Šta su karotide?
Karotide ili karotidne arterije imaju jako važnu ulogu, one prosleđuju krv bogatu kisenikom od srca do glave i velikog mozga. Veliki mozak je odgovoran za govor, mišljenje, ličnost i motoričke i senzorne funkcije.
Krvni sudovi mozga moraju biti prohodni kako bi njegove funkcije bile očuvane. Svako zakrčenje krvnih sudova vrata zahteva lečenje, a od težine slike zavisi šta će u lečenju biti primenjeno.
Kako nastaje bolest karotidnih arterija?
Bolest karotidnih arterija se zove još i stenoza i podrazumeva nastanak suženja u arterijama i smanjenje protoka sveže krvi kroz arterije. Najčešći razlog suženja karotidnih aterija je ateroskleroza odnosno gomilanje plaka na zidovima krvnih sudova.
Plak nastaje kada se na zidovima krvnih sudova nakupljaju materije kao što su masti, holesterol, kalcijum, proteini i druge otpadne ćelijske supstance.
Kada količina plaka poraste, ona može zatvoriti delimično ili potpuno krvni sud, a u ovom slučaju arteriju, posle čega dolazi do stopiranja dotoka krvi u određena tkiva. Tkiva bez sveže krvi i kiseonika brzo počinju da odumiru i posledice je teško sanirati. Na taj način se zbog začepljenja karotida javlja moždani udar.
Do začepljenja karotida i moždanog udara može doći i zbog dospevanja tromba ili zbog odlamanja dela plaka sa zidova krvnih sudova, koji kao i tromb može blokirati krvni sud.
Osim u situacijama vezanim za karotide, moždani udar može nastati i zbog pucanja aneurizme. U Puls kardiološkom centru oformili smo centar za moždani udar koji je fokusiran na smanjenje vremena potrebnog za dijagnozu moždanog udara i agresivnije lečenje moždanog udara i njegovih posledica.
Simptomi bolesti karotidnih arterija
Kao i kod većine kardiovaskularnih bolesti simptomi ove bolesti u početku često izostaju, pa se može desiti da do moždanog udara ili privremenog ishemijskog napada pacijent i ne zna da ima problem.
Privremeni ishemijski napad ili TIA (tranzitorni ishemijski atak) ili mini moždani udar je siguran znak da opasnost za moždani udar postoji i da je verovatnoća velika. Zato ako se vama ili nekom koga poznajete dogodi ovaj napad, morate da reagujete.
Mini moždani udar ćete prepoznati po sledećim simptomima:
- gubljenje vida iznenada
- iznenadna slabost
- iznenadna utrnulost jedne strane tela, jedne ruke, jednog dela lica
- poteškoće u razumevanju, govoru, komunikaciji uopšte
- problemi sa koordinacijom
- konfuzija
- vrtoglavica
- poteškoće sa gutanjem
TIA zahteva hitno javljanje lekaru. Ne može se tačno znati kada će posle ovog napada nastupiti moždani udar i zato je važno odmah reagovati i tretirati problem.
Ljudi koji su doživeli trenutni ishemijski atak su u mnogo većem riziku za pojavu moždanog udara, brojčano izraženo, verovatnoća je 10 puta veća nego kod ostalih ljudi.
Faktori rizika za razvoj bolesti karotida
Moguće je pobrojati faktore koji utiču na povećanje mogućnosti za razvoj bolesti karotida:
- genetika – ukoliko u porodici postoje članovi kod kojih je dijagnostikovana ateroskleroza negde u krvnim sudovima postoji veća šansa da se problem javi i kod drugih članova.
- godine života – starost značajno utiče na povećanje mogućnosti za razvijanje problema sa karotidama. Pre 75. godine života su muškarci u većem riziku, dok su posle 75. žene.
- hiperlipidemija – povišene masnoće, holesterol i trigliceridi takođe povećavaju šansu da plak začepi krvne sudove.
- pušenje
- hipertenzija
- dijabetes
- prekomerna težina
- nedostatak fizičke aktivnosti
Obično se problemi sa gomilanjem plaka prvo javljaju kod koronarnih arterija, a posle nekoliko godina i kod karotidnih.
Kako se dijagnostikuje bolest karotidnih arterija?
Postoji nekoliko načina na koje je moguće dijagnostikovati zakrčenje krvnih sudova vrata:
- Kolor dopler karotida – ovo je neinvazivna, bezbolna metoda ultrazvučnog snimanja karotidnih arterija i zbog svoje pouzdanosti i praktično nepostojanja kontraindikacija jedna je od najčešće primenjivanih metoda u ovu svrhu.
- Karotidna angiografija – za razliku od doplera karotida ova metoda je invazivna jer se kateter uvodi u krvni sud na nozi ili ruci i pomera se sve do karotida, a sve vreme se kretanje prati posebnim rendgenskim aparatom. Ova metoda podrazumeva korišćenje kontrastnog materijala koji se pušta kroz krvni sud kako bi se registrovala suženja.
- Kompjuterizovana tomografija (CT) mozga – preporučuje se u situacijama kada se sumnja na moždani udar ili privremeni ishemijski napad, ali i kada se udar ili napad već desio. Ct skeniranje podrazumeva korišćenje rendgenskih zraka veće jačine, pomoću kojih se dobijaju precizne slike mozga. Ako je potrebno u venu se ubrizgava kontrast kako bi se povećao kvalitet snimljenog.
Zahvaljujući CT-u moguće je videti oštećenja koja su nastala u mozgu posle moždanog udara.
- CT angiogram (CTA) – ova metoda omogućava dobijanje kvalitetnih, preciznih 3D snimaka karotida jer koristi naprednu CT tehnologiju i intravenski kontrast.
- Magnetno-rezonantni angiogram (MRA) – korišćenjem magnetnog polja i radio-talasa dobijaju se precizne slike karotida i vertebralnih arterija.
U zavisnosti od stanja pacijenta i faze bolesti zavisiće i odabir metode za dijagnostikovanje bolesti karotida.
Kako se leči začepljenje karotida?
Dobra vest je da je moguće zakrčenje krvnih sudova vrata lečiti i to u velikoj meri uspešno.
U najboljim situacijama, kada je problem, odnosno nagomilavanje plaka otkriveno na vreme, promena načina života i redovno uzimanje terapije propisane od strane stručnjaka mogu biti dovoljni. U kasnijim fazama opcije se menjaju, ali i dalje postoji nada za poboljšanja situacije u kojoj se pacijent našao.
Osvrnućemo se na dve najčešće intervencije: operaciju i endovaskularni tretman.
Operacija karotidnih arterija
Tradicionalna operacija karotida ili endarterektomija se preporučuje pacijentima sa simptomima bolesti kada je nivo plaka preko 50% i pacijentima bez simptoma kada je nivo začepljenosti preko 60%.
Ova metoda podrazumeva otvaranje karotidne arterije gde je nakupljen plak i njeno čišćenje. Pacijent je za vreme intervencije pod totalnom ili lokalnom anestezijom. Kada je čišćenje završeno, hirurg zatvara mesto preko kog je pristupio krvnom sudu i krv nastavlja normalno da struji kroz ovaj krvni sud.
Endovaskularni tretman karotidnih arterija
Ovaj tretman je veoma dobar način za rešavanje problema sa začepljenim karotidnim arterijama, pa čak i kod visokorizičnih pacijenata. Procedura je minimalno invazivna, jer se ne otvara karotida, nego se tanak kateter uvodi u venu i vodi sve do arterije i mesta začepljenja.
Sve vreme se postupak prati rendgenom. Kada su instrumenti dovedeni do prave tačke, naduvava se balon, koji otvara arteriju, a embolički zaštitni uređaj skuplja ostatke, kako se ne bi neki deo odlomio i izazvao začepljenje na nekom drugom mestu. Posle toga se postavlja stent koji ostaje trajno na tom mestu i omogućava neometan tok krvi.
Ponosni smo što možemo da kažemo da je ovu proceduru moguće uraditi u našoj ustanovi. Kod nas vas čekaju stručnjaci sa bogatim iskustvom u lečenju vaskularnih problema na čelu sa dr Slobodanom Ćulafićem – neuroradiologom.
Koja metoda lečenja ima više prednosti?
Endovaskularni tretman ne zahteva totalnu anesteziju, pacijent je budan i sediran, oporavak je brži i ne ostaje ožiljak na vratu, jer se na taj način ne pristupa karotidi, nego kroz venu.
Posle dve nedelje pacijent može da se vrati svakodnevnim aktivnostima. Klasična operacija takođe ne traži dugi ostanak u bolnici, ali je invazivnija metoda i oporavak je malo sporiji.
Ako prepoznajete simptome koji mogu ukazivati na probleme sa karotidama ili jednostavno želite da delujete preventivno, zakažite pregled kod naših stručnjaka. Oni su tu da vam pruže uvid u stanje vaših krvnih sudova i predlože načine lečenja ukoliko vam je ono potrebno.
Reference:
- Savremeni tretman pacijenata sa karotidnom stenozom, Igor Končar, 2022, Galenika Medical Journal
- Zašto je karotidna endarterektomija metod izbora u lečewu stenoze karotidnih arterija?, Đorđe Radak, Lazar Davidović, 2008. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo
