Neurologija

Za neobjašnjive glavobolje, vrtoglavicu, utrnulost, slabost u mišićima ili probleme sa pamćenjem obraćamo se specijalisti neurologije. Neurologija je grana medicine koja se bavi dijagnozom i lečenjem bolesti i poremećaja rada nervnog sistema.

Nervni sistem je složena mreža nerava koja obuhvata mozak i kičmenu moždinu (centralni nervni sistem) i nerve i mišiće (periferni nervni sistem). Sve što radimo zavisi od poruka ili nervnih impulsa koje nervni sistem šalje i prenosi između mozga, kičmene moždine i drugih delova tela. Mozak kontroliše sve životne funkcije, uključujući disanje i rad srca. Nervni impulsi putuju od mozga duž kičmene moždine i omogućavaju kontrolu nad funkcijama tela kao što su pokreti ruku i nogu, reakcije čula poput dodira i osećaja temperature ili nad funkcijama unutrašnjih organa kojima ne možemo voljno da upravljamo. Ovim funkcijama upravlja deo perifernog nervnog sistema koji se naziva autonomni nervni sistem. On reguliše važne funkcije kao što su rad srca, krvni pritisak, disanje, varenje, mokrenje i seksualne funkcije. Zbog povreda ili bolesti nervnog sistema osoba može da ima poteškoće sa kretanjem, a u nekim slučajevima može postati i nepokretna.

Simptomi zbog kojih treba da se javite neurologu

Simptomi neuroloških bolesti mogu značajno da se razlikuju zavisnosti od vrste bolesti i dela nervnog sistema koji je zahvaćen. Međutim, postoje neki opšti simptomi koji mogu ukazivati na neurološki problem i zbog kojih bi trebalo da se obratite neurologu kao što su:

  • Glavobolja – može varirati od migrena, tenzijskih glavobolja do intenzivnog bola kod moždanog udara
  • Vrtoglavica i nesvestica – osećaj dezorijentacije, gubitak ravnoteže ili privremeni gubitak svesti mogu biti znakovi neurološkog problema
  • Promene u pokretljivosti – slabost ili paraliza mišića, drhtanje (tremor), trzanje mišića (mioklonus) ili ukočenost (rigidnost)
  • Problemi sa koordinacijom – poteškoće u održavanju ravnoteže, nesiguran hod ili problemi sa finim motorikom
  • Promene u senzaciji – trnjenje, utrnulost, peckanje ili gubitak osećaja u određenim delovima tela
  • Promene u govoru i jeziku – poteškoće u izražavanju, razumevanju ili artikulaciji reči
  • Promene u pamćenju i kognitivnim funkcijama – problemi sa memorijom, koncentracijom, pažnjom i razmišljanjem
  • Epileptični napadi – iznenadni, nekontrolisani grčevi i promene svesti
  • Promene raspoloženja i mentalnog zdravlja – depresija, anksioznost, promene ličnosti ili emocionalnog stanja
  • Problemi sa spavanjem – nesanica, prekomerno spavanje ili poremećaji spavanja.

Važno je napomenuti da su ovo samo opšti simptomi i da se mogu razlikovati u zavisnosti od specifične bolesti i individualnih faktora. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se da se konsultujete sa neurologom koji će utvrditi tačnu dijagnozu i odrediti odgovarajući tretman.

 

Neurološki pregled u PulsU

Pregled neurološkog stanja u Pulsu pruža pacijentima sveobuhvatnu dijagnostiku uz korišćenje najsavremenijih metoda i tehnologija. Stručni tim neurologa omogućava preciznu procenu i brzo postavljanje dijagnoze, što olakšava početak adekvatnog lečenja. Tim čine neurolozi  dr Miloš Obradović, ekspert za cerebrovaskularne bolesti, primarnu i sekundarnu prevenciju moždanog udara, dr Predrag Stanarčević, ekspert za prvenciju moždanog udara, glavobolje i vrtoglavice, i dr Jelena Stanarčević, ekspert za kritična stanja u neurologiji.

Neurološki pregled sastoji se od nekoliko ključnih faza kako bi se utvrdila ispravna dijagnoza i procenilo vaše neurološko stanje:

1. Prikupljanje informacija ili anamneza

Neurolog započinje pregled razgovorom sa pacijentom, gde se detaljno razmatraju simptomi – od toga koliko traju, koliko su intenzivni, pa do ostalih značajnih činjenica o vašem stanju. Zanimaće ga i vaša medicinska prošlost, uključujući prethodne bolesti i terapije. Ako imate tegobe poput vrtoglavice, epilepsije ili problema sa pamćenjem, preporučuje se da vas na pregled prati neko vama blizak.

2. Fizički pregled

U ovoj fazi neurolog procenjuje funkcionalno stanje vašeg nervnog sistema kroz različite testove koji uključuju procenu snage mišića, refleksa, koordinacije, ravnoteže i senzorne funkcije. Posebna pažnja biće posvećena vidu, sluhu, govoru i drugim relevantnim aspektima neurološkog stanja.

3. Dodatna dijagnostika

Ako rezultati inicijalnog pregleda ukažu na potrebu za dubljom analizom, neurolog može preporučiti dalje testove. To mogu biti laboratorijske analize, elektroencefalografija (EEG) radi snimanja moždane aktivnosti, kao i snimanja poput CT skenera radi detaljnijeg pregleda struktura mozga.

4. Analiza rezultata i lečenje

Kada svi potrebni testovi budu završeni, neurolog će detaljno proučiti nalaze i postaviti konačnu dijagnozu. Takođe, biće vam objašnjene sve mogućnosti lečenja i naredni koraci u terapiji.

Svaki pregled u Pulsu pažljivo je prilagođen simptomima i potrebama pacijenta kako bi se osigurala tačna dijagnoza i omogućio pravovremeni tretman.

Neurološki testovi za procenu demencije

Neurološki testovi koji se koriste za procenu demencije obuhvataju sveobuhvatnu analizu kognitivnih i neuroloških funkcija pacijenta, koristeći različite metode kao što su mentalni statusni pregledi, skrining testovi i dodatna ispitivanja poput snimanja mozga i laboratorijskih analiza.

Mentalni statusni pregled

Procena mentalnog stanja jedan je od ključnih testova u dijagnostici demencije. Ovaj pregled obuhvata procenu različitih kognitivnih funkcija poput pamćenja, pažnje, jezika, vizuelno-prostornih sposobnosti, izvršnih funkcija i apstraktnog mišljenja. Neurolog postavlja pitanja, daje različite zadatke ili koristi standardizovane testove kako bi dobio uvid u kognitivno stanje pacijenta.

Osim kognitivnih funkcija, ovim pregledom se procenjuju i neurološke sposobnosti uključujući motoriku, ravnotežu, koordinaciju, reflekse i senzorne funkcije. Ovi testovi mogu uključivati procenu snage mišića, sposobnost preciznog pokreta i reakciju na dodir.

Skrining demencije

Za skrining demencije često se koriste testovi poput Mini Mental State Examination (MMSE) ili Montreal Cognitive Assessment (MoCA), koji omogućavaju detekciju kognitivnih oštećenja i pomažu u proceni težine simptoma.

Dodatni testovi

U zavisnosti od rezultata ovih inicijalnih testova, neurolog može predložiti dodatna ispitivanja, kao što su CT snimanja mozga, elektroencefalografija (EEG) za analizu moždane aktivnosti ili laboratorijski testovi kako bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma. Dijagnoza demencije zahteva sveobuhvatan pristup, u kojem se uzimaju u obzir simptomi, rezultati testova i celokupna medicinska istorija pacijenta.

 

Neurološki testovi za procenu moždanog udara

Neurološki testovi za procenu moždanog udara ključni su za brzo i precizno utvrđivanje oštećenja mozga i početak adekvatnog lečenja.

Skrining testovi za brzu procenu

Skrining testovi, poput FAST testa (Face, Arms, Speech, Time), koriste se u hitnim situacijama kako bi se procenili simptomi kao što su asimetrija lica, slabost u rukama, problemi sa govorom i vreme pojave simptoma, jer brzina reakcije može biti presudna. Pored toga, neurolog će procenjivati neurološke funkcije kao što su motorika, ravnoteža, senzorne funkcije i refleksi.

Snimanje mozga

Snimanja mozga, poput CT skeniranja, omogućava vizualizaciju oštećenja mozga i pomažu u potvrđivanju dijagnoze.

Laboratorijske analize

U određenim situacijama krvne analize mogu pružiti dodatne informacije o markerima oštećenja ili koagulaciji. Sve ove metode su deo sveobuhvatne procene moždanog udara, pri čemu je hitna medicinska intervencija od ključne važnosti.

 

Neurološki testovi za procenu multiple skleroze (MS)

Neurološki testovi koji se koriste za procenu multiple skleroze ključni su za identifikaciju specifičnih neuroloških promena i postavljanje tačne dijagnoze. Neurolog će detaljno ispitati različite neurološke funkcije pacijenta uključujući koordinaciju pokreta, ravnotežu, snagu mišića, osetljivost i reflekse kako bi identifikovao znakove multiple skleroze.

  • Magnetna rezonanca (MR) mozga i kičmene moždine često se koristi za prikazivanje lezija karakterističnih za ovu bolest, pomažući u dijagnostikovanju i praćenju njenog napredovanja.
  • Elektroencefalografija (EEG) se primenjuje kako bi se isključili drugi neurološki poremećaji.
  • Likvorska ili lumbalna punkcija omogućava analizu cerebrospinalne tečnosti za prisustvo specifičnih markera MS-a.
  • Test vizuelnih evociranih potencijala (VEP) koristi se za procenu vida, merenjem odgovora mozga na vizuelne podražaje.

Svi ovi testovi, u kombinaciji sa anamnezom pacijenta, pružaju neurologu celokupni uvid u prirodu i obim bolesti.

Cene pregleda neurologa pogledajte u našem cenovniku.