Meditanska ishrana za zdravo srce i oporavak posle operacije

Zdrava ishrana predstavlja preduslov za dug i zdrav život, a često i za prevenciju različitih vrsta kardiovaskularnih i drugih oboljenja. Potpuno izmenjen stil života koji podrazumeva fizičku aktivnost i zdrava ishrana nakon operacije srca pomoći će kardiovaskularnim pacijentima da imaju dug životni vek. Od pacijenata se očekuje da potpuno odbace nezdrave životne navike, poput konzumacije alkohola i cigareta i sedelačkog načina života, ali i da uvedu mediteranski način ishrane.

Mediteranska ishrana kao deo prevencije srčanog i moždanog udara

Zbog raznovrsnosti namirnica koje čine njegovu osnovu i njihovog antioksidativnog svojstva, ovaj tip ishrane smatra se najzdravijim. Interesovanje za ovaj tip ishrane naročito je postalo izraženo tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka, nakon što su istraživanja pokazala da stanovništvo mediteranskih zemalja u značajno manjoj meri oboljeva od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na stanovništvo SAD-a. Od tada, brojna naučna istraživanja su dokazala blagotvoran efekat ovog režima ishrane na prevenciju srčanog i moždanog udara.

Što je zapravo mediteranska ishrana tako dobra za zdravo srce?

Mediteranska ishrana karakteristična je za prehrambene navike stanovništva zemalja na Mediteranu, poput Grčke i Italije. Tradicionalna kuhinja ovih zemalja obiluje integralnim žitaricama, povrćem, mahunarkama, voćem i orašastim plodovima, kao i semenkama i začinskim biljem kao osnovom ishrane. Maslinovo ulje predstavlja glavni izvor dodatne masti, dok su riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i živina u ishranu uključeni u umerenim količinama. Crveno meso i poslastice konzumiraju se samo povremeno.

Ovakva vrsta ishrane blagotvorno deluje na prevenciju kardiovaskularnih oboljenja, ali i niza drugih zdravstvenih tegoba, poput dijabetesa, bolesti digestivnog trakta i malignih oboljenja. Ključ zdrave ishrane nalazi se u umerenosti, konzumiranju namirnica sa smanjenom količinom masti i prostih šećera kao i pravilnom načinu pripreme namirnica tako da se sačuva njihova nutritivna vrednost.

Kako praktikovati mediteransku ishranu?

Kako biste praktikovali mediteranski režim ishrane koja čuva zdravlje srca, potrebno je da uvedete dve porcije ribe nedeljno kako biste obezbedili dovoljan unos omega-3 masnih kiselina koje imaju kardioprotektivna svojstva. Naime, ove zdrave masnoće pomažu u borbi protiv zapaljenja u telu, doprinose smanjenju triglicerida, redukuju zgrušavanje krvi, te umanjuju rizik od moždanog udara i srčane insuficijencije.

Izbegavanje crvenog mesa i uvođenje biljnih proteina u ishranu – Pacijentima koji se oporavljaju od operacija uzrokovanim kardiološkim oboljenjima savetuje se da izbegavaju crveno meso koje obiluje zasićenim mastima, holesterolom i soli. Poznato je da konzumiranje masne hrana doprinosi taloženju aterosklerotskog plaka u krvnim sudovima, a hrana bogata natrijumom(soli) doprinosi rastu krvnog pritiska i povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Kako biste hranu učinili ukusnijom, so zamenite začinskim biljem i maslinovim uljem. Kao alternativu proteinima iz mesa, u ishranu treba uvesti mahunarke, poput pasulja, sočiva i graška. Orašasti plodovi, ali i njihove prerađevine poput kikiriki putera, takođe su bogat izvor proteina, isto kao i ovsene pahuljice, smeđi pirinač i semenke bundeve. Tofu sir obiluje proteinima, a zbog svog neutralnog ukusa, može biti deo i slanih i slatkih jela.

Probrani mlečni proizvodi u mediteranskoj ishrani – Kada je reč o mlečnim prerađevinama, treba konzumirati proizvode koji sadrže manje procente masnoće.

Vrste jogurta i mleka koji sadrže šećer i zaslađivače treba izbegavati. Kozje mleko važi za saveznika u jačanju srca i imuniteta, a sir od ove vrste mleka sadrži manje masnoće pa se smatra prihvatljivim u kreiranju zdravijih prehrambenih navika. Savetuje se unos probiotskih jogurta, s obzirom da probiotici kreiraju kiselinu koja redukuje proizvodnju holesterola.

