Vodič kroz hipertenziju

Piše: dr Svetislav Mališić, kardiolog

Hipertenzija je stanje u kome je krvni pritisak povišen iznad dozvoljenih vrednosti – iznad 140/90mmHg. Simptomi hipertnezije, ako se jave, mogu da budu glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima.

Hipertenzija u Srbiji

Gornja vrednost pritiska naziva se sistolni ili gornji pritisak, a donja dijastolni pritisak.

Skoro polovina odraslih stanovnika Srbije (oko 46%) ima povišen sistolni (viši od 140mmHg) ili dijastolni pritisak (viši od 90mmHg) ili uzima lekove za snižavanje krvnog pritiska.

Procenat obolelih od  hipertenzije raste sa godinama, posebno posle 50 godine i tada obuhvata više od 50 odsto populacije. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je sve veći udeo mladih među obolelima.

Stoga lekari i ovog 17. maja, kada se obeležava Svetski dana borbe protiv hipertenzije, upozoravaju na važnost preventive i ranog otkrivanja hipertenzije.

Esencijalna i sekundarna hipertenzija

Krvni pritisak sa vrednostima 120/80 mmHg dugo se smatrao gornjom granicom za normalan krvni pritisak. Ali od 2018. godine ta granica je pomerena, pa se po Evropskim preporukama hipertenzijom smatra pritisak iznad 140/90mmHg.

Međutim, prema Američkim preporukama iz 2017. godine arterijska hipertenzija prvog stepena je ona čija je vrednost pritiska 130-139/80-89mmHg.

Uzrok povišenog pritiska u najvećem broju slučajeva nije poznat, i naziva se esencijalna hipertenzija. Sekundarnu hipertenziju izazivaju druga stanja i oboljenja, kao što su bolesti bubrega, krvnih sudova, hormonski disbalans, određeni lekovi…

Posledice hipertenzije u brojkama

Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima  krvnih sudova, u srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.

  • u 72 odsto slučajeva kao posledica hipertenzije javlja se šlog.
  • u 48 odsto srčana insuficijencija
  • 30 odsto promena na perifernim krvnim sudovima

Arterijska hipertenzija najčešće se razvija bez simptoma, pa se zato naziva i „tihim ubicom“.  Simptomi hipertnezije, ako se jave, mogu da budu glavobolja, zujanje u ušima, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima.

Faktori rizika

Neki od faktora povećavaju rizik od oboljevanja kao što su:

– prekomerna telesna težina i gojaznost

– preteran unos soli i nezdrava ishrana

– nedovoljno fizičke aktivnosti

–  pušenje, alkohol

– starost iznad 65 godina

– genetika

Kako se otkriva hipertnezija

Za otkrivanje hipertenzije dovoljan je merač pritiska, a granice su jasne, vrednosti pritiska ne smeju da pređu 140/90 mmHg. Pritisak se meri tri puta u razmaku tri do pet minuta.  Lekar treba da izmeri krvni pritisak na obe ruke u sva tri položaja, dok pacijent leži, sedi i stoji.  Dozvoljena razlika u vrednosti pritiska između leve i desne ruke je 20/10mmHg. Srednja vrednost je prava vrednost pritiska.

Kada pacijent kontroliše krvni pritsak kod kuće, primenuje isti princip kao i kod lekara. Važno je da se pritisak meri uvek u isto doba dana, da bi osoba mogla da poredi svoje vrednosti pritiska.

Lečenje povišenog krvnog pritiska

Povišen krvni pritisak se leči promenom životnih navika i lekovima. Ukoliko osoba praktikuje neke od nezdravih životnih navika potrebno je da ih promeni. To znači da treba smaniti unos soli, uvesti zdravu ishranu, redovnu ali umerenu fizičku aktivnost, ostaviti cigarete, alkohol…

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor