Doktor drži defiblirator
Problemi sa radom srca nisu uvek očigledni i veoma često dugo prolaze ispod radara. Zato ne čudi ogroman broj ljudi koji godišnje izgubi život usled iznenadne srčane smrti. Iznenadna srčana smrt je izazvana problemom u radu srca, najčešće se javlja usled malignih aritmija i dešava se u najvećem broju slučajeva u prvih sat vremena od pojave jakih, akutnih simptoma.

 

Ugradnja ICD defibrilatora može biti najbolja opcija za preživljavanje pacijentima kojima je  već dijagnostikovana trajna ventrikularna fibrilacija ili tahikardija i koji znaju da su potencijalno fatalne greške u radu srca kod njih moguće.

 

Različite vrste defibrilatora se koriste već decenijama i one zaista u velikom procentu povećavaju šansu za preživljavanje kada funkcija srca bude dovedena u pitanje, kao i život osobe koja trpi napad. 

 

Ipak, kako se iznenadni napadi ove vrste retko kada dese baš u bolnici, kada pacijent ima na raspolaganju i stručnjake i opremu koji mu mogu pomoći, a češće kada je kod kuće, na radnom mestu ili na ulici, uspešnost defibrilacije može zavisiti od toga kada će hitna pomoć doći, jer samo stručna lica mogu upotrebljavati defibrilator.

 

Zato kod pacijenata koji znaju da žive u opasnosti od ovih situacija jer im je već dijagnostikovan neki od opasnih problema u radu srca, ugradnja ICD defibrilatora može biti spasonosna. Uticaj rane defibrilacije je izuzetno značajan, premda je vreme najveći neprijatelj osobama kojima preti iznenadna srčana smrt. 

 

Kada imate uređaj koji neprestano kontroliše ritam vašeg srca i spreman je odmah da reaguje, ne morate živeti u konstantnom strahu od toga šta, kada i gde vam se može dogoditi.

Šta je defibrilacija srca?

Defibrilacija srca podrazumeva upotrebu kontrolisanog električnog šoka čiji je cilj da se uspostavi normalan rad srca.

 

Defibrilacija se koristi kod pacijenata u kritičnom stanju zbog: srčane aritmije, ventrikularne fibrilacije ili tahikardije i može spasiti život ugroženoj osobi. 

 

Postoje dve vrste defibrilacije: spoljašnja i ugrađena. Svaka ima svoju svrhu i izuzetno je važno sredstvo u borbi za uspostavljanje srčane funkcije u presudnim situacijama.

Šta je defibrilator?

Kada kažemo defibrilator, prvo pomislimo na uređaj koji viđamo u bolnicama i kolima hitne pomoći. Razlog pronalazimo u tome što ovaj uređaj postoji u sličnom smislu još od 19. veka i već odavno spada u obavezne medicinske aparate u medicinskim ustanovama i vozilima hitne pomoći.

 

To je elektronski aparat čiji je cilj uticaj na srčani ritam putem šoka, a nazivamo ga još i eksternim ili spoljnim zbog načina na koji se koristi. 

 

On se sastoji iz dela koji služi za napajanje i dve elektrode (zovu se još i papučice ili pedale) koje se postavljaju na grudni koš ili direktno na srce. 

 

Defibrilator može da registruje poremećaj ritma srca i da elektrošokovima, odnosno umereno-visokim naponom utiče da se ponovo uspostavi normalan ritam. Ovim uređajem mogu upravljati samo obučeni medicinski radnici.

 

Kako se kroz vreme menjao, prilagođavao i unapređivao, ovaj aparat je danas lakše prenositi, jer postoje vrste specijalno dizajnirane za tu svrhu, kako bi bili lakše primenjivani, posebno kada je potrebno na terenu pružiti pomoć nekom licu. 

 

Postoje dve vrste ovih eksternih (spoljašnjih) defibrilatora:

 

  • konvencionalni (manualni, ručni) eksterni – stručna lica sama određuju jačinu koja će biti korišćena na srcu pacijenta, kao i ritam postupanja
  • automatski eksterni – sam aparat može da odredi i diktira ritam i jačinu defibrilacije

 

Kod ove vrste uređaja učinkovitost jeste na visokom nivou, ali je jako važno da bude što ranije dostupan osobi koja je u životnoj opasnosti. 

 

Posebno je važan jer je mnogima jedina opcija, premda mnogo ljudi ne zna da je u riziku od iznenadne srčane smrti. Kod onih koji jesu, postoji još bolja i sigurnija opcija, jer je uvek uz pacijenta – ICD defibrilator.

