Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Usporen rad srca – Bradikardija

Doktor drži ekokardiogram
Problemi sa radom srca su veoma česti i u mlađoj i u starijoj populaciji. 

 

Razlozi za to najčešće leže u nekoj stečenoj ili nasleđenoj bolesti srca, a za blagovremeno otkrivanje glavnu ulogu ima kardiološki preled. Tek posle pregleda stručnjaka i obavljenih neophodnih analiza biće moguće definisati problem i pristupiti njegovom lečenju.

 

Puls ili srčani ritam veoma je bitan za zdravlje našeg srca. Izuzetno je važno da on bude odgovarajući kako bi srce moglo da obavlja svoju funkciju pumpe. Ni brži ni usporen rad srca najčešće nisu dobri za samo srce i pacijenta uopšte, iako nekada mogu biti fiziološki, odnosno bezopasni. To će naravno zavisiti od mnogo faktora i samo kardiolog vam može posle detaljne analize reći da li je vašem srcu neophodno lečenje.

 

Čovek najčešće može da oseti kada mu otkucaji srca odstupaju od normalnih jer će biti prisutni određeni simptomi.  Posebno onda kada je u pozadini pravi problem koji je potrebno lečiti, znaci će biti izraženiji. Na nama je da ih prepoznamo i potražimo pomoć lekara.

Doktor i pacijent razmatraju rezultateŠta je bradikardija?

Normalan broj otkucaja srca kod odraslog čoveka iznosi između 60 i 100 u minuti. Ako je taj broj manji veći deo vremena, pacijent verovatno ima bradikardiju, dok veći broj otkucaja u minuti predstavlja tahikardiju.

 

Nije svako odstupanje od normalnog broja otkucaja srca opasno po zdravlje, na primer sportisti i fizički radnici često imaju manje otkucaja srca u minuti od normalnog. U toku sna, broj otkucaja takođe može biti niži.

 

Bradikardija najčešće nastaje zbog disfunkcije sinusnog čvora odnosno sindroma bolesnog sinusa. Uloga sinusnog čvora je od ogromne važnosti za pravilan rad srca. On šalje električne signale i upravlja ritmom srca. Ako je sve u redu, otkucaji srca će se kretati u intervalu od 60 do 100, a ako on ne funkcioniše dobro može slati signale sporo. 

 

Osim toga, može se desiti da sinusni čvor šalje signale normalnom brzinom, ali da zbog blokade sinusnog čvora oni naiđu na prepreku. Usled prepreke, može doći do odlaganja električnih signala ili potpune blokade.

Koji su uzroci bradikardije?

Usporen rad srca je mnogo češći kod starijih osoba, godine predstavljaju svakako faktor rizika za sva srčana oboljenja.

 

Uzroci bradikardije mogu biti različiti, a među najčešćim su:

  • oštećenje srčanog tkiva koje nastaje kao posledica starenja
  • oštećenje srčanog tkiva koje se desilo zbog neke bolesti srca ili posle infarkta
  • visok krvni pritisak (hipertenzija)
  • miokarditis – upala srednjeg sloja zida srca, koja nastaje usled virusne infekcije, trovanja toksinima ili usled autoimunog procesa
  • srčana mana koja je prisutna kod osobe od rođenja
  • komplikacije posle intervencija na srcu
  • problem sa nivoom elektrolita
  • problemi sa disanjem tokom spavanja – prekidi disanja
  • lupus
  • reumatska groznica
  • hemohromatoza (bolest koja podrazumeva taloženje gvožđa usled čega nastaje ozbiljna insuficijenciju srca, jetre, pankreasa i kože)
  • pojedini medikamenti

Simptomi bradikardije

U većini slučajeva pacijent počinje da oseća znake i nelagodnosti koji mogu upućivati na bradikardiju tek kada broj otkucaja srca padne ispod 50 u minuti.

 

Tada mozak, ali i ostatak tela ne dobijaju dovoljno krvi bogate kiseonikom, pri čemu dolazi do sledećih manifestacija:

  • osećaj slabosti i umora
  • pojava vrtoglavica
  • pojava nesvestice
  • kratak dah
  • osećaj bola u grudima

Koje su posledice bradikardije?

Osobama koje imaju bradikardiju, a ne leče je ili se ne pridržavaju saveta lekara često se dešavaju nesvestice. Gubljenje svesti može da se desi bilo gde, pa su povrede prilikom pada takođe moguće. Generalno, nesigurnost i strah od novih nesvestica često navedu pacijente da traže pomoć i krenu u proces dijagnostikovanja bolesti.

 

Najteža posledica može biti smrt usled iznenadnog zastoja srca.

