Šta je elektrokoverzija?
Električna kardioverzija ili srčana kardioverzija je postupak koji se koristi za lečenje abnormalnog i ubrzanog srčanog ritma – aritmije. Tokom procedure kardioverzije, preko elektroda pričvršćenih na grudi pacijenta, deluje se električnim šokom sa namerom da se srčani ritam vrati u normalu.
Tipovi aritmija koje se najčešće leče kardioverzijom
Atrijalna fibrilacija (AF)
Nepravilan i često veoma brz srčani ritam koji može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka u srcu. Atrijalna fibrilacija povećava rizik od moždanog udara, srčane insuficijencije i drugih komplikacija povezanih sa srcem. Tokom atrijalne fibrilacije, srčane pretkomore rade haotično i nepravilno, bez koordinacije sa srčanim komorama. Mnogi pacijenti nemaju simptome ove vrste aritmije. Ukoliko se pojave simptomi, to mogu da budu brzo lupanje srca (palpitacije), kratak dah ili slabost. Epizode atrijalne fibrilacije mogu biti prolazne ili konstatne. Iako sama atrijalna fibrilacija obično nije opasna po život, to je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva odgovarajući tretman kako bi se sprečio moždani udar. Kardioverzija se najčešće primenjuje kod ove vrste aritmije. Stopa uspeha kardioverzije sa atrijalnom fibrilacijom je generalno veća od 90 odsto. Šanse za uspeh su manje kada je atrijalna fibrilacija prisutna više od nekoliko meseci ili kada je leva pretkomora srca veoma uvećana.
Atrijalna tahikardija
Tokom epizode atrijalne tahikardije, broj otkucaja srca se povećava na više od 100 otkucaja u minuti pre nego što se vrati na tipičan broj otkucaja srca od oko 60 do 80. Epizoda može početi postepeno ili veoma naglo. Atrijalna tahikardija može izazvati osećaj lupanja ili ubrzanog rada srca, vrtoglavicu i nesvesticu.
Ventrikularna tahikardija
Javlja se kada donja komora srca kuca prebrzo, više od 100 otkucaja u minuti. U tom momentu, srčani mišić nije u mogućnosti da istiskuje dovoljnu količinu krvi ka perifernim regijama u telu. Kada traje samo nekoliko sekundi, ventrikularna tahikardija ne može izazvati probleme. Ali ako potraje, ventrikularna tahikardija može sniziti krvni pritisak, što dovodi do sinkope (nesvestice) ili vrtoglavice. Takođe može dovesti do ventrikularne fibrilacije (aritmije opasne po život) i srčanog zastoja.
Ventrikularna fibrilacija
Tokom ventrikularne fibrilacije, donje srčane komore se veoma brzo i nekoordinisano kontrahuju što dovodi da srce ne pumpa krv u ostatak tela. Ventrikularna fibrilacija je opasno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Predstavlja tip artimije koji je najčešći uzrok iznenadne srčane smrti.
Kako funkcioniše prirodni električni sistem srca?
Da bi se razumelo kako električna energija može da omogući srcu da kuca normalno, potrebno je znati kako funkcioniše prirodni električni sistem srca. Srce se sastoji uglavnom od mišićnog tkiva. Ovaj mišić ima četiri šupljine, dve komore u donjem i dve pretkomore u donjem delu. Protok krvi regulišu četiri zaliska koji pomažu da se krv kreće u pravom smeru. Električni impulsi izazivaju kontrakciju srčanog mišića. Tokom normalnog srčanog ritma svaki impuls se kreće na standardizovan način preko nerava od pretkomora do ventrikula, pri čemu svaki impuls rezultira jednim otkucajem srca.
Kako nastaju aritmije koje treba lečiti kardioverzijom?
U normalnim uslovima, električni impulsi se generišu iz specijalizovanih ćelija pejsmejkera zvanih sinoatrijski čvor koji se nalazi u desnoj pretkomori. Posle napuštanja SA čvora koji je poznat i kao prirodni pejsmeker srca, impuls putuje kroz i aktivira obe pretkomore. Impuls zatim putuje kroz mišićna srčana vlakna komora i pretkomora, što izaziva kontrakciju srca. Ukoliko se ovaj obrazac provodljivosti i aktivacije na bilo koji način promeni, može doći do abnormalnog srčanog ritma (aritmije).
Tokom brze srčane aritmije abnormalni brzi električni mehanizam nadjačava delovanje sinoatrijalnog čvora. Postoji širok spektar srčanih aritmija, od kojih neke počinju u pretkomorama, a neke u komorama.
Kako kardioverzija deluje na aritmiju?
Kardioverzija deluje tako što se tokom procedure deluje visokoenergetskim šokom kroz zid grudnog koša do srčanog mišića. Ovaj visokoenergetski impuls istovremeno aktivira ceo srčani mišić i provodno tkivo. Ponavljajući nepravilan ritam srca se prekida i zaustavlja se aritmija. SA čvor počinje ponovo da šalje impulse i normalan srčani ritam se vraća.
Kako se radi kardioverzija?
Prvo pacijent dobija sedativ. Zatim mu lekar stavlja elektrode na grudi, a ponekad i na leđa. Na taj način blagi električni udar stiže do srca i vraća njegov ritam u normalu. Većini pacijenata potreban je samo jedan visokoenergetski impuls. Pošto je pod anestezijom, pacijent se neće ni sećati postupka. Obično se odlazi kući istog dana nakon procedure.
Kardioverzija kod pacijenata sa implantiranim uređajima
Neki pacijenti kojima je potrebna kardioverzija već imaju pejsmejker ili implantabilni kardioverter-defibrilator (ICD). ICD je uređaj koji se hirurški postavlja ispod kože u grudnom košu i stalno prati srčani ritam. Kardioverzija može da promeni podešavanja ICD-a ili pejsmejkera, ili može da ih ošteti, kao i srčano tkivo. Da bi se smanjili ovi rizici, flasteri ili elektrode se postavljaju najmanje 12cm od pejsmejkera ili ICD-a. Nakon kardioverzije, radi se provera pejsmejkera ili ICD-a kako bi se osiguralo da i dalje normalno funkcionišu.
U PULS Kardiološkom centru kardioverziju u ambulantnim uslovima izvode eksperti interventne kardiologije i elektrofiziologije.
