Naime, reakcija organizma na povrede krvnih sudova ogleda se u kreiranju krvnih ugrušaka na mestu oštećenja. Ukoliko se ugrušak stvori u krvnim sudovima koji su već suženi taloženjem naslaga holesterola, masti i kalcijuma na njihovim zidovima, dolazi do blokade protoka krvi čime tkivo izumire usled sprečenog dotoka kiseonika. Stvaranje tromba u arteriji uzrokuje srčani udar i moždani udar, ali i gangrenu noge te slepilo, u slučaju kada dođe do zakrčenja krvnih sudova oka.
Terapija antikoagulansima sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, time što dolazi do razređivanja krvi. Naime, ovom vrstom terapije utiče se na sposobnost trombocita da vezivanjem kreiraju tromb u oštećenim krvnim sudovima. Međutim, ovakvo dejstvo lekova može prouzrokovati rizik od krvarenja koji u nekim slučajevima može imati i fatalan ishod. Terapiju aspirinom treba strogo da kontroliše lekar, a preventivno uzimanje ovog leka se ne preporučuje, s obzirom da mogući benefit ne opravdava potencijalni rizik.
Kojim rizicima nas izlaže uzimanje aspirina?
Poznato je da se aspirin često uzima u svrhe ublažavanja bolova, poput glavobolje ili upale mišića, snižavanje temperature i smanjenja upala. Međutim, učestala ili dnevna terapija ovim lekom nije preporučljiva za svakoga, a zavisi od godišta osobe, sveopšteg zdravstvenog stanja, istorije kardiovaskularnih bolesti i rizika od nastupanja srčanog ili moždanog udara.
Uzimanje aspirina bez prethodne konsultacije sa lekarom kao i samolečenje ovim medikamentom mogu da izazovu smetnje s obzirom da, kao i svi ostali lekovi, i aspirin ima određene kontraindikacije. Preventivno uzimanje asprina bez jasno utvrđenih medicinskih razloga takođe se ne preporučuje, kao ni nagli prestanak uzimanja leka kod ljudi koji su u kontinuitetu ovaj lek uzimali u manjim dozama.
Aspirin može uzrokovati iritaciju sluznice želuca, probavne smetnje, kao i oštećenje integriteta sluzokože želuca i gastrointestinalno krvarenje. Stoga posebno treba da budu oprezni pacijenti koji već imaju dijagnostikovane bolesti želuca i creva, poput čira na želucu ili gastritisa. Preventivna upotreba aspirina ne savetuje se ni pacijentima koji imaju teže oblike bolesti jetre ili zatajenje bubrega.
Asprin i razređivanje krvi
Takođe, s obzirom na delovanje aspirina u razređivanju krvi,ovaj lek može imati negativne posledice kod osoba koje su izložene većem riziku od krvarenja, odnosno osobe koje imaju problema sa koagulacijom. Smatra se da sa uzimanjem aspirina posebno treba da budu oprezne žene. Istraživanjem je utvrđeno da je kod žena bez istorije kardiovaskularnih oboljenja uzimanje ovog medikamenta povećalo rizik od krvarenja, dok rizik od srčanog udara nije bio smanjen.
Još jedna od komplikacija koja može nastati uzimanjem ovog leka je moždani udar uzrokovan pucanjem krvnog suda. Iako uzimanje ove terapije na dvenoj bazi može pomoći u sprečavanju moždanog udara povezanog sa nastankom krvnog ugruška, ona ipak može povećati rizik od intrakranijalnog izlivanja krvi, odnosno hemoragijskog moždanog udara.
Stoga se ne može tvrditi da je uzimanje ovog leka opravdano kod zdravih ljudi ili kod ljudi sa niskim stepenom rizika od srčanih oboljenja. Što je veći rizik od nastupanja srčanog udara, veća je verovatnoća da uzimanje ovog leka opravdava rizike od neželjenog krvarenja. Stoga se prema nekim smernicama smatra da ljudi starosti 60 i više godina, bez poznate bolesti srca ili krvnih sudova, ne bi trebalo da počnu da uzimaju aspirin na dnevnoj bazi kako bi sprečili prvi srčani ili moždani udar.