 

Dakle, baš zbog toga što je bradikardija potencijalno fatalna, mora se dijagnostikovati na vreme, utvrditi da li je lečenje potrebno i početi sa procesom lečenja.

 

Kao i za sva druga srčana oboljenja, genetski faktor je važan, pa ako u porodici postoji neko ko je imao bradikardiju, članovi porodice treba da budu na oprezu i da ranije i pre pojave simptoma odlaze na kardiološke preglede u cilju prevencije.

Kako se dijagnostikuje bradikardija?

Zbog simptoma koji karakterišu bradikardiju, a koji lako mogu upućivati i na neka druga oboljenja i probleme, često se u procesu dijagnostikovanja kreće iz različitih tačaka i sa različitim pretpostavkama, pa se na kraju dođe do bradikardije.

 

Takođe, veoma često, u situacijama kada ovaj problem još uvek ne uzrokuje pojavu nelagodnosti i simptoma koji bi upućivali na njega, pacijenti radeći neke druge analize saznaju da imaju i bradikardiju. 

 

Mi se trudimo da vas edukujemo o važnosti preventivnih pregleda, jer zaista oni mogu doneti najveću korist svakoj osobi.

 

Srčana oboljenja u ranim fazama skoro nikada ne povlače za sobom pojavu nelagodnosti i neke posebne simptome. Mogu da prođu godine dok se ne pojave prvi znaci, a vaše srce je za to vreme već godinama trpelo i bilo ugroženo. 

 

Mnogo lakše je lečiti i bradikardiju i ostale srčane probleme kada se uoče u početnom stadijumu, kada još nisu ostavili značajne tragove na srcu.

Meicinska sestra stavlja holter aparat pacijentuAko kardiolog posumnja na bradikardiju verovatno će vas uputiti na sledeće analize:

  • Analize krvi

Neki parametri koje je moguće proveriti analizom krvne slike i nekih hormona, mogu ukazati na razloge bradikardije ili posledice koje je imala na organizam. Na primer odstupanje od normalnih vrednosti elektrolita ili hormona štitne žlezde mogu dati važne informacije vašem doktoru.

EKG je dijagnostička metoda koja može da zabeleži električnu aktivnost srca, pa je korisna i često korišćena u ovoj situaciji. Ono što predstavlja ograničenje ove metode jeste činjenica da se može desiti da pacijent u tom momentu snimanja nema aktivne smetnje, zato postoji još mogućnosti snimanja, među kojima je i 24-satni holter.

Ova dijagnostička metoda omogućava praćenje rada srca 24 sata, što daje mnogo bolju sliku toga kada se dešava nepravilan rad srca, koliko traje itd.

  • Test opterećenja (ergometrija)

Test opterećenja predstavlja merenje srčane aktivnosti u trenucima velikog napora. Pacijent obično vozi ergo bicikl ili hoda i trči po pokretnoj traci, a starijim osobama se na drugi način ubrzava rad srca, pošto za njih ovaj vid vežbe nije pogodan.

  • Eho srca (ultrazvuk srca)

Zahvaljujući ultrazvuku srca moguće je videti da li na rad srca utiče neka urođena anomalija ili neki drugi problem.

Kako se leči bradikardija?

Nekada bradikardija ne zahteva lečenje uopšte. Nisu sve bradikardije opasne i ugrožavajuće. 

 

U situacijama kada predstavljaju opasnost za normalno funkcionisanje srca pacijentima su najčešće dostupne sledeće opcije: upotreba medikamenata za kontrolisanje rada srca ili ugradnja pejsmejkera. U zavisnosti od mnogo stvari među kojima je i opšte stanje pacijenta, pridružene bolesti, starost, simptomi i težina slike ove bolesti doktor će preporučiti najbolju opciju.

 

Ugradnja pejsmejkera predstavlja jednu od sigurnijih opcija, ali se obično, ako je moguće, prvo preporučuju lekovi. Pejsmejkeri danas se ugrađuju brzo, ne zahtevaju dug oporavak i boravak u bolnici, a pružaju mnogo bezbrižniji ostatak života.

 

Kardiološki centar Puls je oformio izvrstan tim kardiologa koji imaju ogromno iskustvo u dijagnostici i lečenju srčanih bolesti, kao i u izvođenju najrazličitijih intervencija u cilju spašavanja života i popravljanja kvaliteta života naših pacijenata. Ako imate bilo kakvu sumnju na neko srčano oboljenje ili jedostavno želite da uradite preventivni pregled, pozovite nas i zakažite svoj termin.

 

Najbolje vreme za pregled kod kardiologa je uvek!

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor