Šta je holesterol?
Holesterol je voštana supstanca slična masti koja se nalazi u svim ćelijama vašeg tela. Telu je potrebno malo holesterola da bi stvorilo hormone, vitamin D i supstance koje pomažu u varenju hrane. Vaše telo stvara sav potreban holesterol. Holesterol se takođe nalazi u hrani iz životinjskih izvora, poput žumanceta, mesa i sira.
Ako imate previše holesterola u krvi, on se može kombinovati sa drugim supstancama u krvi da bi stvorio plak. Plak se lepi na zidovima vaših arterija. Ova nakupina plaka poznata je kao ateroskleroza. To može dovesti do bolesti koronarnih arterija, gde se vaše koronarne arterije sužavaju ili čak blokiraju.
Hiperholesterolemija je stanje u kome je nivo ukupnog holesterola i LDL holesterola visoka.
Hiperlipidemija označava povišene nivoe lipida (masti) u krvi, i to i holesterola i triglicerida. Iako hiperlipidemija nije razlog da se osoba oseća loše, može značajno da poveća rizik od koronarne bolesti srca (KBS).
Hiperlipidemija spada u dislipidemije i označava porast holesterola i/ili triglicerida sa niskim vrednostima HDL (high density lipoprotein) u plazmi, što doprinosi bržem nastanku ateroskleroze.
Šta su HDL, LDL i VLDL?
HDL (high density lipoproteins), LDL (low density lipoproteins) i VLDL (very-low-density lipoprotein) su lipoproteini. Oni su kombinacija masti (lipida) i proteina. Lipidi moraju biti vezani za proteine kako bi mogli da se kreću kroz krv. Različite vrste lipoproteina imaju različite namene:
HDL je skraćenica za lipoprotein velike gustine. Ponekad se naziva i „dobrim“ holesterolom, jer prenosi holesterol iz drugih delova tela nazad u jetru. Tada vaša jetra uklanja holesterol iz tela.
LDL je skraćenica za lipoprotein male gustine. Ponekad se naziva i „lošim” holesterolom jer visok nivo LDL dovodi do nakupljanja plaka u arterijama.
VLDL označava lipoprotein vrlo male gustine.
Neki ljudi takođe nazivaju VLDL „lošim“ holesterolom jer i on doprinosi nakupljanju plaka u arterijama. Ali VLDL i LDL se razlikuju; VLDL uglavnom nosi trigliceride, a LDL uglavnom holesterol.
Šta uzrokuje povišen holesterol?
Najčešći uzrok visokog holesterola je nezdrav način života. Ovo može uključivati:
- Nezdrave prehrambene navike, poput unosa velike količine loših masti. Jedna vrsta zasićenih masti nalazi se u nekim vrstama mesa, mlečnih proizvoda, čokolade, pekarskih proizvoda i pržene i prerađene hrane. Druga vrsta, trans masti, je u prženoj i prerađenoj hrani. Ako jedete ove masti, možete povisiti LDL (loš) holesterol.
- Nedostatak fizičke aktivnosti, sa puno sedenja i malo vežbanja. Ovo smanjuje vaš HDL (dobar) holesterol.
- Pušenje, koje smanjuje HDL holesterol, posebno kod žena. Takođe podiže LDL holesterol.
- Genetika takođe može dovesti do toga da ljudi imaju visok holesterol. Na primer, porodična hiperholesterolemija (FH) je nasledni oblik visokog holesterola. Ostala medicinska stanja i određeni lekovi takođe mogu prouzrokovati povišen holesterol.
Šta može povećati rizik od visokog holesterola?
Razne stvari mogu povećati rizik od visokog holesterola:
- Nivoi holesterola imaju tendenciju da rastu kako starite. Iako je ređe, mlađi ljudi, uključujući decu i tinejdžere, takođe mogu imati visok holesterol.
- Visok holesterol u krvi može se pojaviti u porodicama.
- Težina. Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju nivo holesterola.
Koje zdravstvene probleme može izazvati povišeni holesterol?
Ako imate velike naslage plaka u arterijama, područje plaka može pući (otvoriti se). To može dovesti do stvaranja krvnog ugruška na površini plaka. Ako ugrušak postane dovoljno velik, može uglavnom ili potpuno blokirati protok krvi u koronarnoj arteriji.
Ako se protok krvi bogate kiseonikom do vašeg srčanog mišića smanji ili blokira, to može izazvati anginu (bol u grudima) ili srčani udar.
Plak se takođe može nakupiti na drugim arterijama vašeg tela, uključujući arterije koje dovode krv bogatu kiseonikom u vaš mozak i udove. To može dovesti do problema kao što su bolest karotidne arterije, moždani udar i bolest perifernih arterija.
Kako mogu da snizim holesterol?
Možete smanjiti holesterol kroz promene u načinu života zdravog za srce. Uključuju zdrav način ishrane, upravljanje težinom i redovnu fizičku aktivnost.
Ako promene načina života same po sebi ne smanjuju dovoljno nivo holesterola, možda ćete morati da uzimate i lekove. Dostupno je nekoliko vrsta lekova za smanjenje holesterola, uključujući statine. Ako uzimate lekove za snižavanje holesterola, i dalje treba da nastavite sa promenama načina života.
Neki ljudi sa porodičnom hiperholesterolemijom (FH) mogu dobiti tretman pod nazivom lipoproteinska afereza. Ovaj tretman koristi mašinu za filtriranje za uklanjanje LDL holesterola iz krvi. Tada mašina vraća ostatak krvi natrag u organizam.