Kada treba uzimati aspirin?
Aspirin svakako treba da uzimaju pacijenti kod kojih je utvrđeno određeno kardiovaskularno oboljenje ili su pretrpeli srčani ili srčani udar. Ovaj lek smanjuje mogućnost taloženja masnih naslaga u krvnim sudovima čime su i pacijenti izloženi manjem riziku od sužavanja arterija.
Dnevni unos ovog leka u manjim dozama preporučuje se za primarnu prevenciju srčanog ili moždanog udara kod osoba starosti između 40 i 59 godina koje su pod značajnim rizikom od dobijanja prvog srčanog ili moždanog udara u periodu od narednih 10 godina.
Takođe, uzimanje aspirina opravdano je kod pacijenata koji nisu imali srčani udar, ali su imali operaciju ugradnje koronarnog bajpasa ili stenta postavljenog u koronarnu arteriju. Pacijenti koji osećaju bol u grudima zbog bolesti koronarne arterije ili bilo kog drugog zdravstvenog stanja za koje je dokazano da aspirin sprečava srčani udar ili moždani udar treba da uzimaju ovaj lek.
Uzimanje aspirina savetuje se i pacijentima mlađi od 60 godina koji imaju šećernu bolest i još najmanje jedan drugi faktor rizika od srčanih oboljenja, kao što je pušenje ili visok krvni pritisak.
Prilikom konsultacije sa lekarom, pacijent treba da navede da li ima još neka oboljenja, poput čira na želucu ili gastrointestinalnog krvarenja. Uzimanje ovog leka može izazvati dodatna krvarenja, koja mogu biti i životno ugrožavajuća. Ukoliko postoji, pacijetni treba da obaveste lekara i o prisustvu alergije na aspirin, uključujući astmu izazvanu aspirinom, s obzirom da bilo koja doza ovog leka može prouzrokovati ozbiljne alergijske rekacije.
U Puls kardiološkom centru preuzmite brigu za zdravlje vašeg srca
Samostalno lečenje dokazano može imati daleko više negativnih posledica po zdravlje pacijenta nego koristi. To je i osnovni razlog zbog koga pacijent nikada ne sme da uzima neki lek na svoju ruku, već mora u konsultaciji sa lekarom da se utvrde sve pojedinačne zdravstvene tegobe koje ima, pa u skladu sa njima da se procene benefiti i rizici uzimanja nekog leka.
Ukoliko imate kardiovaskularne tegobe ili istoriju srčanih bolesti, u kardiološkom centru Puls u A bloku na Novom Beogradu, možete obaviti kompletnu dijagnostiku srca. Uz nadzor vrhunskih stručnjaka i najsavremenije opreme dobićete precizan uvid u zdravlje vašeg srca i krvnih sudova. Zakažite pregled kod nas i vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije dočekaće vas u prijatnom ambijentu i propisati vam adekvatnu terapiju za zbrinjavanje vaših tegoba kako bi vaše srce dobilo tretman kakav zaslužuje.
Reference:
Preventive Services Task Force, 2009, Aspirin for the prevention of cardiovascular disease: U.S. Preventive Services Task Force recommendation statement, Ann. Intern. Med. 150 (6): 396—404. PMID 19293072m https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19293072/
Berger Džefri S, Ronkaljoni Maria, C. Avancini Fausto, Pangraci Jerta, Tonjoni Đani, Bošković, Srđan, 2007, Primena aspirina u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih događaja u žena i muškaraca, ISSN 1820-4856 (God. 2, br. 3(9), 2007, str. 247-257), JAMA: the Journal of the American Medical Association : časopis Američkog lekarskog društva, https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/172444172#full
