snimanje strukture srca magnetnom rezonancom kojim se mogu otkriti i zapaljenski procesi.
Koronarna angiografija (koronarografija sa kataterizacijom) – kroz krvni sud na ruci ili u preponi se provuče kateter pomoću koga se snimaju srčane arterije kako bi se otkrila suženja i začepljenja.
Puls kardiološki tim za žene
Drage dame, imajte u vidu da je zabluda da samo muškarci obolevaju od kardiovaskularnih bolesti pre 50. godine života. Podvrgnite se preventivnim kardiološkim pregledima jer mi imamo tim, na čelu sa dr. sci. med. Tamarom Urošević, koja je specijalizovana da prepozna simptome tipične za žene i blagovremeno postavi tačnu dijagnozu. Ako već znate da bolujete od neke kardiovaskularne bolesti, naš tim će vam pružiti sve vidove savremene terapije primerene specifičnostima ženskog organizma.
Naš tim blisko sarađuje i sa doktorima drugih specijalnosti (endokrinolozima, radiolozima) kako bi svaki slučaj sagledali u celosti i lečili sve osnovne, ali i pridružene bolesti.