Medicinska sestra se priprema za vađenje krvi pacijenata
Krvna slika je analiza krvi koja spada u osnovna ispitivanja, one od kojih se najčešće polazi bez obzira da li se pacijent sprema za redovni godišnji pregled ili pregled usled pojave simptoma neke bolesti.

 

Priprema za kardiološki pregled takođe podrazumeva laboratorijske analize, među kojima je obavezna i kompletna krvna slika, jer nam ona daje izuzetno važne informacije o stanju u kom se nalazi srce, ali i čitav organizam pacijenta. 

 

Tumačenje krvne slike treba uvek prepustiti stručnim licima, ali nije na odmet znati okvirne podatke koji će vam pomoći da razumete značaj ove analize.

Medicinska sestra priprema pacijentkinju za vađenje krviZašto se radi kompletna krvna slika?

Krv prolazi kroz svaki deo tela i promene koje se dešavaju u njemu utiču i na promenu vrednosti određenih činilaca krvi. Ova analiza se radi da bi se stekao prvi, osnovni uvid u to da li postoje neke promene u organizmu. 

 

Krvna slika nije svemoguća analiza, ali zahvaljujući njoj doktor će lakše odlučiti u kom smeru dijagnostika treba da teče dalje.

 

Kompletna krvna slika je korisna za otkrivanje anemije, bakterijske ili virusne infekcije, malignih oboljenja, problema sa koagulacijom krvi, stanja uhranjenosti organizma, a može dati i podatke da li je organizam bio pod uticajem štetnih, otrovnih materija. 

Koliko često se radi krvna slika?

Pod uslovom da se osećamo dobro i zdravo, kompletna krvna slika se radi bar jednom godišnje, a idealno na svakih 6 meseci u svrhu redovnog praćenja stanja organizma.

 

Ako se jave simptomi infekcije ili nekog drugog problema najverovatnije je da će krvna slika biti prva analiza koju ćemo uraditi po uputu doktora. Na osnovu tih rezultata doktor će steći bolji uvid i znaće da li su nam potrebne podrobnije analize i koje analize su u pitanju.

 

Kod pojave znakova infekcije, važan je znak za razlikovanje bakterijske i virusne, pa pomaže lekaru u određivanju terapije i ostalih koraka lečenja.

 

Pacijenti koji primaju hemoterapiju ili radioterapiju zbog podvrgnutosti tretmanima koji mogu uticati na krv, kompletnu krvnu sliku treba da rade češće, a učestalost će odrediti lekar koji prati lečenje.

 

Trudnicama se najčešće savetuje da rade ovu laboratorijsku analizu na svakih 4 do 6 nedelja, kako bi se eventualne promene, među kojima je najčešće pad hemoglobina, uočile na vreme i prepisala terapija. Anemija je veoma česta pojava u poslednjem trimestru trudnoće, a kod nekih trudnica se javlja i ranije.

Šta podrazumeva kompletna krvna slika?

Kompletna krvna slika sa leukocitima obuhvata određivanje:

 

  • broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca, najzastupljenijih ćelija, zaduženih za transportovanje kiseonika vezanog za hemoglobin od pluća do drugih tkiva)
  • broja leukocita (belih krvnih zrnaca koja imaju važnu funkciju u organizmu, stvaraju se u koštanoj srži i štite organizam od infekcija) i preciziranje leukocitarne formule (određuje se ukupni i procentualni broj neutrofila, limfocita, monocita, eozinofila i bazofila)
  • broja trombocita (krvnih pločica koje imaju funkciju koagulacije krvi i zaustavljanja krvarenja)
  • koncentracije hemoglobina (važnog sastojka crvenih krvnih zrnaca koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva)
  • hematokrita (volumena eritrocita u jedinici pune krvi)
  • eritrocitnog indeksa, koji se odnosi na prosečnu veličinu eritrocita (MCV), prosečnu količinu hemoglobina u eritrocitima (MCH), prosečnu koncentraciju hemoglobina u eritrocitima (MCHC)

Referentne vrednosti krvne slike

Referentne vrednosti krvne slike su uvek istaknute na rezultatu koji dobijate u laboratoriji i one mogu zavisiti od uzrasta i pola, pa čak i od laboratorije do laboratorije. Kod muškaraca i žena ćete primetiti u određenim situacijama različite vrednosti, kao i kod dece i odraslih.

 

Odstupanje rezultata od referentnih vrednosti ne znači uvek postojanje problema, tumačenje krvne slike uvek prepustite doktoru, jer vam samo on može posmatranjem cele slike reći šta je u pitanju i šta su vaši sledeći koraci.

 

Daćemo vam opšte smernice šta pojedine vrednosti mogu pokazati, ali konačnu reč treba da ima stručno lice!

 

U Kardiološkom centru Puls vas čekaju najbolji dijagnostičari u zemlji, pa tumačenje analiza i kontrolne preglede prepustite njima.

 

Prazne epruvete spremne za vađenje krvi 

Eritrociti (crvena krvna zrnca)

  • Referentne vrednosti eritrocita u krvi za žene su: 3,86 x 1012/l do 5,08 x 1012/l, a za muškarce: 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l
  • Ukoliko su vrednosti eritrocita, hematokrita i hemoglobina smanjene one mogu upućivati na neku vrstu anemije, a povećane vrednosti se mogu javiti kod zdravih ljudi, ali i kod onih koji imaju određena stanja

Hemoglobin

  • Normalna vrednost hemoglobina u krvi je 110-180 g/L
  • Povišena vrednost se javlja kod hemokoncentracije organizma i kod policitemija
  • Niže vrednosti su karakteristične za anemiju

Hematokrit

  • Kod žena najčešće iznosi: 0.356 – 0.470 l/l, a kod muškaraca: 0.41 – 0.53 l/l
  • Osim kod anemije hematokrit je smanjen kod pacijenata koji imaju leukemiju, a povećan kod onih koji imaju hipertireozu, cirozu jetre, opekotine i infekcije
  • Ne mora svako odstupanje značiti bolest, kod trudnica je najčešće smanjen, a smanjuje se i tokom života

Sedimentacija eritrocita

  • 2-12 mm/h je normalna vrednost
  • Povećana sedimentacija može biti znak upala, trovanja, reumatskih bolesti
  • U toku trudnoće i posle porođaja je normalno da je vrednost veća

Eritrocitni indeks

  • Ovo je važno za određivanje vrste anemije i posmatra se zajedno sa drugim vrednostima krvne slike
  • Normalne vrednosti su sledeće: MCV – 81 – 99 fl, MCH – 29-32.9 pg, MCHC – 310 – 350 g/l 

Leukociti (bela krva zrnca) 

  • 3.9 – 10×109/l predstavljaju normalne vrednosti
  • Kada je telo pod uticajem virusne infekcije, broj leukocita će biti smanjen, a povišen ako je za infekciju kriva neka bakterija. 
  • Na njihov broj mogu uticati i neki lekovi i hemioterapija.

Trombociti (krvne pločice)

  • 140-450 x 109/l su normalne vrednosti trombocita u krvi
  • Kada je broj trombocita manji od referentne vrednosti to može biti znak da postoje tačkasta krvarenja, neka maligna ili autoimuna bolest
  • Veće vrednosti mogu biti znak povećanog zgrušavanja krvi, što može za posledicu imati pojavu krvnih ukrušaka

Kako se pripremiti za analizu krvi?

Pripreme pred ovu laboratorijsku analizu nisu komplikovane, ali je potrebno znati neka pravila, kako bi dobijeni podaci bili što merodavniji:

 

  • 12 – 14 sati pre vađenja krvi ne bi trebalo jesti, dozvoljeno je samo piti vodu
  • veče pre vađenja krvi poslednji obrok treba da bude lagan
  • izbegavati pušenje bar 12 sati pre odlaska u laboratoriju
  • ne unositi alkohol dan pre analiza
  • posavetovati se sa lekarom ili laborantom o lekovima ukoliko ih uzimate, jer je nekada potrebno napraviti pauzu pred analize
  • izbegavati težak rad i napor dan pre vađenja krvi
  • idealno je pristupiti ovoj analizi između 7 i 10 časova pre podne, pre doručka kada je stomak prazan

 

Ako posle urađene krvne slike postoji sumnja na neku infekciju, malignu bolest ili bilo koji drugi problem doktor vas može uputiti na dalje testove u zavisnosti od vaše situacije i stanja.

 

Nekada je samo ona dovoljna da bi se odredila terapija, a nekada je samo prvi korak u dijagnostici. 

 

U Kardiološkom centru Puls je moguće obaviti sve analize koje su vam potrebne ako dolazite kod nas na preventivne, kontrolne preglede ili se javljate zbog bolova i simptoma u cilju dijagnostike. 

 

Laboratorijske analize, kardiološke usluge, usluge MSCT snimanja, sve vas čeka na jednom mestu! 

 

Odaberite paket usluga koji vam najviše odgovara i zakažite svoj termin!

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *