Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Da li slomljeno srce zaista postoji?

Ultrazvučni pregled srca
Koliko smo samo puta čuli izraz da je neko nekome slomio srce. Možda ste i sami nekada imali taj osećaj “neopisive tuge” koji je pratio osećaj da je vaše srce bukvalno polomljeno. Ovaj fenomen ima i medicinsko objašnjejne. Obzirom da je srce u pitanju, u pomoć smo pozvali naravno kardiologa, Dr Svetislava Mališića iz Puls kardiološkog centra i pitali ga da li slomljeno srce zaista postoji?

 

Dr Svetislav Mališić

 

Žargonski rečeno to zaista jeste slomljeno srce ali u kardiološkom smislu u smislu patofiziologije, sindrom slomljenog srca označava jedan kompleksan klinički entitet. Ime je dobio po zamci za hobotnice – i to nije sve što je neobično u ovom reverzibilnom stanju srca. 

 

Javlja se gotovo isključivo kod žena. Najčešće se javlja kao posledica iznenada nastalih intenzivnih emotivnih reakcija zbog čega se još zove i stres kardiomiopatija – stresom indukovana kardiomiopatija, Takotsubo kardiomiopatija ili sindrom slomljenog srca.

 

Takotsubo kardiomiopatija naziv je dobila u Japanu po takotsubo posudi tradicionalnoj japanskoj zamci za hobotnice, koja se spušta u more. Kako srce na ultrazvuku ima isti oblik kao ova ribarska zamka, japanski lekari su stresom izazvanu kardiomiopatiju nazvali po njoj.

 

Slomljeno srce je u stvari sindorm takozvane stres kardiomiopatije. 

Kada je u medicini prepoznat sindrom slomljenog srca?

Takotsubo kardiomiopatija (sindrom slomljenog srca) je prvi put opisana 1991. godine nakon zemljotresa u Japanu. Naučnici su istražujući kako takve prirodne katastrofe utiču na ljude otkrili da nakon zemljotresa uvek ima više smrtnih slučajeva koji izgledaju poput srčanog udara, ali u osnovi oni to nisu. Stres kardiomiopatiju karakteriše prolazna balonizacija vrha leve komore, koja time zadobija izgled ampule ili takocuba gore pomenute zamke za hobotnice.

 

To je jedan relativno novi sindrom koji je u široku kliničku praksu ušao poslednjih, mogu slobodno reći, više od 20 godina. Tu je opisana promena na srčanom mišiću koja je locirana u vrhu leve srčane komore. Patifiziološki, patohistološki za posledicu stres kardiomiopatija može da se javi u različitim situacijama povećanog stresa. Da li su u pitanju infekcije, da li su u pitanju auto imune bolesti, teški fizički napori, ekstremne situaicje u svakom slučaju bilo kakva vrsta jačeg stresa kod osobe ženskog pola koja je podložna tim stvarima, može hipotetički da dovede do sindroma – stres kardiomiopatije, ističe dr Svetislav Mališić – kardiolog.

 

Rees WD i sar. prvi su objavili 1967. godine da smrt i gubitak bliskog rođaka, za sedam puta povećava rizik od smrti izazvane ovim sindromom u roku od jedne godine, od nastanka ovog stresnog događaja.

 

Engel George je 1971. godine opisao iznenadnu i brzu srčanu smrt nakon emocionalnog stresa, i kao moguće faktore rizika naveo 8 grupa uzročnika:

  • stres izazvan gubitkom ili smrću bliske osobe;
  • akutnu tugu;
  • pretnju od gubita bliske osobe;
  • žalost ili obeležavanje godišnjica gubitka voljene osobe;
  • gubitak statusa ili samopoštovanja u društvu;
  • ugrženost života ili pretnja povredom;
  • period nakon prestanka opasnosti;
  • ponovno spajanje, trijumf ili srećan kraj.

 

Po Engelu ovi događaji izazivaju neurovegetativne reakcije, koje su posebno izražene kod osoba sa već postojećim kardiovaskularnim bolestima.

Šta je to stres kardiomiopatija?

Javlljaju se simptomi, klasični simpotmi kao kod srčane slabosti – akutnog srčanog popuštanja. Kao da je pacijent u tim situacijama životno ugrožen. Ovo stanje može da dovede i do poremećaja srčanog ritma a može da bude čak i po život opasno stanje ako se na vreme ne prepozna. 