Šta je ICD defibrillator?

ICD defibrillator

 

Implantabilni kardioverter defibrilator je uređaj koji se ugrađuje pacijentima kod kojih postoji opasnost od iznenadne srčane smrti zbog neke od bolesti koja mu je dijagnostikovana. 

 

Ovaj uređaj se sastoji od malog dela u kom se nalaze baterije i tankih zica koje su povezane sa srcem. Zahvaljujući žicama uređaj može da registruje i reaguje na neodgovarajuće otkucaje srca – neravnomerne ili prebrze. 

 

Za razliku od prethodne vrste spoljašnih defibrilatora, ovaj je uvek uz pacijenta i reaguje odmah i tako na još delotvorniji i uspešnji način sprečava smrt. 

 

On deluje slično, u tom smislu da pušta šokove koji podstiču normalan rad srca.

 

Svojim izgledom, a i delovanjem podsećaju na pejsmejkere, slično se i ugrađuju.

Kada se ugrađuje ICD defibrillator?

Implantabilni kardioverter defibrilator se ugrađuje u nekoj od sledećih situacija:

 

  • kada je pacijent već imao ventrikularnu aritmiju
  • posle srčanog udara
  • posle iznenadnog srčanog zastoja
  • usled postojanja sinfroma dugog QT intervala
  • usled postojanja Brugada sindroma
  • kada pacijent ima kongenitalnu bolest srca ili neki drugi problem koji može dovesti do toga da mu srce iznenada stane

 

Cilj ICD-a je uspostavljanje normalnog sinusnog ritma u trenucima kada njegov poremećaj može ugroziti život pacijentu.

Ugradnja ICD defibrillatora u operacionoj saliKako izgleda ugradnja ICD defibrillatora?

Ugradnja ICD-a je nalik ugradnji pejsmejkera. Prvo se pripremi mesto gde će aparat veličine džepnog sata biti smešten, najčešće se to radi u predelu grudnog koša i to ispod ključne kosti. Potom se žice venski sprovode do desne komore. 

 

Uvek postoji mogućnost da se funkcionisanje aparata proveri tako što će doktori namerno izazvati aritmije dok je pacijent u totalnoj anesteziji.

 

Ovaj aparat je izuzetno prilagodljiv i programira se za svakog pacijenta posebno u odnosu na njegovo stanje i potrebe.

 

Terapija ICD-a kojom se zaustavljaju opasne aritmije se odnosi na nekoliko terapijskih mogućnosti: 

 

  • antitahikardija pejsing 
  • kardioverzija komorske tahikardije 
  • defibrilacija komorske fibrilacije

 

ICD ima i memoriju u kojoj se skladište problematične situacije u kojima je pacijentu bila potrebna pomoć aparata, pa na kontrolama doktor može da proverava da li je terapija bila odgovarajuća i da li ju je potrebno menjati, prilagođavati.

Prednosti ICD-a

  • odmah prepoznaje neregularan sinusni ritam i reaguje kada su otkucaji srca opasni po život
  • šalje šokove kako bi zaustavio problematičan ritam srca
  • može imati i funkciju pejsmejkera, pa reaguje i na rad srca koji je sporiji od normalnog, šalje odgovarajuće signale i reguliše rad srca
  • radi bez prekida i uvek može da reaguje

 

Ako ste kandidat za ovu vrstu intervencije, odnosno ako imate problem sa malignim aritmijama i opasnost od iznenadne srčane smrti, treba da znate da su aparati danas veoma pouzdani, ali da je jako važno ko vrši intervenciju i programiranje.

 

Za najbolje rezultate potreban vam je stručnjak sa velikim iskustvom, jer ono u ovim situacijama može izuzetno uticati na to da uređaj bude optimalno podešen i kontrolisan. Podešavanja ne mogu biti univerzalna, zavise od osobe do osobe, pa čak i kad je jednom namešten, ne znači da će podešavanja uvek biti ista. Kako se menja stanje pacijenta, menjaju se i podaci i vrši se prilagođavanje. Uloga doktora je zato bitna i posle intervencije jer treba dobro da analizira podatke i iskoristi sve prednosti koje aparat nudi kako bi se pacijent osećao dobro i sigurno.

 

U Kardiološkom centru Puls u specijalno opremljenim angio salama vrhunski stručnjaci izvode ovu važnu, spasonosnu intervenciju. 

 

Zakažite pregled i poverite vaše srce najboljima i najuspešnijima.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *