Zašto je važno održavati normalan krvni pritisak?

»

»

Zašto je važno održavati normalan krvni pritisak?
Krvni pritisak je pritisak krvi na arterije krvnih sudova. Arterije prenose krv iz srca u druge delove tela. Krvni pritisak normalno raste i pada tokom dana. Prosečan krvni pritisak nije isti za muškarce i žene, a kod oba pola ima tendenciju da raste sa godinama. Prema Evropskom udruženju za srce, optimalan (idealan) krvni pritisak za odrasle (stariji od 20 godina) je niži od 120/80 mmHg, a normalnim krvnim pritiskom smatra se onaj koji se kreće u vrednostima do 139/89 mmHg.

 

Zašto je važno merenje krvnog pritiska?

Merenje krvnog pritiska je brzo i bezbolno. Zato je važno da ga osobe sa normalnim vrednostima mere povremeno kod kuće. Visok krvni pritisak se naziva „tihi ubica“ jer obično nema znakove upozorenja ili simptome, a mnogi ljudi ne znaju da ga imaju.

Pre 55. godine života veće šanse da dobiju visok krvni pritisak imaju muškarci. Žene češće dobiju visok krvni pritisak nakon menopauze.

Za osobe koje imaju povišene vrednosti krvnog pritiska važna je redovna kontrola i merenje pritiska kod kardiologa koji će dati uputstva i eventulano odrediti terapiju lekovima.

Pritisak se najčešće meri na nadlaktici obe ruke. Pacijent treba da sedi i bude relaksiran barem pet minuta pre merenja pritiska. Mere se dve do tri vrednosti u razmaku 2-3 minuta. Fiziološka razlika između dve ruke je do 10 mmHg. Zvanična vrednost pritiska je ona koja je merenjem bila viša.

Zdravlje srca i krvnih sudova možete proveriti u PULS kardiološkom centru gde će tim eminentnih stručnjaka kardiologa brzo i bez čekanja proveriti zdravlje srca i krvnih sudova. Pacijenti veoma brzo pored dijagnostike dobijaju i informacije o neophodnom lečenju i vrsti terapije.

 

Šta je gornji, a šta donji krvni pritisak?

Krvni pritisak se beleži kroz dva broja:

Sistolni krvni pritisak – pokazuje koliki pritisak krv vrši na zidove arterija kada srce kuca.

Dijastolni krvni pritisak – pokazuje koliki pritisak krv vrši na zidove arterija dok se srce odmara između otkucaja.

Obično se više pažnje poklanja sistolnom krvnom pritisku (prvi broj) kao glavnom faktoru rizika za kardiovaskularne bolesti kod ljudi starijih od 50 godina. Kod većine ljudi, sistolni krvni pritisak raste sa godinama zbog sve veće ukočenosti velikih arterija. Međutim, dijagnoza visokog krvnog pritiska može se postaviti ukoliko dođe do povećanja vrednosti kako gornjeg, tako i donjeg krvog pristiska. Prema nedavnim istraživanjima, rizik od smrti od ishemijske bolesti srca i moždanog udara se udvostručuje sa svakim sistolnim povećanjem od 20mmHg ili dijastolnim povećanjem od 10mmHg kod ljudi starosti od 40 do 89 godine.

 

Vrednosti krvog pritiska prema Evropskom udruženju za hipertenziju

 

Optimalan i normalan krvni pritisak

Krvni pritisak je niži od 129/85 mmHg. Ovi rezultati merenja pritiska smatraju se normalnim i potrebno ih je održavati. To znači pridržavati se zdravih životnih navika, kao što su uravnotežena ishrana i redovno vežbanje.

 

Normalan povišen krvni pritisak

Povišen krvni pritisak detektuje se kod merenja koje pokazuje vrednosti koje se kreću u rasponu od 130-139 sistolnog i manje od 89 mmHg dijastolnog pritiska. Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom verovatno će razviti visok krvni pritisak, pa je neophodno preduzeti mere da do toga ne dođe. Ovaka krvni pritisak  potrebno je češće pratiti i primenjivati zdrave životne navike.

Hipertenzija 1. stepena

Hipertenzija 1. stepena je stanje kada se krvni pritisak konstantno kreće u vrednostima od 140-159 za sistolni ili 90-99 mmHg za dijastolni pritisak. U ovoj fazi visokog krvnog pritiska, lekari će verovatno preporučiti promene u načinu života i mogu uključiti lekove za krvni pritisak na osnovu rizika od razvoja ateroskleroze i bolesti kao što su srčani udar ili moždani udar.

Hipertenzija 2. stepena

Hipertenzija 2. stepena nastaje kada se krvni pritisak konstantno kreće na 160/109 mm Hg ili više. U ovoj fazi visokog krvnog pritiska lekari će verovatno propisati kombinaciju lekova za krvni pritisak i promene načina života.

Hipertenzija 3. stepena – hipertenzivna kriza 

Ova faza visokog krvnog pritiska zahteva medicinsku pomoć. Ukoliko krvni pritisak iznenada pređe 180/110 mmHg, treba sačekati pet minuta, a zatim ponovo izmeriti krvni pritisak. Ukoliko su očitavanja i dalje neuobičajeno visoka, treba se odmah obratiti lekaru. Možda je u pitanju hipertenzivna kriza.

VAŽNO: Ako je krvni pritisak viši od 180/120 mmHg i osećate znakove kao što su bol u grudima, kratak dah, bol u leđima, utrnulost/slabost, promena vida ili teškoće u govoru nemojte čekati da vidite da li se vaš pritisak smanjuje sam od sebe, već odmah potražite pomoć!

PULS kardiološki centar ima tim lekara kardiologa i inteventnih kardiologa koji će brzo i stručno pružiti pomoć pacijentu u hipertenzivnoj krizi. U slučaju da kardiološki pregled pokaže neka stanja koja zahtevaju opservaciju ili da je stanje pacijenta takvo da je neophodna brza reakcija i momentalna terapija, pacijente smeštamo u Dnevnu bolnicu.

 

Normalan krvni pritisak za žene i muškarce po godinama starosti

 

Normalan krvni pritisak kod starijih osoba 

Kod ljudi starijih od 60 godina normalan krvni pritisak kreće se u vrednostima oko 130/80 mmHg. Pritisak iznad ovih granica nije bezopasan za ljude starije od 60 godina.

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je veliki zdravstveni problem koji je čest kod starijih osoba. Mreža krvnih sudova poznata kao vaskularni sistem, menja se sa godinama. Arterije postaju čvršće, što dovodi do povećanja krvnog pritiska. Ovo može važiti čak i za ljude koji primenjuju zdrave stilove života, osećaju se sasvim dobro i nemaju simptome koji ukazuju na hipertenziju. Takođe, neohodno je pratiti puls kod starijih osoba. Normalan puls kod starijih osoba je od 60 do 100 otkucaja u minuti. Odstupanje od navedenih vrednosti mogu ukazivati na probleme u organizmu. Budući da je srce ključni organ ljudskog organizma, obraćanje posebne pažnje na ovaj organ može promeniti život.

 

Kako održavati normalne vrednosti pritiska?

Mnogi ljudi sa visokim krvnim pritiskom mogu sniziti svoj krvni pritisak ili zadržati vrednosti u normalnim vrednostima tako što će promeniti način života. To podrazumeva sledeće mere.

  • Najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti nedeljno (oko 30 minuta dnevno, 5 dana u nedelji)
  • Ostavljanje cigareta ukoliko je osoba pušač
  • Zdrava ishrana, ograničavanje natrijuma (soli) i alkohola
  • Održavanje zdrave težine i dijeta kod osoba sa viškom kilograma
  • Upravljanje stresom

 

Reference

  1. Jelena Pavlović, Gordana Dragošev, 2015. Zdravstvena nega bolesnika sa arterijskom hipertenzijom, COBISS.SR-ID 214660876, Udruženje medicinskih sestara-tehničara intenzivnih nega-anestezije i reanimacije
  2. Prof. dr Radovan Bogdanović, 2010, Evropske smernice za prevenciju, dijagnozu i terapiju visokog krvnog pritiska kod dece i adolescenata, ISBN 978-86-80451-04-6, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić“

Picture of Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Vodič kroz hipertenziju

Piše: dr Svetislav Mališić, kardiolog Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritisak povišen iznad dozvoljenih vrednosti – iznad 140/90mmHg. Simptomi hipertnezije, ako se jave,

Više »