Sve što treba da znate o pulsu – srčanom ritmu

Merenje pulsa, odnosno srčanog ritma, važan je i pouzdan način za utvrđivanje stanja srca i krvotoka. Normalan puls u mirovanju za odrasle osobe kreće se od 60 do 100 otkucaja u minuti. Generalno, niži broj otkucaja srca u mirovanju podrazumeva efikasniju funkciju srca i bolju kardiovaskularnu kondiciju. Na primer, sportista u dobroj kondiciji ima oko 40 otkucaja u minuti u mirovanju.

Puls može da se izmeri tako što se stavi kažiprst i treći prst na karotidne arterije na vratu, a ukoliko se meri puls na zglobu ruke potrebno je staviti dva prsta između kosti i tetive preko radijalne arterije koja se nalazi na strani palca na zglobu. Kada oseti svoj puls, osoba treba da izbroji broj otkucaja u 15 sekundi. Ovaj broj se množi sa četiri da bi se dobio tačan broj otkucaja u minuti.

Mnogi faktori mogu da utiču na broj otkucaja srca, kao što su: starost, kondicija, loše životne navike poput pušenja i nekretanja, kardiovaskularne bolesti, visok holesterol ili dijabetes, temperatura vazduha, položaj tela (npr stojeći ili ležeći), emocije (stres), lekovi.

Stanja kada puls srca prelazi 120-140 otkucaja u minuti ili je ispod 60 otkucaja u minuti, mogu biti opasna po život i zahtevaju hitan odlazak lekaru. Već puls od 90 otkucaja u minutu u stanju mirovanja se smatra visokim i upozoravajućim.

VAŽNO: Konsultujte se sa svojim lekarom ako vam je broj otkucaja srca u mirovanju konstantno iznad 100 otkucaja u minuti (tahikardija) ili ukoliko niste profesonalni sportista, a vaš puls je ispod 60 otkucaja u minuti u mirovanju (bradikardija), posebno ako imate druge znakove ili simptome, kao što su nesvestica, vrtoglavica ili kratak dah.

Tahikardija je stanje kada je broj otkucaja srca u mirovanju konstantno iznad 100 otkucaja u minuti tokom dužeg vremenskog perioda. Ovo može biti praćeno umorom, vrtoglavicom i simptomima sličnim nesvestici.

Bradikardija je stanje kada broj otkucaja srca ispod 60 otkucaja u minuti tokom dužeg vremenskog perioda. Ukoliko se ne leči, dugotrajna bradikardija, može dovesti do ozbiljnih stanja. Neki osnovni razlozi za bradikardiju mogu biti produženo uzimanje lekova koji koriste beta-blokatore, apneja u snu, srčana oboljenja, starost i poremećaj elektrolita.

Obratite se kardiolozima i interventim kardiolozima PULS Kardiološkog centra koji imaju veliko iskustvo u lečenju srčanih obljenja i mogu uz najsavremeniju opremu u najkraćem roku da postave dijagnozu.

 

Puls u mirovanju po godinama starosti:

Starost Broj otkucaja u minuti
Novorođenčad do 1. meseca do 190
Beba od 1. do 11 meseci do 160
Deca od 1 – 2 godine 80 do 130
Deca do 3 – 4 godine 80 do 120
Deca od 5 – 6 godina 75 do 115
Deca od 7 – 9 godina 70 do 110
Deca starija od 10 godina i stariji uključujući i stare 60 do 100

 

Sportisti u vrhunskoj kondiciji 40 do 60

 

Koji je normalan broj otkucaja kod dece?

Broj otkucaja srca kod dece zavisi od uzrasta, a vrednosti su navedene u tabeli.

Ubrzan rad srca ili tahikardija kod dece može se očekivati u nekim situacijama kao što su:

  • fizička aktivnost deteta
  • veliki emotivni stres
  • visoka telesna temperatura
  • bronhitis i alergije

Zajednička karakteristika ovih bezopasnih tahikardija je da nestaju kada prestane njihov uzrok.

U slučaju poremećaja srčanog ritma, dete možete dovesti u PULS kardiološki centar, na Odeljenje dečje kardiologije gde će ga pregledati eminentni, svetski priznat stručnjak iz oblasti dečije kardiologije prof. dr Jovan Košutić.

 

Normalan puls srca kod sportista

Prosečna brzina otkucaja srca u mirovanju je obično između 60 i 80 otkucaja u minuti. Ukoliko sportista ili neko ko često vežba, ima niži broj otkucaja srca u stanju mirovanja, to nije razlog za brigu (osim ako je usporen rad srca praćen vrtoglavicom, umorom ili bolesću). Zapravo, to obično znači da je osoba u dobroj formi.

Otkucaj srca sportiste u mirovanju može se smatrati niskim u poređenju sa opštom populacijom. Mlad, zdrav sportista može imati 30 do 40 otkucaja srca u minuti. Vežbanje jača srčani mišić što omogućava da pumpa veću količinu krvi sa svakim otkucajem, kao i da više kiseonika stiže do mišića. To znači da srce kuca manje puta u minuti nego što je to slučaj kod ljudi koji nisu sportisti.

 

Šta je puls u mirovanju?

Puls u mirovanju odnosi se na stanje kada srce pumpa najmanju količinu krvi koja je telu potrebna. Puls u mirovanju meri se tokom dana kada je osoba mirna, opuštena, dok sedi ili leži i nije bolesna. Puls u apsolutnom mirovanju meri se odmah čim osoba ustane i to je najniža vredost pulsa.

 

Zašto je puls u mirovanju važan?

Visok ili nizak broj otkucaja koji odstupa od normalnih vrednosti u mirovanju može biti znak oboljenja ili nekih zdravstvenih stanja. Visok broj otkucaja srca u mirovanju može biti znak koji ukazuje na hormonalni poremećaj, povećanu aktivnost štitne žlezde, anemiju ili neki drugi potencijalni zdravstveni problem, kao što je poremećaj srčanog ritma, odnosno aritmije.

S druge strane, prenizak broj otkucaja srca u mirovanju može izazvati vrtoglavicu, umor ili čak nesvesticu, što može biti i opasno i ne treba nikako zanemariti. Ova odstupanja svakako su razlog za dalju proveru stanja kod lekara.

 

Maksimalni puls srca

Takođe je važno odrediti normalan „maksimalni“ broj otkucaja srca tokom velike aktivnosti i „ciljani“ broj otkucaja srca za godine starosti. Da bi se odredio  normalan maksimalni broj otkucaja srca, potrebno je oduzeti godine starosti od 220. Ciljni broj otkucaja srca treba da bude oko 50% do 70% maksimalnog otkucaja srca tokom aktivnosti umerenog intenziteta kao što je hodanje. Tokom intenzivnije aktivnosti, kao što su vežbanje, trčanje ili vežbanje sa tegovima, ciljani broj otkucaja srca treba da bude oko 70% do 85% maksimalnog otkucaja srca.

 

Puls kod žena

Žene obično imaju veći prosečni broj otkucaja srca od muškaraca. Razlike u pulsu između žena i muškaraca još su veće tokom ženine trudnoće ili perioda menopauze, kada dolazi do raznih promena u organizmu.

Prosečna brzina otkucaja srca za odrasle žene je od 78 do 82 otkucaja u minuti, ali je normalan obim između 60 i 100. Više faktora kao što su hormoni, vežbanje i izbor načina života mogu uticati na ritam srca. Prosečni odrasli muškarac ima broj otkucaja srca između 70 i 72 otkucaja u minuti.

Trudnice imaju veći prosečan broj otkucaja srca u poređenju sa ostalima odraslim osobama. Naime, srce trudnice radi jače i pumpa krv u matericu. Količina krvi koju srce pumpa povećava se za 30% do 50%. Prosečna brzina otkucaja srca tokom trudnoće raste na oko 90 otkucaja u minuti. Trudnoća takođe povećava broj otkucaja srca tokom vežbanja ili neke druge fizičke aktivnosti više nego obično. Manje srčane aritmije su česte tokom trudnoće. Na primer, oko jedna do dve trudnice doživljava preuranjene atrijalne kontrakcije. Ove aritmije ne izazivaju komplikacije i nestaju bez lečenja. Ozbiljnije aritmije, kao što su dijastolni šumovi u srcu, mogu zahtevati lečenje.

 

Zašto broj otkucaja srca varira između muškaraca i žena?

Tokom pubeteta muško srce se razvija i postaje 15-20% veće od srca žena. Ovo povećanje veličine srca odgovara povećanju mase tela. Svaki put kada srce kuca, kontrakcije pumpaju krv kroz srce i telo. Ženska srca tako moraju da kucaju brže da bi pumpala istu količinu krvi, jer su manja od srca muškaraca.

 

Uzroci povišenog pulsa u mirovanju

Istraživanja pokazuju da je veći broj otkucaja srca u mirovanju povezan sa povišenim krvnim pritiskom i telesnom težinom, kao i manjom fizičkom kondicijom. Pored medicinskih stanja, kao što su anemija, visoki nivoi hormona štitne žlezde ili krvni ugrušci, određeni faktori životnog stila kao što su pušenje i nezdrava ishrana mogu izazvati povećan broj otkucaja srca u mirovanju. Povišen puls mogu da izazovu i povišena temperatura, bol, infekcije, poremećen san, visok unos kofeina, stres.

 

Veza krvnog pritiska i pulsa

Broj otkucaja srca i krvni pritisak mere dve različite stvari, ali lekari mogu da ih koriste za procenu određenih stanja zdravlja. Merenje pulsa određuje broj otkucaja srca u minuti, dok merenje krvnog pritiska kvantifikuje koliko se snažno krv kreće kroz krvne sudove.

 

Da li puls utiče na krvni pritisak?

Puls i krvni pritisak se ne povećavaju automatski istom brzinom. Moguće je da se broj otkucaja srca poveća dvostruko više od normalnog otkucaja srca, a da se krvni pritisak poveća samo minimalno. U stvari, čak i kada srce kuca iznad normalnog broja puta u minuti, zdravi krvni sudovi mogu postati širi radi lakšeg protoka krvi. Na primer, broj otkucaja srca se povećava kada vežbate, što pomaže da više krvi stigne do mišića.

Ukoliko je krvni pritisak visok, krvni sudovi moraju jače da pumpaju krv kroz organizam. Kada se ovo dešava duže vreme, srčano tkivo može postati deblje što otežava srcu da pumpa krv. To dovodi do niskog otkucaja srca i visokog krvnog pritiska.

 

Kako smanjiti broj otkucaja srca u mirovanju?

Ukoliko neko primeti povećanje broja otkucaja srca u određenom periodu, iako nije bio fizički aktivan godinu ili dve, a u pitanju je zdrava osoba, povećan broj otkucaja srca može ukazivati da je potrebno uključivanje fizičke aktivnosti. Ta aktivnost može biti vežbanje, ali i šetnja ili sređivanje bašte. Vremenom će redovna aktivnost smanjiti broj otkucaja srca kod većine ljudi.

 

Kada treba da posetiti lekara zbog pulsa?

Ako je ubrzan puls rezultat stresa ili konzumiranja mnogo alkohola ili kofeina, to obično nije razlog za uzbunu, ali je ipak potrebno promeniti ove loše navike. Međutim, ukoliko je broj otkucaja srca stalno povišen duže od nekoliko dana i ne postoji jasan uzrok ove pojave trebalo bi posetiti lekara.

Kad god puls u mirovanju pređe granicu i uđe u opasnu zonu, treba da ga pažljivo pratimo. Ako ga prate i drugi simptomi, onda je potrebna hitna medicinska intervencija. Opasni otkucaji srca uvek zavise od određenih faktora – načina života, genetike i bolesti. Ukoliko postoji neka porodična istorija srčanih oboljenja, obavezna je redovan pregled lekara. Takođe, bilo koji lek, ako se konzumira tokom dužeg vremena, može dovesti do neželjenih efekata koji mogu uticati na srčani ritam.

Ukoliko imate problem sa pulsom možete se obratiti lekarima PULS kardiološkog centra koji uz savremenu dijagnostičku opremu i savremene procedure mogu da prate vrednosti pulsa i preduzmu najefikasnije lečenje kako bi se njegove vrednosti vratile u normalu. Jedan od načina za vraćanje srčanog ritma u normalu je i kardioverzija – elektrokonverzija medicinska procedura koja se primenjuje kod ljudi sa određenim vrstama aritmija.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor