Kardiovaskularne bolesti spadaju u najrasprostranjenije i najopasnije, a moguće je umanjiti šanse da dođe do njihovog nastanka i zato je važna edukacija stanovništva.
Istraživanja su pokazala da postoje razni faktori koji utiču na povećanje rizika za pojavu srčanih oboljenja i najveći broj njih je vezan za način života koji vodimo, naše navike i ishranu, tako da možemo optimistično reći da u mnogome možemo sami uticati na smanjivanje mogućnosti da se razbolimo.
S druge strane postoje i neke predispozicije na koje nemamo uticaj, ali i tada postoje načini da postupamo odgovorno.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti na koje ne možemo da utičemo:
- Nasledni faktor – Pojava kardiovaskularnih problema se može povezati sa genetikom, odnosno nasledni faktor može igrati važnu ulogu. Ako u najbližoj porodici imamo članove koji se leče od ovih bolesti, verovatnoća da se ona u nekom momentu javi i kod nas je veća, nego kod osoba koje nemaju istu situaciju u svojoj porodici. Posebno se smatra važno ako među muškim članovima do razvoja bolesti dođe pre 55. godine, a kod ženskih pre 65.
- Pol – Sudeći prema statistici koja se radi decenijama unazad, stopa obolelih od kardiovaskularnih bolesti je veća kod muškaraca, nego kod žena. Osim toga, muškarci se češće razboljevaju u mlađim godinama nego žene.
- Starost – S godinama rizik od pojave ovih oboljenja raste i što smo stariji moramo voditi više računa o svom srcu i javljati se na kontrole. Ipak to što se ova oboljenja češće javljaju kod starijih osoba ne znači da su mlađi sigurni. Svako ko oseća tegobe treba da se javi na kardiološki pregled, jer ozbiljnih problema ima i kod dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka.
Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti na koje možemo uticati:
- Pušenje – Štetnost pušenja je opštepoznata stvar i mnogo puta dokazana. Pušenje spada u najopasnije navike kada govorimo o zdravlju srca, ali i ostalih organa u čovekovom telu.
Pušenje utiče na mnogo stvari koje za posledicu imaju kardiovaskularna oboljenja. Ono oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova, podstiče stvaranje plaka u arterijama (začepljenje arterija dalje vodi do srčanog ili moždanog udara), povećava nivo LDL holesterola, smanjuje nivo lipoproteina, utiče na pojavu grčenja mišića krvnih sudova, podiže krvni pritisak.
Ugljen monoksid će se kod pušača vezivati u istoj tački kao kiseonik i to lakše, pa će kiseonik biti istisnut, zbog toga će srce morati da radi jače da bi moglo da sprovede dovoljno kiseonika do svih delova organizma. Posledica svega ovoga je porast krvnog pritiska.
Štetnost pušenja se vezuje i za druge probleme kao što je rak pluća. Čak u 90% slučajeva pluća pušača su ta gde je dijagnostikovana neka vrsta tumora.
Nije retkost da je pluća pušača neophodno lečiti u isto vreme kada i srce i da te bolesti istovremeno veoma komplikuju oporavak i dovode u pitanje uspešnost bilo koje metode. Pluća pušača trpe koliko i kardiovaskularni sistem i tako ovom navikom uništavamo organizam na više mesta istovremeno.
Čak i pasivno pušenje, odnosno čest boravak u zadimljenim prostorijama, povećava rizik za razvoj raznih problema sa srcem i plućima.
- Neredovna, neizbalansirana, nezdrava ishrana – Ako se loše hranimo utičemo na stvaranje plaka u arterijama. Postoje namirnice koje povećavaju nivo lošeg holesterola, koji se taloži u krvnim sudovima i sužava ih i treba da ih izbegavamo.
- Gojaznost – Gojazne osobe, posebno one kojima su naslage u predelu stomaka najveće imaju povećan rizik za razvoj ovih bolesti, ali i dijabetesa. Generalno su dijabetes i kardiovaskularni problemi povezani.
- Pasivnost – Pasivnost, odnosno nedovoljna fizička aktivnost je povezana sa gojaznošću, ali veoma često i sa lošom ishranom, a sve zajedno značajno povećava rizik za oboljevanje. Dok traje fizička aktivnost u srcu se dešavaju promene, povećava se minutni volumen srca, krvni sudovi skeletnih mišića se šire, poboljšava se cirkulacija krvi.
- Stres – Stresne situacije je nekada teško izbeći, ali moramo da naučimo da se borimo s njima i da smanjimo njihovo dejstvo na naše telo. Ako smo često pod stresom to utiče na povećanje krvnog pritiska i na povećanje LDL holesterola, koji se vezuje za nastanak plaka u krvnim sudovima.
Većina rizika na koje možemo da utičemo se nadovezuju jedan na drugi i teško ih je odvojiti, tako da se mnogo nas može pronaći u više kategorija odjednom. To nam s jedne strane nikako ne ide u korist, jer je automatski rizik veći. Ipak, kada posmatramo iz drugog ugla, kada odlučimo da menjamo navike i svoju rutinu, tada će povezanost biti dobra stvar. Ukoliko se odlučimo za zdravu ishranu i za uvođenje fizičke aktivnosti uticaćemo i na kilažu, ali i na bolju kontrolu stresa.
Prevencija
Prevencija je najvažna za suzbijanje kardiovaskularnih bolesti. Ako izbegavamo štetna ponašanja i vodimo računa o tome kako živimo i hranimo se, na dobrom smo putu da izbegnemo probleme sa srcem. Pod prevencijom se podrazumeva:
- Zdrava ishrana – Treba unositi hranu bogatu vlaknima, mineralima i vitaminima i izbegavati šećere i hranu koja podiže nivo lošeg holesterola. Zdravom ishranom ćemo i kilažu držati pod kontrolom, što je jako važno jer gojaznost spada u faktore rizika.
Da bismo se zdravo hranili važno je planiranje. Planiranje kupovine namirnica i obroka u toku nedelje nam omogućava da izbegnemo momente kada ne znamo šta bismo pojeli, pa pribegavamo rešenjima koja su najbliža, najbrža i najnezdravija.
Sve ovo možda zahteva nešto više vremena nego što smo pre izdvajali za ishranu, ali je ključno ukoliko želimo da pozitivno utičemo na zdravlje svog organizma.
- Fizička aktivnost – Pod fizičkom aktivnošću ne podrazumevamo da svako mora trenirati nešto i ulagati ogromne napore svaki dan. Dovoljno je da svaki dan šetamo od pola sata do sat vremena i već smo na dobrom putu.
Priroda fizičke aktivnosti, intenzitet i dužina trajanja će zavisiti od osobe do osobe. Nisu svi u istoj formi i nemaju svi iste predispozicije.
U odabiru aktivnosti treba se voditi svojim interesovanjima i mogućnostima, ako nemamo zdravstvenih problema, a čak i ako postoji neko oboljenje, treba se posavetovati s doktorom o najboljim načinima da ostanemo u formi.
- Dovoljno sna – Od 7 do 8 sati sna je potrebno čoveku da bi odmorio telo i regenerisao se. Izuzetno je važno da nađemo vreme za odmor, na taj način značajno utičemo na svoje opšte stanje i srce.
Kod osoba koje pate od apneje koja se javlja noću u toku sna umor ostaje i posle spavanja od 8 sati. Ako se budite umorni iako spavate dovoljno dugo, suva su vam usta, imate glavobolju, hrčete, moguće je da u toku noći imate problema sa otežanim, isprekidanim disanjem. Taj problem predstavlja svojevrsni okidač i za srčane probleme, ali ga je moguće kontrolisati mašinom koja održava neprekidno pozitivan pritisak u disajnim putevima u toku sna.
- Preventivni kardiološki pregled – Preventivni kardiološki pregled se zakazuje onda kada nema nikakvih simptoma bolesti, ali iz nekog razloga spadamo u neku rizičnu grupu ili jednostavno želimo da proverimo u kakvom stanju je naš kardiovaskularni sistem. Preporučuje se muškarcima starijim od 50 i ženama starijim od 60 godina, ali je poželjno doći i ranije, posebno ako u porodici imamo srčane bolesnike ili spadamo u grupu pušača.
U Puls kardiološkom centru postoji posebno kreiran Special pregled za pušače koji podrazumeva određivanje kardiovaskularnog rizika, EKG, MSCT skener pluća i MSCT koronarnog kalcijuma.
Moderna medicina je značajno uticala na mogućnosti lečenja i kontrolisanja kardiovaskularnih bolesti. Danas je mnoge stvari moguće tretirati minimalno invazivnim i veoma sigurnim metodama lečenja, ali pored svega toga i dalje infarkt spada u vodeće razloge za prevremenu smrt ljudi.
Prevencija je ključna ako želimo da izbegnemo kardiovaskularne bolesti.
Iako se na prvi pogled menjanje navika, vođenje računa o ishrani i fizičkoj aktivnost mogu učiniti teško, zapravo sve to je mnogo lakše nego lečiti bolesti srca.
Zakažite preventivni pregled u Kardiološkom centru Puls, reagujte pre pojave prvih simptoma.
