Angina – angina pektoris je vrsta bolova u grudima uzrokovana smanjenim protokom krvi u srce. Angina je simptom bolesti koronarnih arterija.

Angina, koja se naziva i angina pektoris, često se opisuje kao stezanje, pritisak, težina ili bol u grudima. Neki ljudi sa simptomima angine kažu da se angina oseća poput škripanja koje im steže prsa ili kao težak teg koji leži na grudima.

Iako je angina relativno česta, i dalje je teško razlikovati od drugih vrsta bolova u grudima, poput nelagodnosti u probavi. Ako imate neobjašnjive bolove u grudima, odmah potražite medicinsku pomoć.

Simptomi angine pektoris

Simptomi angine uključuju bol i nelagodnost u grudima, koji se mogu opisati kao pritisak, stezanje ili punoća.

Takođe možete imati bolove u rukama, vratu, vilici, ramenu ili leđima.

Ostali simptomi koje imate kod angine su:

• Vrtoglavica
• Umor
• Mučnina
• Kratak dah
• Znojenje

Ove simptome mora odmah proceniti lekar koji može utvrditi da li imate stabilnu anginu ili nestabilnu anginu, koja može biti preteča srčanog udara.

Stabilna angina je najčešći oblik angine. Na primer, bol koji se javlja kada hodate uzbrdo ili po hladnom vremenu može biti angina.

Karakteristike stabilne angine

• Razvija se kada srce više radi, na primer kada vežbate ili se penjete stepenicama
• Obično se može predvideti i bol je obično sličan prethodnim vrstama bolova u grudima koje ste imali
• Traje kratko, oko pet minuta ili manje

Ozbiljnost, trajanje i vrsta angine mogu varirati. Novi ili različiti simptomi mogu signalizirati opasniji oblik angine (nestabilna angina) ili srčani udar.

Karakteristike nestabilne angine

• Javlja se čak i u stanju mirovanja
• Iznenadna je
• Obično je teža i traje duže od stabilne angine, možda 30 minuta ili duže
• Može se desiti da neće nestati tokom odmora ili upotrebe lekova za anginu
• Može signalizirati srčani udar

Postoji još jedna vrsta angine, koja se naziva varijantna angina ili Prinzmetalova angina. Ova vrsta angine je ređa. Uzrokovana je grčem u arterijama vašeg srca koji privremeno smanjuje protok krvi.

Karakteristike varijantne angine (Prinzmetalova angina)

• Obično se dešava kada se odmarate
• Često je ozbiljna
• Može se ublažiti lekovima za anginu

Angina kod žena

Simptomi angine kod žena mogu se razlikovati od simptoma angine koji se javljaju kod muškaraca. Na primer, bol u grudima je čest simptom kod žena sa anginom, ali možda nije jedini simptom ili najčešći simptom za žene.

Žene takođe mogu imati simptome kao što su:

• Mučnina
• Kratak dah
• Bol u stomaku
• Nelagodnost u vratu, vilici ili leđima
• Ubodni bol umesto pritiska u grudima

Kada je vreme da posetite lekara?

Ako bolovi u grudima traju duže od nekoliko minuta i ne nestanu kada se odmorite ili uzmete lekove protiv angine, to može biti znak da imate srčani udar. Pozovite hitnu medicinsku pomoć.

Ako je nelagodnost u grudima novi simptom za vas, važno je da se obratite lekaru kako biste saznali šta uzrokuje bol u grudima i kako biste se pravilno lečili. Ako vam je dijagnostikovana stabilna angina i ona se pogorša ili se promeni, odmah potražite medicinsku pomoć.

Uzroci angine pektoris

Angina je uzrokovana smanjenim protokom krvi u srčanom mišiću. Krv nosi kiseonik, koji je srčanom mišiću potreban da bi preživeo. Kada srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, to uzrokuje stanje koje se naziva ishemija.

Najčešći uzrok smanjenog protoka krvi u srčanom mišiću je bolest koronarnih arterija. Vaše srčane (koronarne) arterije mogu se suziti masnim naslagama koje se nazivaju plakovi. Ovo se naziva ateroskleroza.

U vreme male potrebe za kiseonikom – na primer, kada se odmarate – vaš srčani mišić će i dalje moći da funkcioniše na smanjenoj količini krvotoka bez pokretanja simptoma angine. Ali kada povećate potražnju za kiseonikom, na primer kada vežbate, može doći do angine.

Faktori rizika

Sledeći faktori rizika povećavaju rizik od bolesti koronarnih arterija i angine:

• Upotreba duvana. Žvakanje duvana, pušenje i dugotrajna izloženost pasivnom dimu oštećuju unutrašnje zidove arterija – uključujući i arterije vašeg srca – omogućavajući naslagama holesterola da sakupljaju i blokiraju protok krvi.

• Dijabetes povećava rizik od bolesti koronarnih arterija, što dovodi do angine i srčanog udara ubrzavanjem ateroskleroze i povećanjem nivoa holesterola.

• Visok krvni pritisak. Vremenom, povišeni krvni pritisak oštećuje arterije ubrzavanjem očvršćavanja arterija.

• Visok nivo holesterola ili triglicerida u krvi. Holesterol je glavni deo naslaga koje mogu suziti arterije u vašem telu, uključujući i one koje opskrbljuju vaše srce. Visok nivo holesterola lipoproteina male gustine, takođe poznat i kao „loš“ holesterol, povećava rizik od angine i srčanog udara. Visok nivo triglicerida, vrsta masti u krvi u vezi sa vašom ishranom, takođe je nezdrav.

• Porodična istorija bolesti srca. Ako član porodice ima bolest koronarnih arterija ili je doživeo srčani udar, veći je rizik od razvoja angine.

• Godine starosti. Muškarci stariji od 45 godina i žene starije od 55 godina imaju veći rizik od angine.

• Nedostatak fizičke aktivnosti. Neaktivan način života doprinosi visokom holesterolu, visokom krvnom pritisku, dijabetesu tipa 2 i gojaznosti. Međutim, važno je razgovarati sa svojim lekarom pre započinjanja programa vežbanja.

• Gojaznost je povezana sa visokim nivoom holesterola u krvi, visokim krvnim pritiskom i dijabetesom, što sve povećava rizik od angine i srčanih bolesti. Ako imate prekomernu težinu, vaše srce mora više da radi kako bi telo dobilo krv.

• Stres može povećati rizik od angine i srčanog udara. Previše stresa, kao i bes, takođe mogu podići krvni pritisak. Prenaponski hormoni proizvedeni tokom stresa mogu suziti vaše arterije i pogoršati anginu.

Prevencija angine pektoris

Možete pomoći u prevenciji angine ako napravite promene u načinu života koje bi mogle poboljšati vaše simptome ako već imate anginu. Ove promene uključuju:

• Prestanak pušenja.
• Nadgledanje i kontrola drugih zdravstvenih stanja, poput visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i dijabetesa.
• Zdrava ishrana i održavanje zdrave težine.
• Povećavanje fizičke aktivnosti. Težite ka 150 minuta umerene aktivnosti svake nedelje. Pored toga, preporučuje se, da dva puta nedeljno trenirate po 10 minuta i da se svaki put istežete tri puta po 5 do 10 minuta.
• Smanjivanje nivoa stresa.
• Ograničavanje konzumacije alkohola na dva ili manje pića dnevno za muškarce i jedno piće dnevno ili manje za žene.
• Godišnja vakcinacija protiv gripa kako bi se izbegle srčane komplikacije virusa.