+381 11 7555 000

Centar za moždani udar

Print Envelope Share-alt
Zakažite pregled
+381 11 7555 000

Moždani udar je treći uzrok smrti u svetu i vodeći uzrok invaliditeta odraslih, ali većina ljudi ni ne zna da je u opasnosti. Mnogi ne razumeju rasprostranjenost bolesti niti razumeju koji su faktori rizika za moždani udar.

U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi, a svakih 60 minuta neko umre od moždanog udara koji ne bira ni vreme, ni mesto.

Centar za moždani udar u okviru Puls kardiološkog centra formiran je kako bi povećao svest javnosti o moždanom udaru, njegovim faktorima rizika i znakovima upozorenja.

Pored edukativnog karaktera, Puls kardiološki centar u okviru Centra za moždani udar se fokusira na kliničke napore da smanji vreme potrebno za dijagnozu moždanog udara i bude agresivniji u lečenju moždanog udara i njegovih posledica koristeći razna dijagnostička sredstva i testove. Na čelu našeg tima nalazi se neurolog sa višedecenijskim iskustvom dr Predrag Stanarčević.

Procene raznih kardiovaskularnih udruženja su takve da bi 75% moždanih udara moglo da se spreči ili odloži upravljanjem ili uklanjanjem faktora rizika.

Faktori rizika za moždani udar

U nekim slučajevima možda ne postoji jasan razlog zašto ste imali moždani udar. Ipak, u većini slučajeva možemo identifikovati bar jedan faktor rizika za moždani udar. Faktor rizika je nešto što vas dovodi u veći rizik od moždanog udara.

Faktori rizika za razovj moždanog udara mogu se podeliti u dve vrste:

  • Modifikovani faktor rizika: nešto što se može promeniti ili tretirati.
  • Faktor rizika koji se ne može promeniti: Nešto što se ne može promeniti ili tretirati.

(povećavanje starosti, pol, naslednost i rasa, istorija prethodnog moždanog udara, abnormalnosti krvnih sudova npr aneurizma)

U nastavku su navedeni primeri najčešćih faktora rizika:

  • Visok krvni pritisak
  • Dijabetes
  • Bolest srca
  • Bolest karotidne arterije
  • Pušenje
  • Porodična istorija moždanog udara
  • Prethodni moždani udar ili prolazni ishemijski napad (TIA)
  • Visok holesterol
  • Gojaznost
  • Neaktivnost
  • Konstatno konzumiranje alkohola i raznih droga

Još jedan razlog za zabrinutost je činjenica da se skoro polovina svih smrtnih slučajeva od moždanog udara dogodi pre nego što osoba stigne u bolnicu. Najverovatniji razlog je taj što mnogi ljudi ne prepoznaju znakove i simptome moždanog udara. Istraživanja pokazauju da je samo polovina ispitanika prepoznala iznenadnu utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge kao znak upozorenja na moždani udar.

Znakovi upozorenja za moždani udar kod žena i muškaraca

  • Iznenadna utrnulost ili slabost lica, ruke ili noge, posebno na jednoj strani tela
  • Iznenadna zbunjenost, problemi sa govorom ili razumevanjem
  • Iznenadni problemi sa vidom na jedno ili oba oka
  • Iznenadna vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili koordinacije ili problemi sa hodanjem
  • Iznenadna jaka glavobolja bez poznatog uzroka

Znakovi upozorenja koje žene ponekad dožive uključuju IZNENADNO:

  • bol u licu i udovima
  • štucanje
  • mučnina
  • opšta slabost
  • bol u grudima
  • kratak dah
  • lupanje srca

U nastavku pogledajte video o važnosti brzog pružanja pomoći ako mislite da vi ili voljena osoba imate moždani udar.

Ako vi ili član porodice imate bilo koji od ovih simptoma, nazovite 194 i idite u hitnu pomoć.

Najefikasniji tretmani moždanog udara dostupni su samo ako se moždani udar prepozna i dijagnostikuje u prva tri sata od prvih simptoma, pa imajte na umu vreme kada se bilo koji simptom prvi put pojavi.

Puls kardiološki centar u okviru centra za moždani udar pregleda veliki broj pacijenata sa moždanim udarom kroz napredni tretman brze dijagnostike u našoj dnevnoj bolnici u kojoj se pored dijagnostike pruža i specijalizovana medicinska nega.

Šta je moždani udar?

Moždani udar se drugačije zove šlog ili cerebrovaskularni insult. Moždani udar je hitno stanje u medicini zbog toga što može dovesti do trajnih oštećenja ili smrti osobe. Zato je neophodno da se u prvih tri sata od prepoznavanja simptoma šloga hitno javite lekaru. Simptomi šloga mogu biti:  konfuznost ili naglo nastala promena stanja svesti, oduzetost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežan ili onemogućen govor, nagla jaka glavobolja, gubitak vida, „duple slike“, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica. Sve to su simptomi koji moraju biti alarm da je možda došlo do šloga.

Moždani udar (šlog) nastaje usled oštećenja krvnih sudova mozga zbog čega je ishranjivanje tog dela mozga kiseonikom i hranljivim materijama otežano ili potpuno onemogućeno. Kada se prekine dotok krvi u neko područje mozga moždane ćelije gube kiseonik i umiru.

Postoje dve vrste moždanog udara: ishemijski i hemoragični.

Vrste moždanog udara

Hemoragijski šlog

Oštećenje mozga nastaje usled krvarenja u mozgu. To se dešava kada krvni sud pukne što dovodi do curenja krvi. 20% moždanih udara je hemoragijsko. 

Postoje dve vrste hemoragijskog moždanog udara:

  • Intracerebralna hemoragija (ICH) kada krv curi u moždano tkivo. Najčešće je uzrokovana visokim krvnim pritiskom.
  • Subarahnoidno krvarenje (SAH) kada krv curi između slojeva oko mozga, zvanog subarahnoidni prostor. Najčešće je uzrokovano pucanjem aneurizme.

 

Lečenje hemoragijskog moždanog udara

Pregled:

Nakon hemoragijskog moždanog udara, preduzeće se mere kako bi se osiguralo da vaši vitalni znaci budu stabilni. Možda ćete dobiti lekove za kontrolu krvnog pritiska. Za početak se obično daju intravenski. Možda ćete dobiti lekove ili transfuziju krvnih proizvoda koji pomažu u zgrušavanju krvi. Oni se takođe daju intravenski. Tim za negu će pažljivo procenjivati vaš neurološki status tokom vašeg boravka u dnevnoj bolnici. To uključuje testove snage, govora, razumevanja, osećaja i refleksa. Takođe ćete biti pažljivo praćeni zbog znakova povećanog pritiska na mozak. Ovi znakovi uključuju nemir, zbunjenost, nevolje u izvršavanju naredbi i glavobolju.

Da li će biti potrebna operacija za moj moždani udar?

U nekim slučajevima može biti potrebna operacija za odvod ili uklanjanje krvi koja se nalazi u mozgu ili oko njega.

Ako je aneurizma uzrok moždanog udara, može se preduzeti postupak za sprečavanje ponovnog krvarenja. Ovaj postupak može biti namotavanje ili isecanje. Postupak namotavanja ispunjava aneurizmu mekim metalnim kalemima ili mrežicom da bi je blokirao i zaustavio ili sprečio krvarenje. Postupak odsecanja postavlja malu metalnu kopču oko dna aneurizme kako bi zaustavio ili sprečio krvarenje.

Ako se utvrdi abnormalnost vašeg krvnog suda, kao što je arteriovenska malformacija (AVM), možda će biti potrebna operacija za zaustavljanje ili sprečavanje krvarenja.

Ako se kao rezultat moždanog udara dogodi ozbiljno, po život opasno oticanje mozga, lekarski  tim može razgovarati o mogućnosti hirurškog postupka nazvanog dekompresivna kraniektomija radi ublažavanja moždanog pritiska.

Ishemijski moždani udar – ishemijski šlog

Nastaje usled postepenog začepljenja krvnog suda ili usled ateroskleroze ili dospevanjem tromba, koji ga začepi. 80% moždanih udara je ishemijsko.

Privremeni ishemijski napad (TIA) takođe se naziva „mini udarac“ jer je kod njega blokada privremena. Ne izaziva trajno oštećenje mozga. Iako nije moždani udar, TIA je važan znak upozorenja da rizikujete moždani udar u budućnosti.

Lečenje ishemijskog moždanog udara

Pregled:

Nakon ishemijskog moždanog udara, preduzeće se mere kako bi se osiguralo da vaši vitalni znaci budu stabilni. Naš tim pažljivo će procenjivati vaš neurološki status tokom boravka u dnevnoj bolnici. To uključuje testove snage, govora, razumevanja, osećaja i refleksa.

Takođe ćete biti pažljivo praćeni zbog znakova povećanog pritiska na mozak. Ovi znakovi uključuju nemir, zbunjenost, nevolje u izvršavanju naredbi i glavobolju.

Tokom boravka u dnevnoj bolnici naš tim će raditi na identifikovanju i lečenju vaših promenljivih faktora rizika. To može uključivati lekove i edukaciju o promenama načina života. Ovo će pomoći u prevenciji moždanog udara u budućnosti.

Da li će biti potrebna operacija za moj moždani udar?

U većini slučajeva operacija neće biti potrebna za ishemijski moždani udar.

Ukoliko imate ozbiljnu blokadu na jednoj ili obe karotidne arterije na vratu, možda će vam trebati operacija da bi se to saniralo. Tokom ove operacije, hirurg uklanja nakupljeni plak kod karotidne arterije. Ako se kao rezultat moždanog udara dogodi ozbiljno, po život opasno oticanje mozga, doktor može predložiti hirurški postupak nazvan dekompresivna kraniektomija radi ublažavanja moždanog pritiska.

Na koji deo mozga utiče moždani udar?

Posle moždanog udara (šloga) pogođeni deo mozga prestaje sa funkcionisanjem i dolazi do neuroloških ispada. Simptomi koje vidite kod moždanog udara zavise od područja mozga koje je oštećeno.

Desna hemisfera mozga

  • Oseća i pokreće levu stranu tela
  • Kontroliše emocije
  • Organizuje
  • Prati vreme
  • Obraća pažnju na levu stranu prostora

Leva hemisfera mozga

  • Oseća i pokreće desnu stranu tela
  • Kontroliše govor
  • Razume jezik
  • Čita, piše, radi matematiku
  • Pamti reči

Mali mozak

  • Održava kretanje glatkim i uravnoteženim

Kičmena moždina

  • Kontroliše i reguliše osnovne telesne funkcije kao što su otkucaji srca,
  • disanje, gutanje i treptanje
  • Kontroliše budnost
  • Fokusira pažnju

Dijagnostička ispitivanja kod moždanog udara

Možda će biti potrebno da se uradi nekoliko različitih vrsta testova i analiza ukoliko se sumnja na moždani udar. Ovi testovi se mogu izvoditi iz različitih razloga. Navodimo najčešće testove koji se mogu uraditi i za ishemijski i za hemoragični moždani udar.

Testovi koji se mogu obaviti kako bi nam otkrili kakav ste moždani udar imali:

Testovi koji bi mogli da se urade kako bi nam pružili više informacija o vrsti moždanog udara ili nam pomažu da utvrdimo zašto ste imali moždani udar:

Testovi koji se mogu obaviti kako bi se nadgledali drugi uslovi:

U Puls kardiološkom centru postoji posebno formiran paket za ispitivanje etiologije moždanog udara koji obuhvata:

CENA PAKETA: 56.000 dinara

 

U okviru Puls kardiološkog centra formirano je nekoliko centara izvrsnosti. Više informacija o našim Centrima možete dobiti klikom na linkove:

Centar za dijabetes, gojaznost i kardiovaskularne bolesti

Centar za vrtoglavice

Centar za glavobolje

Centar za bol u grudima

Centar za aterosklerozu

Pejskemejker centar

Centar za aritmije