Faktori rizika za srčana oboljenja- Ne potcenjujte stres

Stres je uzročnik mnogih manjih ili većih promena u našem organizmu – pomislite samo na dlanove koji se znoje ili grčeve u stomaku kada smo nervozni. Uticaj stresa na srce je, iako ponekad nedovoljno vidljiv na prvi pogled, vrlo veliki i ostavlja dubinske posledice. Visok pritisak na nervnoj bazi može uticati u velikoj meri na povećanje rizika od razvitka srčanih bolesti, pa treba biti vrlo pažljiv koliko mu se izlažemo. Lekari Puls kardiološkog centra mogu vam dati savete, koji će vam pomoći da, jedan od faktora rizika za srčana oboljenja – stres, umanjite u znatnoj meri i svedete na minumum.

 

Kada pomislimo na stres, većina nas odmah u obzir uzima negativna osećanja, koja uzrokuju stresne situacije na poslu ili u privatnom životu. Međutim, stres može biti uzrokovan i nekim lepim događajima, poput sportskih događaja, kada se osoba u trenutku i neočekivano previše obraduje.

 

Srce zbog toga „šoka“ reaguje burno i pacijent može da oseti različite tegobe ili čak da pretrpi srčani udar. Često nam se čini da pacijenti potcenjuju stres, kao jedan od faktora rizika za pojavu srčanih oboljenja i da ne znaju kako da se izbore sa njim na pravilan način.

 

Psiha i visoki krvni pritisak: Kako su povezani?

 

Kada adrenalin i kortizol jure kroz organizam, u trenutku stresne situacije, on se priprema za reakciju na neuobičajene događaje. Broj otkucaja srca i nivo energije se povećavaju, dok krvni pritisak i šećer rastu. Ove promene nam omogućavaju da se fokusiramo i reagujemo u trenutku. Međutim, za one koji se nalaze u stanju hroničnog stresa, taj trenutak se pretvara u nedelje i mesece, što ostavlja posledice na organizam. Sa čestim stresnim situacijama, dolazi i stalno povećanje krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi, što su dva stanja koja su vrlo dobro poznata kao izazivači srčanih oboljenja.

 

Način na koji reagujemo na stres utiče na nivo krvnog pritiska

 

Naše telo, kada je u stresnoj situaciji, proizvodi niz hormona. Ovi hormoni utiču na to da se nivo krvnog pritiska trenutno podigne, što izaziva brže lupanje srca i sužavanje krvnih sudova. Ne postoje dokazi da stres sam po sebi dovodi do pojave hronično visokog pritiska, ali način na koji regujemo usvajanjem nezdravih navika može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

 

Određene životne navike koje imamo mogu biti povezane sa visokim krvnim pritiskom. To su pušenje, konzumiranje velikih količina alkohola i konzumiranje nezdrave hrane. Takođe, pojedine kardiovaskularne bolesti mogu da nastanu kao posledica određenih zdravstvenih stanja uzrokovanih stresom, poput anksioznosti ili depresije.

 

Nema dokaza da su ova stanja direktno povezana sa nastankom visokog krvog pritiska, no ipak, hormoni koji se stvaraju u organizmu kada smo u nekoj stresnoj situaciji mogu da oštete arterije i posredno dovedu do srčanih oboljenja.

 

Povećanja pritiska u stresnim situacijama mogu biti dramatično velika. No, kada stres prođe i vrednosti pritiska se vraćaju u normalu. Ipak, ukoliko su ovakve situacije učestale, pa pritisak često raste, ovi skokovi mogu da dovedu do oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega. Ovakve incidentne situacije oštećuju organe i krvne sudove na sličan način kao i hronično visok krvni pritisak.

 

Aktivnosti koje umanjuju stres mogu uticati i na smanjenje krvnog pritiska

 

Smanjenje stresa možda neće odmah dati efekte i na smanjenje krvnog pritiska, ali će svakako imati pozitivan uticaj na sveopšte stanje organizma. Stres menadžment je veština kojom svi treba da ovladamo u modernom dobu punom svakodnevnih izazova. Neke od tehnika, koje vam mogu pomoći da se što bolje nosite sa njim su:

 

  • Jednostavan raspored dnevnih aktivnosti – ako se osećate kao da ste stalno u žurbi i kako ništa ne stižete, vreme je da revidirate svoju to-do listu. Iz rasporeda dnevnih obaveza izabacite one manje bitne, koje vam mogu oduzeti puno vremena i doneti mnogo nerviranja. Naučite da prepoznate prioritet,
  • Pravilno disanje, joga i meditacija – naučite tehnike meditacije i uz duboko i pravilno disanje kontrolišite stres u svom organizmu. Dopustite sebi da na makar pola sata dnevno isključite sve brige i obaveze i prepustite se potpunom opuštanju. Ove aktivnosti mogu povoljno uticati na snižavanje sistolnog pritiska,
  • Vežbajte – uz pomoć fizičke aktivnosti i zadovoljstva koje dobijamo nakon nje, bila to šetnja, trčanje ili neki kolektivni sport, smanjićemo nivo stresa. Svakako, pre nego što krenete da vežbate posavetujte se sa svojim kardiologom i obavite sve potrebne preglede,
  • Dobro se naspavajte – san je lek za mnoge bolesti, a kada ne spavamo dovoljno u dužem vremenskom periodu, to može uticati nepovoljno kako na naše srce, tako i na celokupan organizam,
  • Pronađite vreme za druženje sa porodicom i prijateljima – važno je da imate čest kontakt sa porodicom i prijateljima i da provodite kvalitetno vreme u druženju i opuštanju. Svi ti prijatni trenuci će vam pomoći da se oslobodite stresa.

 

Kada je stres u pitanju, najvažnije je da tokom vremena shvatimo kako on utiče na naš organizam i na koje organe ima loš uticaj. Ovo je važan korak u borbi za vaše zdravlje, pa je važno da identifikujete izvore stresa u vašem životu, kako biste što više umanjili njihov uticaj i naučili kako da se borite sa njima. Bez obzira na nivo stresa i životne događaje na koje ne možete uvek uticati, važno je da održavate zdrav način života i da idete na redovne kardiološke preglede.

 

Puls kardiološki centar je tu za vas i vaše srce

 

Kada se upoznajemo sa novim pacijentima, nizom pitanja pokušavamo da saznamo što više o njihovom načinu života i navikama. Odgovori koji se tiču ishrane, vežbanja, navika daju nam više informacija na osnovu kojih možemo da ukažemo pacijentu na to kako da promeni neke od njih zarad boljeg zdravlja. Ovi odgovori nam takođe vrlo jasno ukazuju i na različite faktore rizika, koje zajedno sa pacijentom identifikujemo i pokušavamo da utičemo na njihovo smanjenje.

 

Naša poruka svima onima koji imaju određene tegobe sa srcem je da ne odlažu kardiološki pregled, već da što pre krenu da se brinu o svom zdravlju i dozvole našim stručnjacima da im u tome pomognu. Ako vas brine uticaj stresa na vaš organizam, zakažite pregled u Puls kardiološkoj klinici u bloku A na Novom Beogradu i uz najbolje stručnjake i savremenu dijagnostičku opremu saznajte sve o stanju vašeg srca.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor