Analiza Krvne Slike – Kako tumačiti rezultate?

Medicnska sestra priprema uzorke krvi
Krvna slika je jedna od osnovnih analiza na koje se pacijenti upućuju bez obzira na to koje tegobe imaju. Čak i u slučaju izostanka ikakvih simptoma, analiza krvi može poslužiti u okviru sistematskih i drugih preventivnih pregleda.

 

Pokušaćemo da vam približimo i objasnimo sve parametre koji ulaze u sastav osnovnih laboratorijskih analiza krvi.

 

Iako je cilj ovog teksta edukacija, napominjemo da na osnovu njega ne treba sami da donosite zaključke o svom zdravlju, jer vam samo stručno lice može u kontekstu čitave vaše zdravstvene situacije reći šta zapravo predstavljaju vrednosti krvne slike i na šta upućuju.

Medicinska sestra priprema uzorke krvi za analizuŠta podrazumeva kompletna krvna slika?

Kompletna krvna slika je važna za dijagnostikovanje mnogih problema koji mogu postojati u organizmu. Ona nije svemoguća i svevideća, ali u većini slučajeva daje doktorima bitne podatke o tome u kom smeru dalje usmeriti istraživanja.

 

Tumačenje krvne slike pomaže u određivanju opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, uhranjenosti, ali i u dijagnostikovanju infekcija, anemija, upala, delovanju štetnih materija na organizam. Pobrojaćemo sve parametre koje možete videti na svom rezultatu posle vađenja krvi u cilju određivanja kompletne krvne slike.

 

Pravo tumačenje krvne slike može sprovesti samo stručno lice, tačnije doktor, a za to vam na raspolaganju stoje stručnjaci kojima se naš Kardiološki centar ponosi.

Eritrociti

Eritrociti su crvena krvna zrnca i na rezultatima su najčešće označeni ili pod ovim nazivom ili kao skraćenica RBC (Red Blood Cells). Crvena krvna zrnca nastaju u koštanoj srži i čine najveći deo mase krvi u odnosu na sve druge elemente. Njihova uloga je izuzetno važna, jer oni prenose kiseonik koji se vezuje za hemoglobin iz pluća do svih ostalih delova tela.

 

Njihov životni vek se završava u slezini, gde se raspadaju, a pri tom procesu dolazi do oslobađanja hemoglobina i elektrolita. Referentne vrednosti eritrocita se razlikuju kod muškaraca i žena. Kod muškaraca su normalne vrednosti 4,34 x 1012/l – 5,72 x 1012/l a kod žena 3,86 x 1012/l – 5,08 x 1012/l.

 

Kada su vrednosti veće od dozvoljenih to može biti znak policitemije i hemokoncentracije, ali i ne mora, povišene vrednosti se mogu javiti i kod zdravih ljudi. Niže vrednosti obično ukazuju na anemiju ili krvarenje.

Hemoglobin

Hemoglobin (Hb, Hgb) smo već pomenuli u okviru priče o eritrocitima. On predstavlja deo crvenih krvnih zrnaca zadužen za vezivanje kiseonika i njegovo prenošenje kroz organizam. Hemoglobin nosi kiseonik iz pluća do svih tkiva i tamo ga oslobađa. Kada oslobodi kiseonik, bez kog tkiva ne mogu funkcionisati, on vezuje za sebe ugljen dioksid i vraća ga u pluća. U plućima se ugljen dioksid oslobađa i ponovo vezuje kiseonik. Bez ovog ciklusa organizam ne može postojati.

 

Normalna vrednost hemoglobina je u sledećim granicama: 110-180 g/L. Povećana koncentracija može upućivati na policitemiju i hemokoncentraciju, a snižena vrednost na anemiju. U zavisnosti od situacije u kojoj se pacijent nalazi, nekada će samo promena načina ishrane pomoći da se nivo hemoglobina podigne, dok će nekada biti neophodni lekovi.

Hematokrit

Volumen crvenih krvnih zrnaca u jedinici pune krvi je hematokrit. Na rezultatima ćete ga najčešće prepoznati po skraćenici HCT. Referentne vrednosti se razlikuju kod muškaraca i žena. Kod žena je normalno da vrednosti budu 0.356 – 0.470 l/l, a kod muškaraca 0.41 – 0.53 l/l.  Analiza krvne slike, pa i hematokrita unutar nje može dati bitne podatke za dalju dijagnostiku vašem lekaru.

 

Niže vrednosti su karakteristične za anemiju, leukemiju, probleme sa štitnom žlezdom, ali i za trudnice, pa i starije osobe bez obzira na zdravstveno stanje. Opekotine i problemi sa jetrom u koje spada na primer ciroza isto mogu uzrokovati smanjenje hematokrita. U slučajevima dehidratacije i nekih šokova vrednosti se mogu povećati.

Eritrocitne konstante

Ovi parametri daju važne informacije o eritrocitima i posmatraju se i tumače u skladu sa rezultatima krvne slike.

  • MCV (mean cell volume) – predstavlja prosečni volumen krvi i odnosi se na veličinu eritrocita. Vrednosti od 81 do 99 fl su u domenu normalnih. Ovaj parametar je važan za klasifikaciju anemija. Povećana vrednost je osobita za megaloblastnu anemiju, ali i za hipotireozu, opstruktivne bolesti pluća i cirozu jetre.
  • MCH (mean cell hemoglobin) – odnosi se na prosečnu količinu hemoglobina u eritrocitu. Referentne vrednosti su 29-32.9 pg.
  • MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – ovaj parametar upućuje na prosečnu vrednost hemoglobina na jedan litar eritrocita, a normalne vrednosti su 310 – 350 g/l. Povećane vrednosti ukazuju na dehidrataciju.
  • RDW (red cell distribution width) – ovaj parametar nam može pokazati da li u krvi postoji više različitih populacija eritrocita s obzirom na njihovu veličinu. 

 

Referentne vrednosti su 11,5-16,5 %. Povećana koncentracija može ukazati na neke hematološke bolesti.

Leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca (White Blood Cells, WBC) nastaju u koštanoj srži. Njihova uloga je zaštita organizma od raznih infekcija. Normalne vrednosti leukocita su 3.9 – 10×109/l. Povećanje broja leukocita obično upućuje na bakterijsku infekciju, a smanjena količina može biti znak virusne infekcije, stresa, slabog organizma. 

 

Naravno i neki lekovi i terapije utiču na broj leukocita i zato pacijenti koji se leče hemioterapijom i nekim jakim medikamentima moraju češće proveravati leukocite.

 

Bela krvna zrnca se dele na pet vrsta:

  • Monociti (MONO) – njihova uloga u odbrani organizma od infekcija je jako važna. Ovo su nezrele ćelija, ali onog trenutka kada uđu u tkiva monociti bubre i njihova sposobnost da se bore sa infekcijama jako raste. Referentne vrednosti monocita su  1 – 10%.
  • Neutrofilni granulociti (NEU) – njih ima najviše i veoma su bitni za jačinu imunog odgovora. Oni su za razliku od monocita zreli i mogu već u krvi da pruže otpor.

Referentne vrednosti su 40 – 70%. 

  • Eozinofilni granulociti (EOS) – za odbranu od alergija i parazita važna je ova vrsta leukocita.

Referentne vrednosti su 0 – 6%.

  • Limfociti (LYM) – unutar ove vrste imamo T limfocite, bitne za ćelijski imunitet, ali i B limfocite, važne za humoralni imunitet.

Referentne vrednosti su 20 – 50%. 

  • Bazofilni granulociti (BASO) – ove vrste leukocita ima najmanje, a njihova je uloga odbrana od alergijskih agenasa.

Referentne vrednosti su 0 – 1%. 

 

Trombociti

Trombociti ili krvne pločice (PLT, Platelet Blood Cells) spadaju u treću veliku grupu ćelija krvi i njihova uloga je vezana za koagulaciju. Zahvaljujući trombocitima naše telo ima prirodni mehanizam za zaustavljanje krvarenja. Referentne vrednosti su 140-450 x 109/l.

 

Povišene vrednosti mogu biti znak sklonosti ka stvaranju trombova, a snižene mogu ukazivati na povećanu sklonost ka krvarenju.

 

Grafički prikaz trombocita

Sedimentacija eritrocita

Rezultati krvne slike unutar sebe uvek uključuju i sedimentaciju eritrocita. Ona predstavlja brzinu koja je potrebna da se ćelije izdvoje iz seruma. Sama sedimentacija ne mora značiti mnogo, ona može biti normalna čak i kod osoba koje nisu zdrave i doktor osim nje kada radi analizu krvne slike, na umu ima i druge parametre. Referentne vrednosti su 2 -12 mm/h.

 

Povećane vrednosti ukazuju na veću brzinu sedimentacije što je potencijalni pokazatelj problema kao što su: velika trovanja, jake upale, infarkt, reumatske bolesti, tumori, postoperativna stanja, nefroza i tako dalje. Kod trudnica i žena koje su se tek porodile je često sedimentacija veća, ali tada u većini slučajeva nije znak nekog problema.

 

Niže vrednosti mogu imati novorođene bebe, ali i osobe koje imaju neke vrste alergija, policitemiju, kongenstivnu srčanu insuficijenciju ili neku vrstu anemije.

 

Krvnu sliku bi bilo najbolje raditi jednom u 6 meseci ili jednom godišnje. Razne promene i problemi koji zahvataju naš organizam izazivaju promene na parametrima koji se posmatraju u okviru nje. Analiza krvne slike može biti početna tačka dalje dijagnostike!

 

Često se pacijentima preporučuje uz kompletnu krvnu sliku i provera gvožđa, šećera, holesterola, triglicerida i ovako proširena analiza krvi daje još bolje podatke o opštem stanju pacijenta. U Kardiološkom centru Puls je moguće uraditi sve ove laboratorijske analize, pa čak i dalju dijagnostiku, ukoliko nastane potreba za njom. Sve možete završiti za nekoliko sati, na jednom mestu! 

 

Zakažite pregled kod nas već danas.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor