Embolizacija mioma

Dobroćudni tumori materice mogu biti leiomiomi, miomi, fibromiomi.

Miomi materice su dobroćudni tumori materice, porekla glatkih mišića. Miomi često uzrokuju abnormalno krvarenje na vagina (npr. menoragiju, menometroragiju), bol i pritisak u karlici, mokraćne i probavne tegobe te komplikacije trudnoće. Dijagnoza se postavlja ginekološkim pregledom i drugim pretragama. Lečenje pacijnetkinja sa simptomima zavisi o njihovoj želji za očuvanjem plodnosti i materice te može uključivati oralne kontraceptive, kratkotrajnu preoperativnu primenu gonadotropin–otpuštajućeg hormona zbog smanjenja mioma te konačna hirurška rešenja (npr. miomektomiju, histerektomiju, ablaciju endometrijuma).

Kakvi miomi mogu biti

Miomi materice su najčešći tumori u karlici, a pojavljuju se u 70% žena. Međutim, mnogi miomi su mali i bez simptoma. Opasnost od mioma uključuje žene obojene kože i one s visokim indeksom telesne mase. Mogući faktori su rađanje i pušenje cigareta.

Većina mioma u materici su submukozni, nakon čega slede intramuralni a zatim subserozni. Ponekad se miomi pojavljuju primarno u širokom ligamentu (intraligamentarni), jajovodima ili cerviksu. Neki miomi imaju peteljku. Miomi su obično višestruki ali se svi razvijaju od jedne monoklonske glatke mišićne stanice. Budući da imaju estrogenske receptore, miomi se često povećavaju tokom reproduktivnih godina a smanjuju nakon menopauze.

Degeneracija započinje gubitkom dotok krvi a opisuje se kao hijalina, miksomatozna, kalcificirajuća, cistična, masna, crvena (obično samo tokom trudnoće) ili nekroza. Premda su bolesnice često zabrinute zbog pojave raka u miomima, sarkomatozna je promena vrlo retka.

Simptomi i znakovi pojave mioma

Miomi mogu uzrokovati menoragiju ili menometroragiju. Ako miomi rastu i degeneriraju ili dođe do krvarenja unutar njih, ili ako se miomi na peteljci okrenu oko peteljke, može uslediti jak akutni ili hronični pritisak ili bol. Urološki simptomi (npr. potreba za čestim mokrenjem) mogu nastati zbog pritiska na bešiku a probavni simptomi (npr. opstipacija) mogu biti posledica pritiska na crevo. Miomi mogu sprečavati trudnoću; u trudnoći mogu uzrokovati ponavljajuće pobačaje, prevremeni porod ili abnormalni položaj te učiniti carski rez neophodnim.

Ako vam je dijagnostikovan miom materice, postoji mnogo opcija za lečenje koje treba da razmotrite. Fibroidi su najčešći tumori ženskog reproduktivnog sistema i više od 99 procenata vremena su tumori benigni (nekancerozni).

Iako je većina benignih, mogu se kretati u veličini, od veličine zrna graška do veličine loptice ili malog grejpfruta i mogu izazvati obilne menstruacije, pritisak u karlici, nadimanje, učestalost mokrenja i zatvor. Tretmani mogu da variraju od praćenja do histerektomije i variraće u zavisnosti od starosti pacijenta, simptoma, prethodnih tretmana i uspeha, i želje pacijentkinja da imaju decu.

Devet od 10 pacijentkinja koji se podvrgnu embolizaciji mioma materice će doživeti značajno poboljšanje ili će njihovi simptomi potpuno nestati uz minimalno vreme oporavka.

Embolizacija mioma materice je minimalno invazivna procedura koja se koristi za lečenje fibroidnih tumora materice koji mogu izazvati obilno menstrualno krvarenje, bol i pritisak na bešiku ili creva. Koristi oblik rendgenskog zraka u realnom vremenu koji se zove fluoroskopija da vodi isporuku embolijskih agenasa u matericu i fibroide. Ovi agensi blokiraju arterije koje obezbeđuju krv fibroidima i uzrokuju njihovo smanjenje. Studije su pokazale da skoro 90 procenata žena koje se podvrgnu UFE doživljavaju značajno ili potpuno nestajanje simptoma povezanih sa fibroidima.

