Kardiovaskularne bolesti kod ženske populacije
Oko 35% svih smrtnih slučajeva kod žena pripisuje se kardiovaskularnim bolestima, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Brojni su razlozi za to. Neki su biološke prirode, poput činjenice da hormon estrogen štiti krvne sudove žene do menopauze, kada opada i kad se ubrzava rizik za razvoj ateroskleroze i drugih kardiovaskularnih bolesti. Ne treba zanemariti činjenicu i da se simptomi srčanog udara kod žena često razlikuju od onih kod muškaraca i mogu biti manje očigledni, što dovodi do toga da žene ne prepoznaju ozbiljnost situacije i ne potraže pomoć na vreme,a tu već zalazimo u sferu nedovoljne svesti o potencijalnim rizicima i simptomima.
Postoji i generalno mišljenje da su srčane bolesti više „muški problem“, zbog čega se žene manje bave prevencijom. I psihološki faktori su u igri – žene su podložnije stresu i depresiji, koji su povezani s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, a i hormonske fluktuacije i psihosocijalni stresori, poput kombinovanja porodičnih i profesionalnih uloga, mogu dodatno povećati ovaj rizik.
S druge strane, usled ubrzanog tempa života i brojnih obaveza, žene sve više usvajaju nezdrav način života kao što su pušenje, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana, što pokušavaju da poprave suplementacijom kao jednostavnim načinom prevencije.
Međutim, iako suplementi poput vitamina C, D, E i omega-3 masnih kiselina jesu korisni za zdravlje srca, oni ne mogu pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti kao što to može zdrav način života, koji uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i kontrolu faktora rizika. Tog stava su i stručnjaci Mejo klinike, koji kažu da se zasad pouzdano zna da nijedan vitamin ne može sprečiti srčane bolesti ako ne kontrolišete ostale faktore rizika – oni uključuju lošu ishranu, pušenje, visok holesterol i dijabetes.
Ključni faktori rizika za kardiovaskularne bolesti kod žena
Životne navike poput pušenja, fizičke neaktivnosti i nezdrave ishrane jesu ključni faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti kod žena, a dobra je vest da na njih možete da utičete, stoga se prevencija najvećim delom zasniva na njima.
Loša ishrana
Ishrana bogata zasićenim mastima, trans-mastima, šećerom i solju može značajno povećati rizik od srčanih bolesti. Zasićene masti i trans masti povećavaju nivo lošeg LDL holesterola u krvi, što može dovesti do taloženja naslaga u arterijama. Prekomerni unos šećera može doprineti gojaznosti i insulinskoj rezistenciji, dok visok unos soli može povećati krvni pritisak, što su sve faktori rizika za srčane bolesti.
Pušenje
Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Hemikalije u duvanskom dimu oštećuju krvne sudove i srce, povećavajući rizik od ateroskleroze (stvrdnjavanje arterija), što može dovesti do srčanog i moždanog udara. Pušenje takođe smanjuje nivo dobrog HDL holesterola i povećava krvni pritisak.
Visok holesterol i dijabetes
Visok nivo holesterola, posebno lošeg LDL holesterola, može dovesti do stvaranja naslaga u arterijama, što smanjuje protok krvi i povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Dijabetes, posebno tip 2, značajno povećava rizik od srčanih bolesti jer visoki nivoi glukoze u krvi mogu oštetiti krvne sudove i nervne završetke koji kontrolišu srce.
Stres i manjak fizičke aktivnosti
Hronični stres može doprineti povišenju krvnog pritiska i srčanom oboljenju. Nedostatak fizičke aktivnosti doprinosi nakupljanju viška kilograma, povišenom nivou LDL holesterola i triglicerida, smanjenom nivou HDL holesterola i povišenom krvnom pritisku. Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju zdrave telesne težine, poboljšava lipidni profil i smanjuje krvni pritisak.
Šta nauka kaže o suplementima?
Istraživači sa Univerziteta „Džon Hopkins“ su otišli korak dalje i analizirali na osnovu dostupnih podataka neke od vitamina i suplemenata koji se najčešće koriste u svrhu prevencije kardiovaskularnih oboljenja i objasnili koliko koji zaista deluju. Pregledali su kliničke studije koje su obuhvatale stotine hiljada ispitanika, od kojih su neki dobijali vitamine, a drugi placebo i, kako kažu, nisu našli dokaze o njihovim benefitima u sprečavanju kardiovaskularne bolesti. Jedan izuzetak su kapsule ribljeg ulja koje sadrže omega-3 masne kiseline, koje se prirodno nalaze u ribi i morskim algama i koje potpomažu kardiovaskularnom zdravlju.
Najbolji načini za očuvanje zdravlja srca kod žena
Najbolji način da zaštitite kardiovaskularno zdravlje je, slažu se stručnjaci, jeste da usvojite zdrav način života, a on podrazumeva prelazak na zdrav način ishrane, uvođenje redovne fizičke aktivnosti i odlazak na redovne preglede.
Zdrava ishrana
Jedite puno povrća, voća, orašastih plodova, zdravih masnoća i integralnih žitarica. Povrće i voće su bogati vlaknima, vitaminima i antioksidansima koji pomažu u smanjenju rizika od srčanih bolesti. Orašasti plodovi i zdrave nezasićene masti koje poboljšavaju lipidni profil i smanjuju rizik od ateroskleroze. Integralne žitarice su bogate vlaknima koja takođe pomažu u snižavanju holesterola.
Redovna fizička aktivnost
Najmanje 150 minuta umerenog vežbanja nedeljno, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, može značajno poboljšati zdravlje srca. Fizička aktivnost pomaže u kontroli telesne težine, snižava krvni pritisak, poboljšava lipidni profil i smanjuje rizik od dijabetesa.
Održavanje zdrave težine
Održavanje zdrave telesne težine pomaže u kontroli holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Gojaznost je povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, pa je važno održavati indeks telesne mase (BMI) u zdravom rasponu.
Redovni pregledi kod lekara
Redovni pregledi kardiologa za žene pomažu u praćenju nivoa holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Rano otkrivanje i lečenje ovih faktora rizika može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti.
Upravljanje stresom
Tehnike poput meditacije, joge ili jednostavno izdvajanje vremena za opuštanje mogu pomoći u smanjenju stresa. Hronični stres može doprineti povišenju krvnog pritiska i srčanom oboljenju, pa je važno pronaći metode za upravljanje stresom.