Naziv stres kardiomiopatija je upravo zbog stresa?

Upravo tako, kada je organizam pod stresom dolazi do lučenja različitih hormona koji utiču na sve organe, ne samo na srce i onda dovode do (ako je osoba prijemčiva za to ) promena na mišiću leve srčane komore. Poznato je da stres dovodi do aktivacije hipotalamo-hipofizno-adrenokortikalnog i simpato-adrenomedularnog sistema. Međutim nedovoljno je izučen uticaj stresa na kardiovaskularni sistem. Glavni psihosocijalni faktori – depresija, anksioznost, socijalna izolacija i drugi stresori mogu dovesti do ishemije miokarda, poremećaja frekvencije srčanih kontrakcija, stimulacije trombocita, disfunkcije endotela koronarnih arterija, ali i kardiomiopatija.

 

Pacijentkinja na pregledu kod kardiologa

 

Da li je sindorm slomljenog srca isto što i srčani udar (infakrt)?

Pacijenti najčešće ispoljavaju sličnu kliničku sliku i simptome onima sa akutnim infarktom miokarda (AIM): bol u grudima, dispneju, promenjen EKG zapis, smanjenu ejekcionu frakciju, povišenu koncentraciju troponina (TnT, TnI) i kreatin kinaze, ali ne i okluziju, stenozu ili spazam velikih koronarnih krvnih sudova. Međutim, za razliku od infarkta, Takotsubo je reverzibilni sindrom, budući da se većina parametara i simptoma kod 95% pacijenata normalizuje nakon 1−6 nedelja.

 

Etiologija ove bolesti je i dalje nepoznata i očigledno je da je multifaktorska. Jasno je da individualne razlike postoje i da nisu svi podjednako osetljivi na razvoj ove kardiomiopatije. Pretpostavka je da genetički faktori rizika u kombinaciji sa drugim faktorima mogu dovesti do pojave bolesti. Kod 20−60% pacijenata sa Takotsubom prethodno je dijagnostikovan neki vid psihološkog poremećaja, kao što su depresija i anksioznost. Poznato je da ovi poremećaji utiču na metabolizam kateholamina, pre svega njihovo preuzimanje, i da je kod depresivnih i anksioznih pacijenata povećana aktivnost endokrinog sistema što ih čini osetljivijim na stres.

Dijagnostika i simptomi stress kardiomiopatije

Dijagnostika se postvalja klasičnim kardiološkim pregledom, EKG-om a naročito ultrazvučnim pregledom srca gde se uočavaju te posebne morfološke promene u vrhu leve srčane komore koje za posledicu daju sindrom “slomljenog srca”. Na svu sreću savremenom terapijom se stres kardiomiopatija leči i tretira i u većini slučajeva se brzo povlači. 

 

Karakteristike Takotsubo kardiomiopatije:

  • Bol u grudima i nedostatak daha nakon jakog stresa (emocionalnog ili fizičkog)
  • Poremećaj elektrokardiograma (EKG) i promene koje oponašaju srčani udar
  • Bez evidentne opstrukcije koronarnih arterija
  • Poremećaji pokreta u levoj komori
  • Baloniranje leve komore
  • Oporavak u roku od mesec dana

Da li se umire od slomljenog srca?

Većina abnormalnosti u sistolnoj funkciji i pokretima zida komore nestaju u period od jedne do četiri nedelje, a većina pacijenata se u potpunosti oporavi u roku od dva meseca. Smrt je retka, ali zastoj srca se javlja kod oko 20% pacijenata. Leči se diureticima, sredstvima koja poboljšavaju kontrakciju srčanog mišića i drugim lekovima. Komplikacije koje se ređe javljaju uključuju aritmiju (nenormalni srčani ritam), opstrukciju protoka krvi iz leve komore i rupturu zida komore.

 

U slučaju da osetite bilo kakve simptome poput brzog zamarnja, gubitka daha, preskakanja srca, zujanja u ušima, gušenja, oticanja nogu vreme je da posetite kardiologa i uradite totalni pregled srca. U Puls kardiološkom centru nudimo kompletnu kardiološku negu po svetskim standardima.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor