Posledice nelečenih začepljenja krvnih sudova mogu biti moždani i srčani udar, koji često vode do smrtnog ishoda.
Zahvaljujući postojanju stenta mnogi fatalni ishodi su izbegnuti i pacijenti su dobili novu priliku da unaprede svoj život.
Život sa stentom podrazumeva uvođenje promena u svakodnevne navike, ne toliko zbog samog stenta koji ostaje u telu, koliko zbog sprečavanja novih komplikacija i začepljenja koja jesu u direktnoj vezi sa ishranom i aktivnostima pacijenta.
Ako se spremate za ovu intervenciju ili znate nekoga kome je preporučena ili već urađena, pažljivo čitajte sledeće redove, kako biste saznali šta je stent i šta život sa njim podrazumeva.
Šta je stent?
Stent je mala plastična ili metalna cevčica u obliku mreže koju specijalista pomoću katetera plasira u začepljeni krvni sud pacijenta.
Neki stentovi mogu biti obloženi i lekovima, ako stanje pacijenta to zahteva. Veći stentovi su stent graftovi i oni mogu biti postavljeni u veće krvne sudove. Osim od plastike i metala, neki stentovi mogu biti napravljeni i od specijalne tkanine.
O tome koji stent će biti ugrađen, odlučuje doktor u odnosu na sve informacije koje ima o stanju pacijenta i o njegovom problemu. Postupak ugradnje stenta se zove perkutana koronarna intervencija ili angioplastika sa stentom.
Zašto se vrši ugradnja stenta?
Objasnili smo vam šta je stent, a sada ćemo vam dati sve neophone informacije o pocesu njegove implementacije.
Ugradnja stenta je intervencija čiji je cilj otvaranje krvnih sudova na mestu gde je nastalo začepljenje. Začepljenje najčešće nastaje zbog gomilanja plaka na zidovima krvnih sudova.
Plak se formira iz brojnih razloga, ali među glavne spadaju ishrana, pušenje i neaktivnost, odnosno odsustvo fizičke aktivnosti kod čoveka. Generalno, način na koji živimo igra glavnu ulogu u zdravlju naših krvnih sudova i srca.
Kada dođe do začepljenja kao posledice se dešavaju srčani ili moždani udar, koji ostavljaju značajne tragove na stanje pacijenta, a vema često nastupa i smrt.
Korišćenje stenta nije ograničeno samo na koronarne arterije, može se koristiti i:
- za otvaranje žučnih kanala
- za otvaranje bronhija
- za otvaranje cevi koje prenose urin od bubrega do bešike
- za sprečavanje pucanja aneurizme
Kako se pripremiti za ugradnju stenta?
Priprema pred ovu intervenciju će zavisiti od dosta faktora, ali je moguće izdvojiti neke uopštene korake:
- pitajte doktora da li treba neke lekove da prestanete da uzimate i koliko ranije to treba da uradite
- proverite da li treba neke lekove da uzimate
- prestanite da pušite
- ako imate bilo koju hroničnu ili akutnu bolest istaknite to
- noć pre ugradnje stenta nemojte uzimati vodu ni hranu
Kako izgleda ugradnja stenta i oporavak posle intervencije?
Postavljanje stenta se može raditi posle srčanog udara, ali je još bolje ako se i pre njega ustanovi da je pacijent ugrožen i da stent može da spreči najgori ishod.
Ugradnja stenta je invazivna procedura koja se sprovodi pod lokalnom anestezijom, dakle pacijent je budan, ali dobija intravenski sredstva za smirenje i opuštanje.
Doktor bira na kom mestu će napraviti mali rez kroz koji će ubaciti kateter. Najčešće se kateter uvodi kroz prepone, ruku ili vrat. Pomoću katetera moguće je dostaviti stent i sve neophodne instrumente za obavljanje intervencije do tačke začepljenja.
Kada se dodje do određene tačke gde je krvni sud sužen, naduvaće se balon, koji će omogućiti proširivanje stenta i istezanje arterija u cilju otklanjanja suženja i omogućavanja daljeg neometanog protoka krvi.
Kada je stent postavljen, kateter se vadi, a stent ostaje, najčešće trajno, na mestu gde je postavljen.
Rok trajanja stenta
Stent je u većini slučajeva trajno rešenje. Ipak, statistika pokazuje da u dva do 20 odsto slučajeva postoji rizik da se suženje vrati (Ugradnja stenta se vrši u specijalizovanim, takozvanim Angio-salama, a naša bolnica poseduje jednu od najbolje opremljenih u celoj Srbiji. Na jednom mestu, nalaze se svi uređaji i instrumenti neophodni za izvođenje ove procedure.
