Bilijarni stenting jetre

Biliarni stent, takođe poznat kao stent žučnih puteva, je tanka, šuplja cevčica koja se postavlja u žučne puteve. Stent održava otvorenim put nakon što je put blokiran ili delimično blokiran.

Tečnosti poput žuči treba da protiču kroz žučne puteve u creva radi pomoći u varenju. Ako je put blokiran, ove tečnosti mogu se nakupljati u jetri. To može izazvati simptome poput žutice (žute boje kože i beonjača), bolova u stomaku i mučnine. Žuč koja se ne drenažira kako treba može postati zaražena.

Otvaranje puta stentom omogućava žuči da se drenira i može vam pomoći da se osećate bolje.

Postoje dva načina na koja vaš lekar može postaviti stent žučnih puteva:

• ERCP (endoskopska retrogradna kolangiopankreatografija)
• PTC (perkutana transhepatična kolangiografija)

ERCP (endoskopska retrogradna kolangiopankreatografija)

Tokom ERCP-a, lekar će koristiti alatku koja se naziva endoskop ili sonda. To je tanak, osvetljeni savitljivi tubus sa kamerom, pomoću kojeg se lekar može voditi sondom do žučnih puteva. Lekar koristi sondu da postavi metalnu ili plastičnu cevčicu u žučne puteve. Ovo može pomoći otvaranju puta.

Pre testa, možda ćete dobiti lek kako bi zadnji deo grla utrnuo. Takođe, dobićete lekove koji će vam pomoći da se opustite. Tokom testa, može vam biti zatraženo da ležite na boku.

PTC (perkutana transhepatska kolangiografija)

Tokom PTC-a, lekar uvodi dugačku iglu kroz stomak i u jetru. Igla se koristi za ubrizgavanje kontrastnog sredstva u jetru. Snimci se prave dok kontrastno sredstvo prolazi kroz žučne puteve. Lekar će izvući tu iglu i umetnuti posebnu praznu cev u žučne puteve. Zatim, lekar će kroz tu cev postaviti stent u žučni put.

Dobićete lekove da vam utrne koža i da vam bude udobno tokom testa. Neki pacijenti će zahtevati opštu anesteziju.

Šta je stentiranje žučnih puteva?

Ponekad se postupak drenaže žučnih puteva može proširiti postavljanjem trajnog plastičnog ili metalnog stenta preko mesta blokade žučnih puteva. Stentovi se obično postavljaju nekoliko dana nakon prvobitnog postupka drenaže i održavaju prošireni žučni put otvorenim bez potrebe za kateterom.

Stentiranje može biti prethodno ili naknadno praćeno dilatacijom žučnih puteva, što podrazumeva proširenje segmenta žučnog puta balonom kako bi se otvorio suženi deo.

Plastični stent

Metalni stent

Koji su indikacije za perkutane žučne drenaže +/- stentiranje?

Najčešća indikacija za žučnu drenažu je blokada ili suženje (stenoza) žučnih puteva. Postoji nekoliko stanja koja to mogu uzrokovati, uključujući:

• Kamenje u žučnoj kesi ili žučnim putevima
• Zapaljenje pankreasa (pankreatitis)
• Zapaljenje žučnih puteva (sklerozirajući holangitis)
• Tumori pankreasa, žučne kese, žučnih puteva, jetre
• Uvećani limfni čvorovi u regionu pankreasa i jetre usled različitih vrsta tumora
• Oštećenje žučnih puteva tokom hirurškog zahvata
• Infekcija

Žučna drenaža olakšava otklanjanje opstrukcije pružajući alternativni put za izlazak iz jetre.

Žučna drenaža može biti potrebna i ako se razvije rupa u žučnom kanalu, što dovodi do curenja žuči u trbušnu šupljinu. Ovo curenje može izazvati jaku bol i infekciju. Žučna drenaža zaustavlja curenje i pomaže zatvaranju rupe u žučnom kanalu.

Žučna drenaža može biti neophodna kao priprema za hirurški zahvat ili druge procedure na žučnim putevima, poput uklanjanja kamena ili tumora u žučnom kanalu.

Praćenje nakon lečenja je ključni deo vaše terapije i bezbednosti

Obavezno zakazujte sve termine i dolazite na sve preglede, i pozovite svog lekara ili kliniku ako imate probleme. Takođe je dobra ideja da znate rezultate vaših testova i vodite spisak lekova koje uzimate.

Kako se pripremiti za bilijarni stenting jetre?

Nemojte jesti ni piti 6 do 8 sati pre postupka.

Obavezno obezbedite da imate nekoga ko će vas odvesti kući. Neki lekovi koje ćete primiti tokom postupka mogu učiniti da je nesigurno da sami vozite ili se vratite kući.

Razumite tačno koji postupak je planiran, zajedno sa rizicima, koristima i drugim opcijama.

Obavestite svog lekara o SVIM lekovima i prirodnim proizvodima koje koristite. Neki od njih mogu povećati rizik od problema tokom postupka. Vaš lekar će vam reći da li treba da prestanete uzimati neke od njih pre postupka i koliko brzo to treba da učinite.

Ako uzimate aspirin ili neki drugi lek za razređivanje krvi, obavezno se posavetujte sa lekarom. Oni će vam reći da li treba da prekinete sa uzimanjem pre postupka. Obavezno razumite tačno šta vaš lekar želi da uradite.

Obavestite svog lekara ako imate alergiju na kontrast (boju koja se koristi za neke rendgenske snimke).

Može se zatražiti da uradite analizu krvi pre postupka.

Šta se dešava na dan postupka?

• Pridržavajte se instrukcija o tome kada da prestanete sa unosom hrane i tečnosti. Ako to ne uradite, postupak može biti otkazan. Ako vam je lekar rekao da uzimate lekove na dan postupka, uzmite ih samo sa gutljajem vode.
• Okupajte se ili istuširajte pre dolaska na postupak. Ne nanosite losione, parfeme, dezodoranse ili lak za nokte.
• Skinite sav nakit i pirsinge. Izvadite kontaktna sočiva ako ih nosite.

U bolnici

Ponesite sa sobom ličnu kartu i medicinsku istoriju.

Možete dobiti lek koji će vas opustiti ili dovesti u blagu sanjivost. Područje na kojem se radi će biti utrnuto. Deca mogu dobiti opštu anesteziju – poseban lek koji ih dublje uspava.

Za ERCP, doktor može pustiti mlazove vazduha kroz cev kako bi imao preglednije vidno polje. To može izazvati osećaj nadutosti.

Možete osećati malo nadutosti ili grčeve dok se ERCP cev pomera. Ako vam je veoma neprijatno, možete to signalizirati doktoru dajući znak ili dodirnuvši ga rukom. Vi i vaš doktor možete se dogovoriti o ovom signalu pre testa.

Nakon ERCP-a, ostaćete u bolnici 1 do 2 sata dok ne prođu dejstva leka i lekova koji su vam pomogli da se opustite ili uspavate.

Nakon PTC-a, bićete u krevetu nekoliko sati. Naš medicinski tim će vas pažljivo pratiti zbog eventualnog krvarenja ili drugih problema. Vaš doktor će vas pregledati i razgovarati s vama o tome kada možete kući.

Kada treba da kontaktirate svog doktora?

• Imate pitanja ili brige.
• Ne razumete kako da se pripremite za svoj postupak.
• Razbolite se pre postupka (na primer, imate temperaturu, grip ili prehladu).
• Trebate da promenite termin ili ste promenili mišljenje o obavljanju postupka.