Kardiovaskularne bolesti su veoma zastupljene u opštoj populaciji, a prema verodostojnim istraživanjima, čak 31% smrtnih slučajeva na globalnom nivou posledica je upravo neblagovremenog lečenja neke od bolesti iz ovog spektra.
Rana dijagnostika i brzo pristupanje lečenju ovih oboljenja su možda i najvažniji faktori koji mogu sprečiti fatalne posledice.
Kardiološki centar Puls poseduje savremenu angio salu, namenjenu za dijagnostiku i sprovođenje hitnih i elektivnih procedura, koja će vam uskoro biti na raspolaganju.
Šta je angio sala?
Angio sala je posebno opremljena sala u kojoj se sprovode minimalno invazivne procedure – interventne procedure u cilju dijagnostike i lečenja kardiovaskularnih problema pacijenata, ali služi i za osobe koje imaju problema sa cirkulacijom u nogama i osobama koje su preživele šlog.
U Kardiološkom centru Puls, sve važne procedure će se moći uraditi u vaskularnoj sali koja će biti hirurški sterilna, moderno opremljena i povezana sa odeljenjem za oporavak.
Osim opremljenosti po najvišim standardima i najboljim stručnjacima obučenim za rad u ovoj sali, možemo se pohvaliti još jednim faktorom bitnim za posedovanje angio sale, a to je njena dostupnost.
Termin za pregled ili intervenciju ćete dobiti u najkraćem roku što je od presudne važnosti za vaš život i zdravlje. Kod nas ne morate da čekate, sve intervencije koje se obavljaju u njoj se zakazuju brzo i završavaju se u okviru jednog bolničkog dana. Naša angio sala će uskoro krenuti sa radom.
Koje procedure je moguće raditi u angio sali Puls kardiološkog centra?
Angio sala je važna za obavljanje dijagnostičkih i terapijskih procedura među kojima su:
- Koronarografija – invazivna metoda koja podrazumeva proceduru kojom se snimaju koronarne arterije, korišćenjem kontrastnog sredstva, katetera i rendgenskog zračenja).
- Angiografija perifernih i visceralnih arterija – snimanje perifernih i visceralnih krvnih sudova.
- Ugradnja stenta – stent predstavlja cevčicu u obliku mreže koja se ugrađuje pacijentu u toku koronarografije, ukoliko specijalista otkrije suženja koja prete da ugroze prohodnost arterije. Zahvaljujući stentu suženje je moguće razbiti i ojačati krvni sud, pa će na mestu njegovog postavljanja krv ubuduće neometano teći.
- Ugradnja pejsmejkera – pejsmejker je aparat veličine kutije šibice koji se ugrađuje pacijentima koji imaju usporen rad srca ili aritmije. Ovaj aparat preko sonde šalje redovne impulse srcu i nameće mu određeni ritam rada.
- Balon angioplastika – procedura u toku koje se koristi mali balonski kateter u cilju otvaranja začepljenih koronarnih arterija. Često se izvodi u kombinaciji sa postavljanjem stenta.
- Punkcija perikarda – invazivna metoda koja se sprovodi radi uzimanja uzorka tečnosti koja se nakuplja u srčanoj maramici ili radi uklanjanja viška tečnosti koji sprečava normalno punjenje srca.
- Ugradnja filtera u donju šuplju venu – invazivna metoda čija primena je važna za pacijente sa trombozom.
- Sklerozacija vena – metoda lečenja vena i kapilara.
- Elektrofiziološke procedure – elektrofiziologija predstavlja test za merenje električne aktivnosti srca i služi kako bi se uočile aritmije ili abnormalni ritam srca. Osim toga, u toku ovog pregleda može da se odredi vrsta i uzrok poremećaja, što je od presudne važnosti za dalje lečenje.
- Radiofrekventna ablacija – metoda primenljiva za lečenje nekih poremećaja srčanog ritma, kao što je tahikardija (ubrzan rad srca). Podrazumeva puštanje radiofrekevtne energije -toplote, pomoću katetera do mesta koje je odgovorno za tahikardiju.
- Krioablacija – jedan od najboljih tretmana za atrijalnu fibrilaciju u kojem se balonskim kateterom locira i zamrzava deo srca koji je odgovoran za nepravilan rad srca.
Šta je kateterizacija srca?
Kateterizacija srca je invazivna dijagnostička procedura koja služi za uočavanje i lečenje bolesti koje utiču na srce, krvne sudove, zaliske i druge srčane strukture.
Ona podrazumeva uvođenje katetera u arteriju ili venu na ruci ili preponi u smeru obrnutom od smera kretanja krvi. Na video ekranu lekar može da vidi položaj katetera koji je provučen kroz glavne krvne sudove do srca. Kroz kateter se u krvne sudove ili šupljine unosi kontrastno sredstvo ili drugi instrumenti u zavisnosti od potrebe.
Ovu proceduru obavlja četvoročlani tim. Pacijent dobija lokalnu anesteziju, te sve vreme može da komunicira sa medicinskim osobljem, pa može da reaguje ukoliko se ne oseća dobro. U toku postupka osoba može osetiti toplotu u predelu glave ili u telu, što se javlja kao posledica ubrizgavanja kontrastnog sredstva.
Intervencija traje između 30 i 60 minuta, nekad i malo duže. Nivo zračenja kom je pacijent izložen za to vreme je prihvatljiv.
Zašto se sprovodi kateterizacija?
Kateterizaciju je potrebno uraditi kada postoji sumnja na ishemijsku bolest srca, kod pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom, kod onih koji imaju srčane mane ili neka retka oboljenja srca, ukoliko pacijent ima srčanu slabost ili ako ima nestabilnu formu angine pektoris.
Sledeće procedure je moguće izvršiti kateterizacijom:
- ventrikulografija – podrazumeva ubrizgavanje kontrasta u srčane šupljine
- koronarografija – podrazumeva ubrizgavanje kontrasta u srčane (koronarne) arterije
- angioplastika sa ili bez ugradnje stenta
- zamena aortnog zaliska
- intervencije na srčanim zaliscima
- merenje pritiska u srčanim šupljinama
- merenje saturacije kiseonika na različitim mestima na srcu uzimanjem uzoraka krvi
- merenje pritiska ispred i iza suženja u srčanim arterijama
- intravaskularni ultrazvuk (snimanje unutrašnjeg dela krvnog suda pomoću ultrazvuka)
- optička koherentna tomografija
- biopsija miokarda
- zatvaranje patoloških šupljina između srčanih komora
Kako se pripremiti za kateterizaciju?
Postoje pravila kojih je potrebno držati se pre ove intervencije.
Ne treba jesti ništa 8 sati pre, a tečnost se ne sme unositi 2 sata pre procedure. Alkohol i cigarete su takođe zabranjeni.
Važno je porazgovarati sa kardiologom o lekovima koje trošite kako bi vas uputio šta smete, a šta ne smete koristiti dan pre.
Ukoliko pacijent koristi lek metformin, mora prestati sa uzimanjem leka dva dana pre, na dan i dva dana posle interevencije.
Nemojte ići sami kući, obezbedite pratnju, nekog ko će vas odvesti, ali i boraviti sa vama, jer u prvih 24 sta posle intervencije može se desiti da pacijent ima vrtoglavicu ili nesvesticu.
Neželjeni efekti kateterizacije
- pojava otoka na mestu uvođenja katetera
- alergija na kontrastno sredstvo
- oštećenje arterije (na mestu uvođenja katetera)
- infekcije (lokalne ili sistemske)
- aritmije
- moždani udar, infarkt i smrt su veoma teške i retke reakcije
Šta su aritmije?
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti obraćaju kardiolozima su aritmije. Aritmije predstavljaju različite poremećaje u radu srca i mogu biti praćene blažim, ali ili težim simptomima. Pacijent i sam oseti nelagodnost i prepoznaje ukoliko rad njegovog srca dobije neregularan ritam. On može biti brži, sporiji, osoba može osetiti preskakanje, prejako udaranje i slično.
Na rad srca mogu se odraziti različiti faktori (stres, previše kafe, alkohola, prevelika fizička aktivnost…), pa promene u ritmu mogu biti prolaznog karaktera. Aritmije se mogu javiti kao posledica nekih bolesti (problemi sa štitnom žlezdom, bubrezima, plućima…), a mogu biti posledica angine pektoris, infarkta miokarda, bolesti srčanog mišića ili nekih urođenih srčanih mana.
Postoji nekoliko vrsta aritmije:
- Bradikardija – usporen rad srca
- Tahikardija – ubrzani rad srca
- Nepravilan rad srca, poznat i kao treperenje ili fibrilacija
- Rano otkucaji srca ili preuranjeno stezanje
Prema poreklu (mestu nastanka) mogu biti:
- pretkomorske ili supraventrikularne (sinusna tahikardija, supraventrikularne ekstrasistole, supraventrikularna tahikardija i njene podvrste, atrijalna tahikardija, atrijalna fibrilacija – treperenje, i atrijalni flater – lepršanje
- komorske ili ventrikularne – ventrikularne ekstrasistole, ventrikularna tahikardija, ventrikularna fibrilacija.
Ukoliko sumnjate na aritmije bićete upućeni na EKG, možda i na Holter EKG, ergometriju, a postoji mogućnost da će vam biti potrebna i elektrofiziologija srca, koja se sprovodi u angio sali.
Po broju angio sala Beograd prednjači u odnosu na druge gradove u Srbiji, premda se nalaze i u okviru državnih ustanova, ali i privatnih. Angio sala Kardiološkog centra Puls će uskoro početi sa radom.
Ipak, kada treba da donesete konačnu odluku gde ćete potražiti pomoć, važno je da znate da kod nas dolazite na red istog dana, jer svako odlaganje u slučaju kardiovaskularnih bolesti povećava rizik od neželjenih posledica.
U Kardiološkom centru Puls vas čekaju najbolji stručnjaci obučeni da rukuju savremenom tehnologijom i medicinskom opremom vrhunskog kvaliteta.