Oporavak posle ugradnje stenta
Posle ugradnje stenta oporavak je sledeći cilj. Nakon intervencije pacijentu će trebati nekoliko dana za oporavak, što je značajno kraće u odnosu na oporavak posle bajpasa.
Potrebno je posebno istaći da stent spašava život, ali ne znači da ste potpuno zdravi onda kada ga dobijete.
Pacijenti tada ulaze u dugotrajnu borbu za očuvanje zdravlja. Kardiolog prepisuje terapiju koja se mora dosledno sprovoditi, ali i daje smernice kako unaprediti život, pa samim tim i čuvati srce.
Terapija, zdrav način ishrane, odricanje štetnih navika, fizička aktivnost i redovne kontrole treba da budu u svesti svake osobe koja ima ugrađen stent.
Kada na posao posle ugradnje stenta?
Oporavak od angioplastike i stentiranja je obično kratak. Otpuštanje iz bolnice je obično 12 do 24 sata nakon uklanjanja katetera. Mnogi pacijenti mogu da se vrate na posao u roku od nekoliko dana nakon procedure.
Da li je ugradnja stenta rizična?
Svaka intervencija sa sobom nosi rizike. U slučaju stenta samo specijalista može proceniti da li ste pravi kandidat za ugradnju stenta i da li su u vašem slučaju komplikacije moguće.
Komplikacije nakon ugradnje stenta
Neke od komplikacija mogu biti:
- alergijska reakcija na kontrastno sredstvo ili lekove
- disajni problemi zbog anelgetika
- infekcija
- blokiranje arterija
- ponovno suženje na krvnom sudu
- krvarenje
- stvaranje ugruška
- srčani udar
- telo odbacuje stent
Navedeni problemi se javljaju retko, ali ako osećate strah od intervencije zbog njih, posavetujte se doktorom. Naši stručnjaci su vam uvek na raspolaganju.
Da li je fizička aktivnost posle ugradnje stenta dozvoljena?
Fizička aktivnost posle ugradnje stenta je poželjna, ali u kojoj meri i kojim intenzitetom to zavisi od samog pacijenta, njegovih godina, pridruženih bolesti itd.
Ova intervencija se ne sprovodi samo kod starije populacije, sve je više ozbiljno ugoženih mladih ljudi kojima stent može značajno produžiti život. Mladim pacijentima je često teško da poveruju šta im se dešava i teško im je da shvate da moraju menjati navike i ponašati se mnogo odgovornije jer nekako svi vezujemo bolesti srca za starije ljude. Bez obrzira na godine, srčane bolesti su opasne, to mora biti jasno.
Kardiolog treba da vam da smernice odmah, jer sa rehabilitacijom koja uključuje i fizičku aktivnost treba početi što pre.
U svakom slučaju, lagana šetnja ne može da vam naškodi, a i plivanje se često preporučuje srčanim bolesnicima, gde je bitno voditi računa o procesu ulaska u vodu i dužini ostajanja u vodi, posebno ako je u pitanju termalna voda.
Nekim pacijentima odgovaraju i joga i pilates. Pitanje fizičke aktivnosti treba da vam bude jedan od prioriteta i dobro osmislite na koji način ćete je uvesti u svakodnevnu rutinu.
Osim toga, redovno uzimanje terapije treba da spreči ponovno začepljenje krvnih sudova i nove komplikacije, napredovanje bolesti i oštećenje srca. Doktor će vam reči i koliko često treba da radite analize i kada treba da dolazite na kontrole i tog rasporeda treba strogo da se držite, kako biste u slučaju pogoršanja situacije mogli na vreme da planirate dalje korake lečenja.
Srčane bolesti su izuzetno opasne i lečenje ne treba uzimati u svoje ruke. Posebno posle srčanog udara, važno je pratiti instrukcije kardiologa, jer je prevencija sledećeg neophodna.
Život sa stentom ne treba da vam predstavlja teškoću i opterećenje, treba da ga posmatrate kao novu šansu, kao novo rođenje i sve svoje aktivnosti i život treba da organizujete tako da zaista iskoristite tu priliku koju vam je stent dao.
Vodite računa o aktivnosti, ostavite alkohol i cigarete, hranite se zdravo, ne zbog stenta, nego zbog vašeg srca i novog života.
Ako tražite kardiologa koji će biti pravi saveznik u vašoj borbi za zdravlje, zakažite pregled kod nas.
Reference:
The coronary stent story, Leo Finci, mD, mSc, PhD, FmH, FESC, FACC. 2014. Cardiology Institut Champel, Geneva
Prikaz bolesnika sa akutnim infarktom miokarda od ravne linije do ugradnje stenta, Acta Facultatis Medicae Naissensis, 2017, vol. 34, br. 4, str. 329-337