Šta je embolizacija mioma materice

Embolizacija mioma materice je minimalno invazivan tretman za fibroidne tumore materice. Procedura se takođe ponekad naziva embolizacija uterine arterije, ali ovaj termin je manje specifičan i, kao što će biti objašnjeno u nastavku, on se koristi za druga stanja osim mioma.

Fibroidni tumori, takođe poznati kao miomi, su benigni tumori koji nastaju iz mišićnog zida materice. Izuzetno je retko da oni postanu kancerogeni. Češće izazivaju obilno menstrualno krvarenje, bol u predelu karlice i pritisak na bešiku ili creva.

U proceduri embolizacije mioma, lekari koriste rendgensku kameru zvanu fluoroskop da usmere isporuku malih čestica u matericu i fibroide. Male čestice se ubrizgavaju kroz tanku, fleksibilnu cev koja se zove kateter. Oni blokiraju arterije koje obezbeđuju protok krvi, što dovodi do smanjenja fibroida. Skoro 90 procenata žena sa fibroidima doživljava olakšanje simptoma.

Pošto efekat embolizacije fibroida materice na plodnost nije u potpunosti shvaćen, embolizacija mioma se obično savetuje ženama koje više ne žele da zatrudne ili koje žele ili moraju da izbegnu histerektomiju, što je operacija uklanjanja materice.

Kada se još sprovodi procedura embolizacije

Embolizacija uteralnih arterija se decenijama koristi za zaustavljanje teškog krvarenja iz karlice uzrokovanog:

• traumom
• malignim ginekološkim tumorima
• krvarenju nakon porođaja

Stvari koje treba da znate o embolizaciji mioma materice

• To je nehirurška, minimalno invazivna opcija lečenja mioma
• Vaša materica ostaje očuvana
• Manja stopa komplikacija uz smanjenje bola i gubitka krvi
• Skraćeno vreme oporavka, tako da se većina pacijenata vraća kući istog dana i vraća se normalnim aktivnostima u roku od nedelju dana

Kako se izvodi embolizacija mioma

Embolizacija mioma je minimalno invazivna procedura vođena slikom koja koristi rendgensku kameru visoke definicije za vođenje obučenog specijaliste, najčešće interventnog radiologa za uvođenje katetera u arterije materice za isporuku čestica. Postupak se obično izvodi u posebno opremljenoj operacionoj sali.

Ležaćete na stolu tokom procedure.

Lekar ili medicinska sestra mogu da vas povežu sa monitorima koji prate vaš otkucaj srca, krvni pritisak, nivo kiseonika i puls.

Medicinska sestra ili tehničar će umetnuti intravensku (IV) liniju u venu na vašoj šaci ili ruci kako bi vam dali sedativ. Ova procedura može koristiti umerenu sedaciju. Ne zahteva cev za disanje. Međutim, nekim pacijentima može biti potrebna opšta anestezija.

Medicinska sestra će sterilisati deo vašeg tela gde treba da se ubaci kateter. Takođe će sterilisati i pokriti ovo područje hirurškim zastorom.

Vaš lekar će utrnuti to područje lokalnim anestetikom. Ovo može nakratko da pecka ili bocka pre nego što područje postane utrnuto.

Lekar će napraviti veoma mali rez na koži na određenom mestu.

Koristeći rendgensko navođenje, kateter se ubacuje u vašu femoralnu arteriju, koja se nalazi u predelu prepona. Kontrastni materijal pruža mapu puta za kateter dok se ubacuje u vaše uteralne arterije. Embolijski agens se oslobađa i u desnu i u levu arteriju materice repozicioniranjem istog katetera koji je prvobitno umetnut. Za celu proceduru potrebna je samo jedna mala punkcija kože.

Kada se postupak završi, lekar će ukloniti kateter i izvršiti pritisak da zaustavi krvarenje. Ponekad vaš lekar može koristiti uređaj za zatvaranje da zapečati malu rupu u arteriji. Ovo će vam omogućiti da se brže krećete. Na koži se ne vide šavovi. Medicinska sestra će pokriti ovaj mali otvor na koži zavojem.

Lekar ili medicinska sestra će ukloniti vašu IV liniju pre nego što odete kući.

Najverovatnije ćete ostati u bolnici preko noći kako biste mogli da primate lekove protiv bolova i da budete pod nadzorom.

Ova procedura se obično završava u roku od 90 minuta.

Šta bi me učinilo nepodobnom za embolizaicju mioma

Pacijentikinje sa aktivnom infekcijom karlice, određenim problemima sa krvarenjem koji se ne mogu ispraviti, karcinomom endometrijuma, izuzetno velikim fibroidima ili željom za očuvanjem plodnosti su loši kandidati za ovu proceduru.

Šta se dešava nakon embolizacije

Većina pacijentkinja odlazi kući istog ili sledećeg dana sa grčevima i bolom. Groznica je povremeni neželjeni efekat koji se leči lekovima. Mnoge žene nastavljaju sa laganom aktivnošću u roku od nekoliko dana, a redovnom za nedelju dana. Embolizacija je efikasna za višestruke fibroide, a ponovna pojava lečenih fibroida je veoma retka.

Kontrola se obavlja nakon mesec dana od intervencije a  MRI će se uraditi nakon šest meseci da bi se proverilo poboljšanje simptoma i ponovo za godinu dana ako simptomi potraju.

Kako da se pripremim za embolizaciju mioma

Snimanje materice magnetnom rezonancom (MRI) ili ultrazvukom se vrši pre procedure kako bi se utvrdilo da li su fibroidni tumori uzrok vaših simptoma i da bi se u potpunosti procenila veličina, broj i lokacija fibroida.

Povremeno, vaš ginekolog će možda želeti da direktno pogleda matericu tako što će obaviti laparoskopiju. Ako jako krvarite između menstruacija, može se uraditi biopsija endometrijuma (unutrašnje sluznice materice) kako bi se isključio rak. Obavestite svog doktora o svim lekovima koje uzimate, uključujući biljne dodatke. Navedite sve alergije, posebno na lokalnu anesteziju, opštu anesteziju ili kontrastne materijale. Vaš lekar vam može reći da prestanete da uzimate aspirin, nesteroidne antiinflamatorne lekove ili razređivače krvi pre procedure.

Obavestite svog doktora o nedavnim bolestima ili drugim zdravstvenim stanjima.

Žene uvek treba da kažu svom lekaru ako su trudne. Doktori neće raditi mnogo testova tokom trudnoće kako bi izbegli izlaganje fetusa zračenju. Ako je rendgenski snimak neophodan, lekar će preduzeti mere predostrožnosti da smanji izloženost zračenju bebe.

Vaš lekar će vam verovatno reći da ne jedete i ne pijete ništa posle ponoći pre procedure. Vaš lekar će vam reći koje lekove možete da uzimate ujutru.

Trebalo bi da planirate da ostanete preko noći u bolnici nakon vaše procedure.

Medicinska sestra će vam dati ogrtač koji ćete nositi tokom procedure.

Benefiti i rizici embolizacije mioma

Benefiti

Embolizacija mioma materice, urađena pod lokalnom anestezijom, je mnogo manje invazivna od otvorene ili laparoskopske hirurgije za uklanjanje pojedinačnih fibroida materice (miomektomija) ili cele materice (histerektomija).

Nije neophodan hirurški rez — samo mali urez na koži koji ne zahteva šavove.

Pacijenti obično mogu da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima mnogo ranije nego da su imali operaciju za lečenje fibroida.

U poređenju sa operacijom, opšta anestezija nije potrebna i vreme oporavka je mnogo kraće, bez gubitka krvi.

Nastavne studije su pokazale da skoro 90 procenata žena kojima se fibroidi leče embolizacijom doživljavaju značajno ili potpuno nestajanje simptoma povezanih sa miomom. Ovo važi i za žene koje imaju obilno krvarenje, kao i za one koje imaju simptome povezane sa velikim brojem mokrenja, uključujući učestalost mokrenja, bol u karlici ili pritisak. U proseku, fibroidi će se smanjiti na polovinu prvobitne zapremine, što predstavlja smanjenje njihovog prečnika za oko 20 procenata. Što je još važnije, oni omekšaju nakon embolizacije i više ne vrše pritisak na susedne karlične organe.

