Kardiovaskularne bolesti su toliko česte i toliko opasne da godišnje u svetu od njih premine 17.8 miliona ljudi, a u Srbiji se taj broj kreće preko 50.000. Brojke izgledaju uznemirujuće. No, sa druge strane, postoje procene da je čak 85% prevremenih smrtnih ishoda i 50% situacija kada je došlo do srčanog ili moždanog udara moglo biti sprečeno prevencijom ili ranim otkrivanjem problema.
Kod nekih pacijenata će stručno lice već na prvi pogled uvideti postojanje nekog srčanog problema, no u tim situacijama je najverovatnije već došlo i do odmicanja u razvoju bolesti. Rana dijagnoza je krucijalna za uspešno lečenje kardiovaskularnih oboljenja, ali će se često desiti da baš u ranoj fazi bolesti pacijent ne oseća nikakve tegobe.
Totalni pregled srca je skup analiza koji se ne preporučuje samo osobama sa izraženim simptomima nego i svima onima koji imaju predispozicije bilo kakve vrste za razvoj ovih oboljenja, kao i svima onima koji vode računa o stanju svog organizma.
Koje testove podrazumeva totalni pregled srca?
Totalni pregled srca je osmišljen tako da obuhvata neophodne testove koji doktorima mogu dati važne informacije o stanju u kom se nalazi vaš kardiovaskularni sistem i on obuhvata:
Procena kardiovaskularnog rizika
Što tačnije određivanje rizika koji pacijent ima za razvijanje kardiovaskularnih bolesti (KVB) je izuzetno bitno za prevenciju, ali i za izbegavanje pogoršanja stanja i fatalnog ishoda.
Doktori će za definisanje rizika koristiti SCORE kartu:
- Vrlo visok kardiovaskularni rizik: SCORE 10% i veći – biće svojstven pacijentima koji već imaju registrovano neko kardiovaskularno oboljenje, dijabetes sa još jednim ili više rizika za kardiovaskularne bolesti ili neko ozbiljno oboljenje bubrega.
- Visok kardiovaskularni rizik: SCORE 5%-10% – karakterističan je za pacijente sa porodičnom dislipidemijom i teškom hipertenzijom, dijabetesom, oštećenjem organa i umerenim problemima sa bubrezima
- Umeren kardiovaskularni rizik: SCORE 1%-5% – većina osoba srednjih godina će spadati u ovu grupu
- Nizak kardiovaskularni rizik: SCORE ispod 1%
Kardiovaskularni rizik ne zavisi samo od oboljenja koje osoba ima ili nema, od genetskih predispozicija, nego i od načina života, pa će gojaznost i pušenje svakako uticati na njegovo povećanje. Ukoliko spadate u grupu sa umerenim rizikom, promena navika i načina života bi trebalo da budu dovoljne za prevenciju razvijanja ovih vrsta bolesti.
Dijabetes je pomenut kao bolest koja povećava šanse od razvoja KVB čak u dve kategorije. Razlozi za to postoje. Osobe koje imaju dijabetes, posebno dijabetes tipa 2 često imaju i visok krvni pritisak, povišen holesterol i trigliceride, a ukoliko im je uz ovo svojstvena i gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti, rizik se još više povećava.
U našoj ustanovi se rade ispitivanja kardiovaskularnog rizika za: dijabetes, holesterol, gojaznost i hipertenziju.
Kompletna analiza krvi
Analizom krvi doktor takođe dobija bitne informacije o stanju vašeg kardiovaskularnog sistema. Ono što bismo izdvojili kao posebno bitno su: kompletna krvna slika sa leukocitima, CRP, sedimentacija, glikemija, urea, kreatinin, holesterol, AST, ALT, GGT, natrijum, kalijum. U zavisnosti od cilja ispitivanja i svakog pacijenta posebno spisak može biti drugačiji.
Šta je EKG?
Elektrokardiogram (EKG) je grafički zapis električne aktivnosti srca.
Elektrokardiografija je bezbolna, bezbedna metoda i ne traje dugo, svega nekoliko minuta. Pacijent treba da leži mirno, ne treba da se pomera kako bi rezultat bio validan. Na njegove grudi i udove se stavlja do dvanaest elektroda i one snimaju kako srce kuca. Kompjuter će zabeležiti informacije i prikazivaće ih na monitoru ili papiru u vidu talasa.
EKG srca se sastoji od talasa koji su obeleženi slovima P, R, S, T. Talas P detektuje reakciju pretkomora srca na početku impulsa, R i S detektuju reakciju komora na impuls, a T je reagovanje komora na kraju kontrakcije. Između talasa su intervali. Na osnovu oblika talasa i dužine intervala moguće je uočiti poremećaje u radu srca.
Doktor vas može uputiti na EKG pregled ukoliko imate neke tegobe, pre operacije kada će biti upotrebljena anestezija, zbog nekih genetskih predispozicija, ako se bavite stresnim zanimanjem, ali i preventivno u sklopu godišnjeg pregleda.
EKG pregled može da otkrije:
- aritmije
- da li ste imali srčani udar, da li imate srčani udar
- da li srčani zalisci funkcionišu dobro
- imate li proširenje i zadebljanje srčanih pretkomora i komora
- da li npr. pejsmejker funkcioniše dobro
Za EKG pregled nisu potrebne pripreme (samo ukoliko imate terapiju, posavetujte se sa lekarom da li da je uzmete), a posle njega pacijent može nastaviti sa redovnim aktivnostima.
Kada je gotova elektrokardiografija, rezultate dobijate odmah. Lekari iz našeg tima će vam detaljno objasniti njihovo značenje i dati dalje smernice.
Šta je ultrazvuk ili EHO srca?
Pored EKG-a, EHO srca, odnosno ehokardiografija je takođe jedna od najčešće korišćenih metoda za otkrivanje srčanih problema. U potpunosti je bezbedna i bezbolna, ne postoje nikakva ograničenja u smislu uzrasta pacijenta, može se obavljati u bilo kom životnom dobu.
Ultrazvuk srca može da pruži informacije o veličini i obliku srca, mestu oštećenja tkiva, izgledu srčanih zalizaka, uz pomoć njega je moguće otkriti urođene srčane anomalije.
Ovaj vid testiranja se obavezno preporučuje osobama sa izraženim simptomima srčanih oboljenja, ali ga je poželjno raditi čak i kad pacijent ne oseća nikakve tegobe u sklopu preventivnih pregleda. Nekad se radi i pred operacije, kod onkoloških pacijenata ili radi praćenja delovanja terapije.
Postoji nekoliko tipova ehokardiografije:
- Transtorakalna ehokardiografija – ovo je standardni ultrazvuk srca, sonda se postavlja na prednji torakalni zid pacijenta, kroz njega potom prolaze ultrazvučni talasi i tako se dobija slika. Ako npr. rebra blokiraju i onemogućavaju da se srce dobro vidi, pacijentu se daje kontrast, kako bi slika bila jasnija. Kontrast je bezbedan.
- Transezofagealna ehokardiografija – ova metoda je invazivna i izvodi se uz pomoć posebne sonde koja se uvodi u jednjak pacijenta, a zatim daje slike direktno iza srca. Kvalitet ovog snimka je na još većem nivou, jasniji je. Ako nije moguće obaviti standardni ultrazvuk srca, onda se radi ovaj, koji je neprijatan i pacijent zato dobija lokalnu anesteziju.
- Dopler ehokardiogram – je neinvazivna metoda koja daje potpuniju sliku o srcu i krvnim sudovima. Na ovaj način lekar može pratiti i meriti brzinu i smer kretanja krvi u srcu.
- Stres ehokardiogram – podrazumeva snimanje srčanog zida. Prvo se snima srce u stanju mirovanja, određuje se pravac kretanja srčanog zida. Potom pacijent treba da radi neke vežbe ili hoda po traci, kako bi se njegovo telo pomerilo iz stanja mirovanja. Posle toga se prave snimci njegovog srca „u stresu“ da bi se videlo pokretanje srčanog zida na vrhuncu srčanog rada.
- Trodimenzionalna ehokardiografija – je moderna metoda i omogućava snimanje u realnom vremenu u tri dimenzije, pa je zahvaljujući njoj moguće uraditi još bolju procenu kardiološke patologije.
Standardni EHO srca se najčešće radi, izvodi se u ordinaciji, pacijent leži na stolu, a potrebno je da skine odeću do pojasa. Doktor nanosi gel i sondom ga širi po grudnom košu. Može se desiti da traži od pacijenta da diše na određen način ili da se okrene na levi bok.
Šta je ergometrija?
Ergometrija je neinvazivna metoda koja podrazumeva izlaganje pacijenta fizičkom opterećenju i praćenje uticaja opterećenja na rad srca. Pacijent hoda po traci ili koristi ergobicikl dok mu se na svakih nekoliko minuta opterećenje povećava. Sve vreme se meri električna aktivnost srca, krvni pritisak, broj otkucaja srca u minuti i prati se disanje.
Ergo test se izvodi radi procene stanja u kom se nalaze krvni sudovi, za otkrivanje aritmija ili za praćenje uspešnosti prepisane terapije i lečenja srčanih problema.
Šta je koronarografija srca i da li je uključena u totalni pregled srca?
Koronarografija je invazivna metoda i predstavlja pregled koronarnih arterija pomoću katetera i kontrastnog sredstva. Ona podrazumeva uvođenje katetera kroz mali rez na preponama, ruci ili vratu. Procedura traje oko pola sata i daje važne informacije o stanju krvnih sudova.
Ukoliko se u toku procedure uoče suženja na krvnom sudu koja prete da ugroze prohodnost krvi kroz taj krvni sud, pacijentu se ugrađuje stent. Stent služi za ojačavanje krvnog suda i za širenje suženja, kako bi se povratila prohodnost.
Ova metoda nije uvrštena u osnovne analize koje se rade u sklopu totalnog pregleda srca. Ako vam je neophodna koronarografija cena vam može takođe biti važan podatak. Tu smo da odgovorimo na sva vaša pitanja.
Kako da znam da li mi je potreban totalni pregled srca?
Ukoliko imate bilo kakve tegobe koje ukazuju na kardiovaskularne probleme ili spadate u rizičnu grupu, totalni pregled srca, kao sveobuhvatan pregled kardiologa je neophodan za vas, kako bi doktori što pre uočili, definisali problem i preporučili vam terapiju i dalje korake u lečenju.
Još bolje je da ne čekate pojavu tegoba, nego da preventivno pristupite ovom detaljno osmišljenom testu koji obuhvata najvalidnije metode za otkrivanje kardiovaskularnih problema. Rana dijagnostika i blagovremeno lečenje daju najbolje rezultate. Nemojte da čekate da osetite bol u predelu srca, razmišljajte o vašem srcu na vreme.
Sve navedene analize možete obaviti na jednom mestu, u Kardiološkom centru Puls, gde vas čekaju visokokvalifikovani stručnjaci i najsavremenija oprema, a rezultate dobijate istog dana. Pregledi se zakazuju u roku od 24 sata a obavljaju u roku od 48 sati. Pozovite nas, čekamo vas.
