Ugradnja stenta
Interventne procedure za lečenje koronarnih bolesti
Koronarne arterije dostavljaju krv bogatu kiseonikom u vaš srčani mišić. Vremenom se plak može nakupiti u koronarnim arterijama i ograničiti protok krvi kroz njih. Ovo je poznato kao koronarna bolest srca. To može oštetiti vaš srčani mišić i dovesti vas u rizik od srčanog udara.
Srčani stent se koristi za lečenje suženih ili začepljenih koronarnih arterija. Takođe se može koristiti za poboljšanje protoka krvi odmah nakon srčanog udara. Srčani stent je proširivi kalem napravljen od metalne mreže.
Lekar može da plasira stent tokom koronarografije, nehirurškog i minimalno invazivnog postupka. Uređaj je dizajniran da podrži zidove arterija, održi arteriju otvorenom i poboljša protok krvi u srcu.
Prema iskustvima stručnjaka Puls kardiološkog centra, koronarografija sa stentovima se obično preporučuje pacijentima koji imaju samo jednu ili dve blokirane arterije. Ako imate više od dve blokirane arterije, operacija srčanog bajpasa može biti bolja opcija za vas.
Ugradnja stenta u Puls kardiološkom centru obavlja se u posebno opremljenoj Angio-sali a proceduru izvode eminentni stručnjaci kardiologije i radiologije, subspecijalisti interventne kardiologije i interventne radiologije.
Šta je stent?
Stent je sićušna „cevčica“ koju vaš lekar može da plasira u začepljeni prolaz kako bi ga držao otvorenim. Stent obnavlja protok krvi ili drugih tečnosti, u zavisnosti od toga gde je postavljen.
Stentovi su napravljeni od metala ili plastike. Stent graftovi su veći stentovi koji se koriste za veće arterije. Mogu biti izrađeni od specijalizovane tkanine. Stentovi se takođe mogu obložiti lekovima kako bi se sprečilo zatvaranje arterije.
Zašto i kada se ugrađuje koronarni srčani stent?
Stentovi su obično potrebni kada plak blokira krvni sud. Plak je napravljen od holesterola i drugih supstanci koje se nakupljaju i prikače za zidove krnih sudova. Možda će vam trebati stent tokom hitnog postupka. Hitni postupak je češći ako je arterija srca koja se naziva koronarna arterija blokirana. Vaš lekar će prvo postaviti kateter u blokiranu koronarnu arteriju. To će im omogućiti da naprave balonsku angioplastiku kako bi otvorili blokadu. Zatim će postaviti stent u arteriju kako bi krvni sud bio otvoren.
Stent takođe može biti koristan za sprečavanje pucanja aneurizmi u mozgu, aorti ili drugim krvnim sudovima.
Osim krvnih sudova, stentovi mogu otvoriti bilo koji od sledećih prolaza:
- žučni kanali – cevi koje nose žuč u i iz organa za varenje
- bronhije – mali disajni putevi u plućima
- ureteri – cevi koje nose urin iz bubrega u bešiku
Ovi prolazi mogu se blokirati ili oštetiti baš kao što to mogu i krvni sudovi.
Kako se ugrađuje srčani stent?
Postoji nekoliko načina za postavljanje stenta.
Lekari obično postavljaju stent koristeći minimalno invazivni postupak. Lekar može da postavi srčani stent u lokalnoj anesteziji. Napraviće mali rez na preponama, ruci ili vratu i specijalnim kateterom će voditi specijalizovane alate kroz vaše krvne sudove da bi došli do područja kojem je potreban stent. Jedan od tih alata može na kraju imati kameru koja pomaže lekaru da vodi stent a na vrhu će biti umetnut stent. Tokom postupka, vaš lekar takođe može da koristi tehniku snimanja koja se naziva angiogram kako bi stent vodio kroz krvni sud.
Lekar će koristiti posebne uređaje i sredstva (kontrastne boje) i monitore za vođenje katetera kroz vaše krvne sudove do sužene ili začepljene koronarne arterije. Kada kateterom lekar dođe do suženog ili blokiranog područja, naduvaće balon. Ovo će proširiti stent i istegnuti arteriju, omogućavajući povećani protok krvi. Na kraju, lekar će izduvati balon, ukloniti kateter i ostaviti stent na tom mestu. Nakon toga lekar će ukloniti instrumente iz vaših krvnih sudova.
Tokom ovog postupka, filter će sprečiti da se plak i krvni ugrušci olabave i slobodno plutaju u vašem krvotoku. Nakon procedure, moraćete da uzimate lekove koji pomažu u sprečavanju zgrušavanja unutar stenta. Kako vaša arterija počinje da zarasta, vaše sopstveno tkivo će se početi spajati sa mrežicom stenta, dodajući snagu vašoj arteriji.
Ponekad se koristi određena vrsta stenta, koja se naziva stent sa lekom. Takav stent obložen je lekovima kako bi smanjio rizik od restenoze. Restenoza se dešava kada vam se arterija ponovo suzi.
Da li ste kandidat za stentiranje ili ne, zavisi od mnogih faktora, uključujući broj arterija koje su blokirane i drugih zdravstvenih procena.
Koliko stentova može da se ugradi u istom aktu?
U jednom aktu može se ugraditi više stentova u jednu ili u obe koronarne arterije. U nekim slučajevima, lekari mogu postaviti dva ili čak tri stenta tokom jedne procedure. Postoje, međutim, slučajevi u kojima će kardiolog prvo staviti jedan stent, a potom u kasnijim procedurama drugi, a možda čak i treći stent.
Faktori koji utiču na ovu odluku uključuju opšte stanje pacijenta, složenost koronarne bolesti, kao i rizike i komplikacije ugradnje više stentova. Ponekad su neke druge procedure, kao što je stavljanje bajpasa, bolje rešenje od stavljanja stentova.
U čemu se sastoji priprema za ugradnju stenta?
Priprema za ugradnju stenta zavisi od vrste stenta koji se koristi. Za stent koji se plasira u krvni sud obično se pripremate tako što ćete preduzeti sledeće korake:
- Obavestite svog doktora o bilo kojim lekovima ili suplementima koje uzimate.
- Ne uzimajte lekove koji otežavaju zgrušavanje krvi, kao što su aspirin, klopidogrel, ibuprofen i naproksen.
- Pratite uputstva lekara o bilo kojim drugim lekovima koje biste trebali prestati uzimati.
- Prestanite da pušite ukoliko pušite.
- Obavestite svog doktora o bilo kojim bolestima, uključujući prehladu ili grip.
- Ne pijte vodu ili bilo koju drugu tečnost noć pre intervencije.
- Uzmite sve lekove koje vam je propisao lekar.
- Dođite u bolnicu u dogovoreno vreme kako biste se pripremili za intervenciju.
- Sledite bilo koja druga uputstva koja vam daje lekar.
- Na mestu reza dobićete lokalni anestetik. Takođe ćete intravenske dobiti lekove koji će vam pomoći da se opustite tokom postupka.
Koliko se ostaje u bolnici nakon ugradnje stenta?
- Uobičajena procedura je da ostanete u dnevnoj bolnici nakon intervencije. Ovo pomaže da budemo sigurni da nema komplikacija. Možda ćete morati ostati i duže u bolnici ukoliko je stent plasiran zbog koronarnih problema poput srčanog ili moždanog udara.
- Možete osetiti mali bol na mestu reza kroz koji je uveden kateter. Blaga sredstva protiv bolova uglavnom rešavaju ovaj bol. Lekar će verovatno prepisati antikoagulantne lekove kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi.
- Kada se vratite kući, pijte puno tečnosti i ograničite fizičku aktivnost na neko vreme. Obavezno sledite sva uputstva lekara.
Ugradnja srčanog stenta – prednosti
Za mnoge ljude stentiranje ima pozitivan uticaj na kvalitet života. Kombinacija koronarografije i stentiranja može biti spas, posebno kada se izvodi odmah nakon srčanog udara. Ugradnja stenta može znatno poboljšati protok krvi i sprečiti dalje oštećenje srčanog mišića. Takođe može poboljšati simptome srčanih bolesti, kao što su bol u grudima (angina) i otežano disanje. U mnogim slučajevima blagodeti ćete osetiti odmah.
U nekim slučajevima, stentiranje može eliminisati vašu potrebu za operacijom koronarnog bajpasa. Stentiranje je mnogo manje invazivno od bajpas operacije. Vreme oporavka je takođe mnogo kraće. Potrebno je samo nekoliko dana da se pacijent oporavi od intervencije ugradnje stenta, dok vam može trebati šest nedelja ili duže da se oporavite od bajpas operacije.
Da li ste kandidat za stentiranje ili ne, zavisi od mnogih faktora, uključujući broj arterija koje su blokirane i drugih zdravstvenih procena.
Koje su komplikacije kod ugradnje srčanog stenta?
Kao i kod mnogih medicinskih postupaka, i kod vas se može pojaviti alergijska reakcija na lekove ili materijale koji se koriste za koronarografiju i stentiranje. Ova procedura takođe može prouzrokovati krvarenje, oštećenje krvnih sudova ili srca ili nepravilan rad srca. Ostale potencijalne, ali retke komplikacije uključuju srčani udar, otkazivanje bubrega i moždani udar.
Nakon postupka, tkivo ožiljka može se stvoriti unutar vašeg stenta. Ako se to dogodi, možda će biti potreban drugi postupak za njegovo uklanjanje. Takođe postoji rizik od stvaranja krvnih ugrušaka u vašem stentu. Moraćete da uzimate lekove da biste to sprečili. Odmah prijavite lekaru ukoliko osetite bilo kakav bol u grudima.
Koji su rizici ugradnje stenta
Bilo koji hirurški postupak nosi rizike. Plasiranje stenta može zahtevati pristup arterijama srca ili mozga. To dovodi do povećanog rizika od neželjenih efekata.
Rizici povezani sa stentom uključuju:
- alergijska reakcija na lekove ili kontrastna sredstva koji se koriste u postupku
- problemi sa disanjem zbog anestezije ili upotrebe stenta u bronhijama
- krvarenje
- blokada arterije
- ugrušci krvi
- srčani udar
- infekcija krvnih sudova
- ponovno sužavanje arterije
Zabeleženo je vrlo malo komplikacija u vezi sa stentovima, ali postoje male šanse da telo odbije stent. O ovom riziku treba da razgovarate sa lekarom. Stentovi imaju metalne komponente, a neke osobe su alergične ili osetljive na metale. Proizvođači stentova preporučuju da, ukoliko neko ima osetljivost na metal, ne bi trebalo da bude podvgrnut ugradnji stenta. Razgovarajte sa svojim lekarom za više informacija. Naš tim vam može pružiti najnovije informacije u vezi sa vašim stanjem i potencijalnim problemima.
Češće je mišljenje da je rizik da ne dobijete stent ne veći od rizika povezanih sa ugradnjom stenta. Ograničeni protok krvi ili začepljeni krvni sudovi mogu stvoriti ozbiljne i smrtonosne posledice.
Život sa stentom – Kako se ponašati nakon ugradnje stenta?
Iako stentiranje može rezultirati značajnim poboljšanjem, to nije lek za bolesti srca. Još uvek morate da se pozabavite faktorima koji doprinose tome, kao što su povišen holesterol, povišen krvni pritisak i prekomerna težina. Lekar vam može propisati lekove ili druge tretmane koji će vam pomoći u rešavanju ovih problema. Takođe vas mogu podstaći da:
- se hranite zdravo
- vežbate regularno
- prestanete sa pušenjem
Preduzimanje koraka za kontrolu holesterola i krvnog pritiska i vođenje zdravog načina života mogu vam pomoći u lečenju i prevenciji srčanih bolesti.
50% srčanih udara javlja se kod ljudi sa normalnim holesterolom
Proverite nivo holesterola i plaka u krvnim sudovima pomoću neinvazivne skenerske dijagnostike. CT koronarografija, CT angiografija ili ocena koronarnog kalcijuma su procedure koji na brz, efikasan i bezbolan način daju informacije o stanju vaših krvnih sudova.
Ugradnja stenta u Puls kardiološkom centru
Stentiranje se izvodi u posebno opremljenoj Angio – sali od strane eksperata interventne kardiologije i radiologije. Pogledajte naš tim i zakažite pregled. Naš call centar je dostupan svakog dana do 20h na telefon 0117555000 ukoliko imate dodatnih pitanja. Takođe nam se možete obratiti i putem emaila: info@pulskardioloskicentar.rs
Cena ugradnje stenta
Cena koronarografija sa ugradnjom stentova – 3.900 eur + bolnički dan