Voće dobro za srce – Za dezert konzumirajte voće umesto prerađenih šećera. Voće koje obiluje flavonoidima i antocijanom čuva srce i krvne sudove, a prepoznaćete ih po zagasitim, tamnim i jarkim bojama. Bobičasto voće poput borovnica, ribizli, maline i aronije, ali i grožđe i šljive doprinose smanjenju upalnih procesa u organizmu, imaju antioksidativna svojstva i smanjuju rizik od srčanih bolesti.

Crveno povrće – Paradajz sadrži likopen koji ima antioksidativno dejstvo i time redukuje mogućnost od nastupanja srčanog udara. Za kontrolu krvnog pritiska značajno je unositi kalijum sadržan u šargarepi. Brokoli je takođe značajan za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema zbog prisustva jedinjenja sulforafana, koji sprečava razvoj ateroskleroze.

Mediteranska ishrana podstiče probavu nakon operacije srca

Konzumacija dovoljne količine voća, povrća i žitarica u prvim danima nakon operacije takođe će pogodovati rešenju problema konstipacije. Promena pokretljivosti creva čest je problem sa kojim se pacijenti susreću nakon zahvata zbog dejstva određenih medikamenata, ali i zbog dugog perioda mirovanja i nedostatka fizičke aktivnosti.

Unos alkohola, kofeina, energetskih  i gaziranih napitaka ne pogoduju zdravlju srca

Pored odabira namirnica koje pogoduju zdravlju kardiovaskularnog sistema, pacijenti treba da vode računa i o vrsti napitaka koje konzumiraju. Energetska pića moraju se strogo izbegavati s obzirom da prisustvo aktivnih sastojaka poput kofeina i taurina mogu izazvati hipertenziju i aritmiju. Zabeležni su takođe i slučajevi pucanja aorte kod pacijenata koji nisu regulisali svoj krvni pritisak, a konzumirali su značajne količine ovog napitka.

Prilikom konzumacije alkohola, pacijenti koji su se suočili sa određenim kardiovaskularnim oboljenjem treba da budu oprezni. Alkohol može da izazove poremećaj srčanog ritma, odnosno atrijalnu fibrilaciju, koja se povezuje sa rizikom od nastupanja srčanog i moždanog udara. Dugotrajan unos većih količina alkohola direktno je povezan sa nastankom bolesti srčanog mišića koja se naziva alkoholna kardiomiopatija. Kombinacija energetskih i alkoholnih pića naročito je pogubna po zdravlje srca.

Na unos kafe takođe treba obratiti pažnju, pogotovo iz razloga što je pojačano ispijanje ovog napitka često povezano sa konzumacijom duvana i sedelačkim načinom života. Kardiovaskularni pacijenti treba da budu naročito pažljivi, posebno ukoliko osećaju nuspojave poput gorušice, nervoze ili nesanice. Kafa može privremeno dovesti do povećanja krvnog pritiska, pri čemu se pojačan unos ovog napitka dovodi u vezu i sa blagim povećanjem nivoa holesterola.

Gazirani napici sa visokim koncentracijama šećera povećavaju nivo šećera u krvi te dodatno opterećuju zidove arterija povećavajući rizik od srčanih problema. Ova pića treba izbegavati i zameniti ih nezaslađenim domaćim voćnim sokovima. Savetuje se pojačan unos vode, kojoj po potrebi možete dodati malo limunovog soka za prijatniji ukus.

U kardiološkom centru Puls saznajte sve o zdravoj ishrani

Sve potrebne informacije o prehrambenim navikama koje treba da usvojite nakon operativnog zahvata saznaćete neposredno od vašeg kardiologa. U kardiološkom centru Puls u A bloku na Novom Beogradu, možete se informisati o tome koji dijetetski režim treba da usvojite u zavisnosti od vrste tretiranog kardiovaskularnog oboljenja. Zakažite pregled kod nas i vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije dočekaće vas u prijatnom ambijentu i dati jasna uputstva o tome koje namirnice treba izbegavati kako biste osigurali uspešan oporavak nakon svih vrsta intervencija na kardiovaskularnom sistemu.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor