Postoji mnogo razloga zbog kojih otkucaji srca mogu biti nepravilni. Aritmije mogu biti povezane sa bolestima srca, bolestima koje zahvataju neke druge organe, ali mogu biti i posledica načina života ili trenutka stresa.
Lečenje aritmije srca nije uvek neophodno jer nije svaka opasna i potencijalno fatalna po pacijenta, ali konačnu dijagnozu treba uvek prepustiti stručnom licu, a kod nas vas očekuje tim kardiologa koji su svoje znanje stekli i proširivali u poznatim kardiološkim ustanovama širom sveta.
Ipak, nije na odmet imati na umu neke informacije o tome kako prepoznati aritmiju srca i šta podrazumeva lečenje aritmije srca.
Kako prepoznati aritmiju srca?
Ako vam se desi aritmija simptomi će biti izraženi jače ili slabije, ali će biti prisutni i brzo ćete uvideti da nešto nije u redu sa vašim otkucajima, jer će rad srca biti ubrzan, usporen, ili jednostavno nepravilan.
Pacijenti na različite načine opisuju stanje u kom se nalaze kada dožive preskakanje srca, ali se njihovi simptomi mogu svrstati u dve grupe u zavisnosti od toga da li je u pitanju ubrzan rad srca ili sporiji od normalnog.
- Simptomi karakteristični za usporen puls (bradikardiju) – podrazumevaju pojavu vrtoglavice, umora, otežanog disanja, pa čak i gubitak svesti.
- Simptomi karakteristični za ubrzan puls (tahikardiju) – su jako lupanje srca, neprijatnost u grudima, osećaj slabosti, otežano disanje, znojenje, pojava vrtoglavice.
Koje vrste aritmija postoje?
Postoji više vrsta aritmija:
- Pretkomorske (atrijalne) ekstrasistole – ovaj tip podrazumeva preuranjene otkucaje srca; može se javiti i kod zdravih osoba
- Trajna fibrilacija pretkomora – kako i samo ime kaže u ovoj situaciji su brzi, nepravilni otkucaji pretkomora trajni.
- Paroksizmalna fibrilacija pretkomora – ritam pretkomora će kod pacijenata sa ovom dijagnozom biti brz i nepravilan.
- Pretkomorska (atrijalna) tahikardija – podrazumeva brži, pravilan ritam pretkomora.
- Komorske (ventrikularne) ekstrasistole – predstavljaju pojavu preuranjenih otkucaja.
- Komorska (ventrikularna) tahikardija – podrazumeva tri ili više uzastopnih komorskih otkucaja, kod kojih frekvencija ide iznad 120 otkucaja u minuti.
- Fibrilacija komora (ventrikula) – se odnosi na komorski ritam koji je brz i nepravilan.
- Atrioventrikularni blok (AV blok) – ovo stanje nastaje kad postoji problem provoda nadražaja iz pretkomore u komoru.
- Blok grane – predstavlja prekid električnog sprovođenja kroz srčana vlakna, a blokada može biti potpuna ili delimična.
Veoma je bitno odrediti koja vrsta aritmije je u pitanju jer lečenje aritmije srca zavisi od toga. Nekada će biti neophodno uvođenje medikamenata, u određenim situacijama će lečenje aritmije prirodnim putem moći da bude jedna od opcija, a negde će promena životnih navika biti dovoljna.
Zašto se javlja aritmija?
U sinusnom čvoru se stvaraju impulsi za rad srca, iz tog dela se oni dalje prenose na pretkomore i komore usled čega dolazi do kontrakcije i opuštanja mišića. Kada negde u tom procesu dođe do problema dešava se nepravilan rad srca, odnosno aritmija.
Razlozi za pojavu aritmije mogu biti mnogi.
Važno je istaći da većina ljudi u toku svog života doživi kratkotrajne epizode aritmija i veoma često one ne budu opasne i posledica neke bolesti, nego reakcije na stresnu situaciju, upotrebu nekih lekova (npr. sprejeva za poboljšanje disanja kod astme ili bronhitisa, lekova za kašalj), korišćenje nikotina, alkohola, konzumiranje previše kafe, energetskih napitaka.
Generalno, način života i ishrane može uticati na njihovu pojavu i u takvim situacijama postoji način da sprečimo neprijatne epizode. Ključ je u tome da vodimo više računa o tome kako živimo i hranimo se i da izbegavamo stresne situacije ili da ovladamo dobrim tehnikama za savladavanje stresa.
Čak i kad nije opasna po život, aritmija je neprijatna i može izazvati zabrinutost i strah, pa ju je bolje preduprediti poboljšanjem kvaliteta života.
S druge strane aritmija srca može biti posledica ozbiljnih stanja kao što su:
- bolesti srca – angina pektoris, srčane mane, upale, jedan od uzroka može biti i slab srčani mišić.
- bolesti drugih organa – bolesti pluća, bubrega, centralnog nervnog sistema, štitne žlezde takođe mogu kao posledicu imati nepravilan rad srca.
- opšti poremećaji – aritmija može nastati i kao posledica neke infekcije, korišćenja nekih lekova, gubljenja vitamina i minerala iz organizma.
Kako dijagnostikovati aritmiju?
Preskakanje srca može biti veoma neprijatno i često se kod ljudi razvija strah od dolaska ponovo u ovakvu situaciju. Iako njihov nastanak ne mora biti vezan za teške bolesti, tu procenu treba prepustiti kardiologu.
U slučaju kada se javi aritmija simptomi se pojavljuju, jer brzo do mozga dolazi informacija da se nešto dešava i da otkucaji srca nisu regularni i najsigurniji korak je javljanje lekaru kako bi bile urađene sve važne analize.
Možete očekivati da će vam biti urađene neke od sledećih analiza:
- EKG
- Ehokardiogram
- Merenje EKG-a koje traje 24 sata
- Odgovarajući test opterećenja
- Elektrofizičko ispitivanje srca
- Koronarografija
U Kardiološkom centru Puls obučeni smo i spremni da vam pružimo pomoć u najkraćem roku, jer sve poteškoće vezane za srce samo takvu reakciju i negu i zaslužuju.
Ponosno ističemo da zahvaljujući inovativnom sistemu koji se naziva Brza Traka za aritmiju možete biti sigurni da ćete do rešenja za vaše probleme doći veoma brzo. Sistem podrazumeva četiri koraka:
- Hitan prijem
- Kompletnu dijagnostiku i pregled
- Opservaciju stanja
- Kardiološku intervenciju
Naravno, kardiološka intervencija neće biti neophodna u svakoj situaciji, ali je važno da znate da će vam u slučaju potrebe biti omogućena istog dana.
Kako se leči aritmija srca?
Lečenje aritmije srca je moguće i terapije su veoma delotvorne, ali su redovne kontrole neophodne kako bi se pratilo stanje i na vreme korigovala terapija ukoliko je potrebno. Dakle, posle određivanja terapije, pacijent može imati veoma kvalitetan život, ali ne sme zaboraviti važnost redovnog kontrolisanja stanja.
Lečenje aritmije prirodnim putem je takođe moguće, no o svemu je potrebno konsultovati se sa stručnim licima, a naši kardiolozi su tu da vam preporuče najdelotvorniju terapiju.
Ishrana osoba koje imaju preskakanje srca koje zahteva lečenje mora biti redovna, zdrava, sa što manje šećera i supstanci koje mogu uticati na ubrzan rad srca.
Prevencija nastanka aritmija
Prevencija bolesti je najvažnija i treba na vreme razmišljati o posledicama načina života koji vodimo.
Kako bismo smanjili mogućnost pojave aritmije potrebno je da se redovno i zdravo hranimo, da izbegavamo konzumiranje alkohola, energetskih napitaka, kafe, upotrebu nikotina. Osim toga, fizička aktivnost takođe igra važnu ulogu, jer pasivnost utiče negativno na zdravlje našeg srca. Fizička aktivnost ne mora biti previše intenzivna, dovoljne su i redovne šetnje, ali mora postojati i biti redovna.
Stres, kao jedan od najčešćih okidača, nešto je teže izbaciti iz života, ali je neophodno uvesti rutine koje će nam pomoći da redukujemo i smanjimo njegov uticaj na naše telo. Tome mogu pomoći smirujuće aktivnosti, meditacije i slično.
Problemi i bolesti iz domena kardiologije, nažalost, spadaju među najučestalije i veoma fatalne, stoga je od presudne važnosti reagovati na vreme. Za efikasno lečenje bitno je rano otkrivanje i dijagnostikovanje, kao i prava terapija i praćenje. Sve ovo otežava činjenica da kod ovih oboljenja u ranim fazama često simptomi izostaju, a kada se oni jave već je izgubljeno dosta dragocenog vremena.
Imajući to na umu preporučujemo redovne sistematske preglede, usklađivanje načina života sa potrebama vašeg srca, jer će vam se ono za uloženi trud odužiti.
Kod nas možete obaviti preventivne ili hitne preglede, analize i intervencije. U našoj klinici je sve opremljeno i organizovano tako da na najbolji način odgovorimo na potrebe vašeg srca.
Reference:
- Elhaj, F., Salim, N., Harris, A., Swee, T., & Ahmed, T. (2016). Arrhythmia recognition and classification using combined linear and nonlinear features of ECG signals. Computer methods and programs in biomedicine, 127, 52-63.
- Fu, D. (2015). Cardiac Arrhythmias: Diagnosis, Symptoms, and Treatments. Cell Biochemistry and Biophysics, 73, 291 – 296.
