Psihijatrija

Naš um je neprestano angažovan, obrađuje misli, emocije i sećanja. Ali šta se dešava kada ovaj delikatni balans naruše simptomi koji utiču na naše svakodnevno funkcionisanje? Ako primećujete dugotrajne promene raspoloženja, konstantan osećaj anksioznosti, poteškoće sa pamćenjem ili poremećaje sna, zapitajte se da li je vreme da potražite pomoć stručnjaka. Psihijatrijski tim Bolnice za internu medicinu PULS DEDINJE predvodi jedan od najcenjenijih stručnjaka u regionu, akademik prof. Dušica Lečić Toševski, psihijatar, zbog čega je naša bolnica pravo mesto za tretman mentalnih poremećaja.

Psihijatrija je oblast medicine koja se bavi razumevanjem i lečenjem mentalnih poremećaja koji često imaju neurološku osnovu. Psihijatar je lekar specijalizovan za dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja koji utiču na mozak i nervni sistem. Psihijatriju od drugih grana medicine izdvaja činjenica da se bavi stanjima koja istovremeno pogađaju i fizičko i psihičko zdravlje.

Simptomi zbog kojih treba da se obratite psihijatru

Postoji niz simptoma i stanja koja utiču na kognitivne funkcije, emocije, ponašanje i sposobnost da funkcionišite na dnevnom nivou, a zbog kojih će vam biti potrebna stručna pomoć psihijatra. Među najčešćim razlozima zbog kojih se pacijenti obraćaju psihijatru su:

  • Stalna ili dugotrajna tuga – osećaj tuge koji traje većinu dana, tokom više nedelja
  • Gubitak interesa za aktivnosti – smanjen ili potpun gubitak interesa za hobije ili aktivnosti koje su ranije bile prijatne
  • Osećaj stalne anksioznosti ili straha – stalna napetost, nemir, osećaj da se nešto loše može dogoditi
  • Nesanica ili preterana pospanost – problemi sa spavanjem (teškoće u uspavljivanju ili prekomerno spavanje)
  • Promene apetita – nagli gubitak apetita ili prekomerno konzumiranje hrane
  • Iritabilnost ili neobjašnjivi izlivi besa – nagle promene u raspoloženju koje dovode do ljutnje ili agresije
  • Problemi sa koncentracijom – poteškoće u fokusiranju na zadatke, zaboravljanje informacija ili donošenje odluka
  • Osećaj praznine ili besmisla – osećaj da život nema svrhu, stalna emotivna praznina
  • Suicidalne misli – misli o samoubistvu ili planiranje samoubistva
  • Halucinacije – videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje
  • Paranoja ili neosnovani strahovi – osećaj da vas neko prati, kontroliše ili da je svet opasan bez jasnog razloga
  • Socijalno povlačenje – izbegavanje kontakta sa porodicom, prijateljima ili društvenim situacijama
  • Napadi panike – epizode iznenadne anksioznosti, ubrzan rad srca, osećaj gušenja, vrtoglavica ili osećaj gubitka kontrole
  • Povećana upotreba alkohola, droga ili lekova – nemogućnost kontrole nad konzumiranjem supstanci uprkos štetnim posledicama
  • Teškoće u obavljanju svakodnevnih obaveza – osećaj da je teško ili nemoguće završiti jednostavne zadatke kao što su posao, održavanje domaćinstva ili lična higijena.

Stanja kojima se bave psihijatri

Psihijatri se bave dijagnostikom i lečenjem neuroloških bolesti koje utiču na mentalno zdravlje, mentalnih bolesti sa neurološkom osnovom i poremećaja ponašanja i kognitivne funkcije, što obuhvatajući širok spektar stanja:

Neurodegenerativne bolesti

Neurodegenerativne bolesti uključuju Alchajmerovu bolest, Parkinsonovu bolest, Hantingtonovu bolest i druga stanja koja izazivaju postepeno propadanje nervnih ćelija u mozgu. Ova stanja utiču na kognitivne i motoričke funkcije, često dovodeći do ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom funkcionisanju.

Traumatske povrede mozga

Traumatske povrede mozga nastaju kao posledica fizičkih povreda glave, što može izazvati brojne kognitivne, emocionalne i promene u ponašanju. Psihijatri pomažu u lečenju ovih posledica, posebno kada utiču na mentalno zdravlje pacijenta.

Epilepsija

Epilepsija je neurološki poremećaj koji se manifestuje ponavljajućim napadima zbog abnormalne električne aktivnosti u mozgu. Psihijatri igraju ključnu ulogu u lečenju psihičkih poremećaja koji se često javljaju uz epilepsiju, kao što su anksioznost i depresija.

Mentalni poremećaji povezani s neurološkim stanjima 

Depresija, anksioznost i psihoze su mentalni poremećaji koji često prate neurološka stanja poput multiple skleroze, epilepsije i Parkinsonove bolesti. Psihijatri su specijalizovani za tretman ovih mentalnih komplikacija, što je ključno za poboljšanje kvaliteta života pacijenata.

Cerebrovaskularne bolesti

Moždani udar i prolazni ishemijski napad (TIA) spadaju u cerebrovaskularne bolesti koje ometaju protok krvi u mozgu. Ova stanja mogu izazvati dugotrajne promene u mentalnim funkcijama, kao što su depresija i problemi s pamćenjem, kojima se bave psihijatri.

Demencija

Demencija je grupa poremećaja, uključujući Alchajmerovu bolest, vaskularnu demenciju i demenciju Levijevih tela, koja dovode do ozbiljnih oštećenja kognitivnih funkcija. Psihijatri pomažu u upravljanju simptomima ovih stanja, kao i u podršci pacijentima i njihovim porodicama.

Poremećaji spavanja 

Poremećaji spavanja poput narkolepsije i sindroma nemirnih nogu često imaju veliki uticaj na mentalno zdravlje pacijenta. Psihijatri rade na dijagnostici i lečenju ovih poremećaja kako bi poboljšali opšte stanje i kvalitet života pacijenata.

Genetski poremećaji 

Fragilni X sindrom, tuberozna skleroza i drugi genetski poremećaji utiču na neurološko i mentalno zdravlje. Psihijatri rade sa pacijentima na ublažavanju simptoma ovih stanja kroz prilagođene terapije i tretmane.

Poremećaji razvoja 

Poremećaji razvoja, poput autizma i poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), imaju značajnu neurološku komponentu. Psihijatri su ključni u pružanju podrške deci i odraslima s ovim poremećajima, kroz terapiju i medikamentozno lečenje

Metode lečenja u psihijatriji

Psihijatar procenjuje stanje pacijenta kroz temeljne analize i koristeći raznovrsne alate kao što su razgovori, neurološki testovi i medicinske analize. Na osnovu dijagnoze predlaže odgovarajući plan lečenja.

Psihijatrijski tretmani su često multidisciplinarni, što znači da kombinuju različite pristupe u zavisnosti od stanja pacijenta. Neki od ključnih tretmana u psihijatriji uključuju:

Farmakološki tretman: psihijatri mogu prepisivati lekove koji pomažu u regulaciji hemijskih procesa u mozgu, što može značajno poboljšati simptome poput anksioznosti, depresije ili problema sa koncentracijom.

Psihoterapija: terapija razgovorom često je ključni deo tretmana, pomažući pacijentima da prepoznaju i obrade svoje misli i osećanja.

Rehabilitacioni programi: za pacijente koji se oporavljaju od traumatskih povreda mozga, neuroloških bolesti ili ozbiljnih mentalnih poremećaja, rehabilitacija, kao što su fizikalna ili radna terapija, može igrati veliku ulogu u vraćanju funkcionalnosti.

Koja je razlika između psihijatra i neurologa?

Psihijatar i neurolog su lekari specijalizovani za poremećaje povezane sa nervnim sistemom, ali se njihove oblasti ekspertize i pristupi razlikuju. Psihijatar je lekar koji se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem mentalnih poremećaja i stanja koja su povezana sa ponašanjem, emocijama i funkcijama mozga. Oni tretiraju bolesti kao što su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj i shizofrenija, kao i kognitivne i ponašajne poremećaje uzrokovane neurološkim stanjima poput demencije, moždanog udara ili povreda mozga. Psihijatri se fokusiraju na psihoterapijske i farmakološke tretmane za rešavanje ovih problema.

S druge strane, neurolog je specijalista za fizičke poremećaje nervnog sistema, uključujući mozak, kičmenu moždinu, nerve i mišiće. Neurolozi dijagnostikuju i leče stanja kao što su epilepsija, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, migrene i moždani udar. Njihova dijagnostika često uključuje upotrebu tehnoloških metoda, poput elektroencefalografije (EEG) ili magnetne rezonance (MRI), a tretmani mogu uključivati lekove ili hirurške intervencije kada je to potrebno.

Dok se psihijatri fokusiraju na mentalne i emocionalne aspekte poremećaja, neurolozi se bave fizičkim uzrocima neuroloških oboljenja.

 

Koja je razlika između psihijatra i psihologa?

Psihijatri su lekari sa završenim medicinskim fakultetom, specijalizovani za dijagnostiku i lečenje psihičkih poremećaja povezanih sa nervnim sistemom. Kao medicinski doktori mogu propisivati lekove i sprovoditi tretmane koji uključuju farmakoterapiju za lečenje mentalnih bolesti poput depresije, anksioznosti, bipolarnih poremećaja i šizofrenije. Psihijatri koriste kombinaciju terapije lekovima i psihoterapije u lečenju svojih pacijenata.

Psiholozi, s druge strane, nisu lekari i nemaju medicinsko obrazovanje. Oni su stručnjaci za mentalno zdravlje sa diplomom iz psihologije, obučeni da dijagnostikuju i leče mentalne poremećaje koristeći terapiju razgovorom (psihoterapiju) i druge psihološke metode, kao što su kognitivno-bihevioralna terapija i savetovanje. Za razliku od psihijatara, psiholozi ne mogu propisivati lekove, ali često sarađuju sa psihijatrima kada je potreban medicinski tretman.

Razlika se, dakle, ogleda u obrazovanju, pristupu lečenju i mogućnosti propisivanja lekova.

 

Psihijatrijski tim bolnice PULS DEDINJE

Jedan od ključnih članova psihijatrijskog tima Bolnice za internu medicinu PULS DEDINJE jeste akademik prof. Dušica Lećić Toševski, specijalista psihijatrije i subspecijalista psihoterapije. Prof. Lećić Toševski je istaknuti stručnjak u oblasti psihijatrije, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored toga, ona je počasni član Svetskog psihijatrijskog udruženja, član Borda Evropskog udruženja profesora emeritusa, kao i internacionalni član Kraljevskog koledža psihijatara Velike Britanije.

Njeno bogato iskustvo uključuje članstvo u Američkom i Evropskom psihijatrijskom udruženju, kao i u Radnoj grupi Svetske zdravstvene organizacije. Takođe, član je Kraljevskog medicinskog odbora NjKV princeze Katarine Karađorđević i Međunarodne akademije nauka u Hong Kongu. Prof. Lećić Toševski vodi i Psihijatrijsko udruženje Balkana i Jugoistočne Evrope, te Udruženje psihijatara Srbije.

U okviru bolnice PULS Dedinje, prof. Lećić Toševski se bavi lečenjem različitih mentalnih poremećaja, uključujući:

– poremećaje ličnosti

– depresiju

– posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

– anksiozne poremećaje

– afektivne poremećaje.

 

Zakazivanje pregleda kod psihijatra

Zakazivanje konsultacija sa našim psihijatrom, akademikom prof. Dušicom Lećić Toševski, možete obaviti jednostavno i brzo. U bolnici PULS Dedinje razumemo koliko je važno da imate pristup adekvatnoj podršci i brizi za vaše mentalno zdravlje, zbog čega smo proces zakazivanja pregleda učinili što lakšim za vas.

Vaše vreme je dragoceno, stoga nam možete ponuditi termin koji vam najviše odgovara, a naš tim će se potruditi da se prilagodi vašim potrebama.

Zakažite svoju konsultaciju već danas pozivom na broj 011 755 5000 i napravite prvi korak ka boljem sutra.