Ona može pomoći u otkrivanju i praćenju bolesti koje podrazumevaju suženja u krvnim sudovima, poremećaje srčanog ritma, skrivene poremećaje u radu srca koji se ne mogu uočiti u stanju mirovanja. Osim toga, koristi se i u situacijama kada je potrebno pratiti efekte lečenja ili proveriti uspešnost invazivnih metoda kao što su stentiranje i ekspanzija balona.
Šta je ergometrija?
Ergometrija ili ergo test je metoda koja podrazumeva izlaganje fizičkom opterećenju i praćenje njegovog uticaja na rad srca.
Ova metoda je neinvazivna, sam test traje oko pola sata, a izvodi se na pokretnoj traci ili ergobiciklu pri čemu se postupno povećava brzina i otpor bicikla ili nagib trake.
Da li je potrebna priprema pred ergo test?
Potrebno je da znate nekoliko podataka kako biste se bolje pripremili za ovaj test:
- pre ergometrije treba uzeti redovnu terapiju, osim ako doktor nije rekao drugačije
- pre testa ne treba konzumirati alkohol, cigarete, gazirane napitke, kofeinske napitke
- treba pojesti lagan obrok dva ili tri sata pre
- ako ste dijabetičar, pre testa treba da uzmete redovnu terapiju i da pojedete lagan obrok nekoliko sati ranije, a o količini insulina koju ćete uzeti posavetujte se sa lekarom
- ako koristite pumpice, ponesite ih
- obucite odgovarajuću garderobu i obuću, kako biste se prijatnije osećali
- opustite se
Kako se izvodi ergo test?
Pacijent vozi ergobicikl ili hoda na traci uz postupno povećavanje fizičkog opterećenja, a sve vreme je pod strogim nadzorom stručnjaka. Nije od presudne važnosti za merodavnost testa da li je pacijent koristio traku za hodanje ili ergobicikl jer oba pomagala imaju sličnu ulogu.
U prva dva-tri minuta opterećenje iznosi 25W, potom se na svakih nekoliko minuta opterećenje povećava za 25W. Kod mlađih osoba početno opterećenje može biti i duplo veće, sve zavisi od samog pacijenta.
U toku izvođenja testa opterećenja prati se električna aktivnost srca (korišćenjem EKG-a), meri se krvni pritisak, prati se broj otkucaja srca u minuti, disanje, ali i to kako se pacijent oseća. Ukoliko pacijent zaključi da ne može, ne želi da nastavi testiranje ili počne da oseća nelagodnosti kao što su vrtoglavica, gušenje, preskakanje srca i nesvestica, test će biti prekinut.
Nivo opterećenja koji će biti upotrebljen na testu zavisi od stanja pacijenta. Ne primenjuje se uvek maksimalni test opterećenja. Najčešće se dolazi do visine koju nazivamo submaksimalnom, a podrazumeva 85% maksimalnog pulsa za godine starosti i pol. Takođe se često primenjuje test ograničen simptomima koji podrazumeva prekid u onom momentu kada se relevantni simptomi pojave.
Kod srčanih bolesnika koji su preživeli infarkt u prve tri nedelje se može primeniti samo test sa niskim opterećenjem, a tek posle šest do osam nedelja test ograničen simptomima.
Osetljivost, tj. senzitivnost ovog testa je između 60% i 70% i zavisi od broja zahvaćenih koronarnih arterija. U slučaju dva ili tri suženja glavih koronarnih arterija senzitivnost testa će biti i preko 90%.
Posle testa pacijent će nekoliko sekundi biti u stojećem položaju, posle čega će ležati pet minuta. Za to vreme će se i dalje meriti njegov krvni pritisak, broj otkucaja srca u minuti i biće praćena električna aktivnost srca.
Kod nas u ustanovi ovaj test se izvodi u posebno opremljenoj laboratoriji. Atmosfera je prijatna, prostorija je svetla i provetrena kako biste se što prijatnije osećali za vreme testiranja. U svakom trenutku medicinsko osoblje ima neometan pristup pacijentu i mogu da reaguju ukoliko dođe do nepredviđenih situacija.
Rezultati testa
Rezultate dobijate odmah po završenom testiranju.
Ono što se smatra normalnom reakcijom na ovaj vid opterećenja je progresivni rast sistolnog pritiska do vrednosti od 160 do 200 mmHg, s tim što te vrednosti mogu biti i veće kod starijih pacijenata. Dijastolni krvni pritisak se kod zdravih osoba ne menja značajno u toku opterećenja.
Ukoliko je potrebno, posle analize dobićete terapiju i biće vam preporučen dalji tok lečenja.
Ko je kandidat za ergometriju?
Osobe koje imaju simptome koji ukazuju na postojanje koronarnih problema bi trebalo da budu podvrgute ovom testu. Pod simptomima podrazumevamo visok pritisak, stezanje u grudima, bolove u grudima i u stanju mirovanja i pri fizičkoj aktivnosti, nedostatak daha.
Osim toga, ukoliko neko ima predispozicije za razvoj koronarnih bolesti može mu se preporučiti ovaj test, čak i ako nikakvi simptomi nisu trenutno prisutni. Nekim ljudima će biti preporučen i zbog načina života, štetnih navika ili ako se bave nekim stresnim zanimanjem.
Dijabetičari spadaju u rizičnu grupu za razvoj koronarnih oboljenja, pa se neretko upućuju na test radi kontrole i praćenja.
Neki specijalisti sportske medicine smatraju da sve žene starije od 50 i muškarci stariji od 40 godina treba da urade test opterećenja ukoliko planiraju da se intenzivnije bave sporstkim aktivnostima.
Ergometrijski test za sportiste
Ergometrija je našla primenu i u sportu zbog prirode i kvaliteta informacija koje može pružiti sportistima. Njima ovaj test daje neophodne podatke o potrošnji energije i na osnovu njega je moguće napraviti bolji i efikasniji plan vežbanja, koji dalje vodi do boljih rezultata i predupređivanju povreda.
Ko nije kandidat za ergometriju?
Osobe sa određenim kardiološkim problemima neće biti dobri kandidati za ovaj test:
- pacijenti sa srednjom ili teškom aortnom stenozom
- pacijenti koji imaju upale kao što su perikarditis, miokarditis i endokarditis
- osobe sa nekontrolisanom fibrilacijom pretkomora
- osobe sa kardijalnom dekompenzacijom (srčanim popuštanjem)
- osobe koje se iz bilo kog razloga ne osećaju spremno da pristupe testiranju
Da li je ergometrija opasna?
Ergo test spada u niskorizične testove, ali pacijent pre izvođenja testa dobija detaljne informacije o važnosti i cilju ove metode, kao i o mogućim rizicima, posle čega potpisuje pristanak. Način na koji će neko biti podvrgnut ergo testu zavisi od simptoma koje ima i stanja u kom se nalazi. Neće svaki pacijent biti izložen istom fizičkom opterećenju, niti za tim ima potrebe.
Test se najčešće obavlja u ambulantnim uslovima, jer većina osoba koje se podvrgavaju ovom tipu testiranja spada u niskorizične grupe.
Ukoliko osoba spada u visokorizičnu grupu za razvoj neželjenih efekata tokom sprovođenja ove metode, a važno ju je primeniti, tada bi bolnički uslovi bili neophodni kako bi stručnjaci mogli brzo i odgovarajuće da reaguju u kritičnoj situaciji.
Neželjene posledice mogu biti pad krvnog pritiska, poremećaj srčanog ritma i srčani udar, ali su one veoma retke.
Pomenuli smo i informaciju da kontraindikacija za rađenje testa može biti i to kako se pacijent subjektivno oseća. Ako se iz nekog razloga ne oseća spremno ili ga je strah, test bi trebalo odložiti, jer strah i stres mogu da utiču na tačnost rezultata.
Kako biste izbegli odlaganje i razvijanje nepotrebnog straha od ove metode posavetujte se i porazgovarajte sa stručnjacima iz našeg tima. Oni će proceniti da li ste kandidat za testiranje i koje su vaše mogućnosti, odnosno do kog stepena opterećenja je potrebno ići u toku postupka. Budite sigurni da ste pod njihovim nadzorom bezbedni.
Bez obzira na razlog zbog kog vam je potrebna ova vrsta testa, treba da znate da vas u Kardiološkom centru Puls čeka najbolja usluga, koja podrazumeva minimalno čekanje na zakazivanje termina i visokostručan pristup svakom pacijentu na osnovu njegovih zahteva i specifičnosti zdravstvenog stanja u kom se nalazi.