Studije tokom nekoliko godina pokazale su da je retkost da tretirani fibroidi ponovo izrastu ili da se novi fibroidi razviju nakon embolizacije fibroida materice. To je zato što se svi fibroidi prisutni u materici, čak i čvorovi u ranoj fazi koji mogu biti premali da bi se videli na pregledima, tretiraju tokom procedure. Embolizacija mioma materice je trajnije rešenje od opcije hormonske terapije, jer kada se hormonalno lečenje prekine, tumori mioma obično ponovo rastu. Ponovni rast je takođe bio problem sa laserskim tretmanom fibroida materice.

Rizici

Svaka procedura koja podrazumeva postavljanje katetera u krvni sud nosi određene rizike. Ovi rizici uključuju oštećenje krvnog suda, modrice ili krvarenje na mestu uboda i infekciju. Lekar će preduzeti mere predostrožnosti da ublaži ove rizike.

Kada ga izvede iskusan interventni radiolog, šansa da se bilo koji od ovih događaja dogodi tokom embolizacije fibroida materice je manja od jedan procenat.

Svaki postupak koji prodre u kožu nosi rizik od infekcije. Čini se da je šansa za infekciju koja zahteva lečenje antibioticima manja od jedan na 1.000.

Uvek postoji šansa da se embolični agens može zaglaviti na pogrešnom mestu i lišiti normalno tkivo snabdevanja kiseonikom.

Poneki pacijent može imati alergijsku reakciju na rendgenski kontrastni materijal koji se koristi tokom embolizacije fibroida materice. Ove epizode se kreću od blagog svraba do teških reakcija koje mogu uticati na disanje ili krvni pritisak žene. Žene koje su podvrgnute embolizaciji mioma su pažljivo praćene od strane lekara i medicinske sestre tokom procedure, tako da se svaka alergijska reakcija može odmah otkriti i rešiti.

Otprilike dva do tri procenta žena će imati male delove fibroidnog tkiva nakon embolizacije mioma materice. Ovo se dešava kada se fibroidi koji se nalaze unutar šupljine materice odvoje nakon embolizacije. Ženama sa ovim problemom može biti potrebna procedura koja se zove dilatacija i kiretaža da bi bile sigurne da je sav materijal uklonjen kako bi se sprečilo krvarenje ili razvoj infekcije.

Kod većine žena koje su podvrgnute embolizaciji fibroida materice, normalni menstrualni ciklusi se nastavljaju nakon procedure. Međutim, kod otprilike jedan do pet procenata žena, menopauza se javlja nakon embolizacije mioma materice. Čini se da se ovo češće dešava kod žena starijih od 45 godina.

Iako je cilj embolizacije mioma materice da se izleče simptomi povezani sa fibroidom bez operacije, neke žene će možda morati da imaju histerektomiju zbog infekcije ili upornih simptoma. Verovatnoća da će biti potrebna histerektomija nakon embolizacije fibroida materice zavisi od toga koliko vremena protekne do menopauze. Što je pacijent mlađi, to je veća tendencija razvoja novih fibroida ili ponavljajućih simptoma.

Žene su izložene rendgenskim zracima tokom embolizacije fibroida materice, ali nivoi izloženosti su obično znatno ispod onih kod kojih bi štetni efekti na pacijenta ili buduće rađanje bili prisutni.

Na pitanje da li embolizacija mioma materice utiče na plodnost, još uvek nije odgovoreno, iako je zabeležen veliki broj zdravih trudnoća kod žena koje su imale proceduru. Lekari mogu preporučiti da žena koja želi da ima više dece razmotri hirurško uklanjanje pojedinačnih tumora umesto da se podvrgne embolizaciji fibroida materice. Ako to nije moguće, onda bi embolizacija i dalje mogla biti najbolja opcija.

Nije moguće predvideti da li je zid materice na bilo koji način oslabljen embolizacijom što može predstavljati problem tokom porođaja. Prema tome, trenutna preporuka je da se koristi kontracepcija šest meseci nakon zahvata i da se podvrgnete carskom rezu tokom porođaja, a ne da rizikujete rupturu zida materice usled intenzivnih mišićnih kontrakcija koje se javljaju tokom porođaja.