Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Kada nešto nije u ritmu – aritimija

Dr Svetislav Mališić

Intervju sa dr Svetislavom Mališićem

 

Koja su najčešća kardiovaskularna oboljenja u našoj populaciji?

Najčešća kardiovaskularna oboljenja ne samo u našoj zemlji, već i svuda u svetu su na prvom mestu ishemijske bolesti srca (koronarna bolest, infarkt miokarda, angina pektoris), na drugom mestu je srčana slabost, a na trećem mestu su aritmije, najčešći poremećaj srčanog ritma upravo kod ove dve grupe pacijenata sa ishemijskom bolešću srca i srčanom slabošću. 

 

Prema istraživanjima, Srbija je na trećem mestu u Evropi po obolevanju i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Šta je uzrok ovoj statistici?

Ishemijska bolest srca i srčana slabost su, ne samo u Srbiji, već i svuda u svetu jako rasprostranjeni, upravo zbog načina života. Savremeni čovek danas jako malo vodi računa o tome na koji način se hrani, koji je to stepen fizičke aktivnosti. Obično su to ljudi, koji su izloženi stresu, nemaju dovoljno vremena za neke zdrave životne navike (adekvatna ishrana, fizička aktivnost), uz to je prisutno i konzumiranje alkohola, duvana, opojnih sredstava itd. Sve su to veoma značajni faktori rizika, koji će bez obzira na godine starosti pre ili kasnije dovesti do pojave neke kardiovaskularne bolesti. 

 

Naši sugrađani ne idu redovno na preventivne kardiološke preglede. Često se dešava “da neko samo padne” Ili doživi srčani udar…

To ima veze sa zdravstevnom prosvećenošću ljudi. Naš prosečan čovek nema svest da makar jednom godišnje iako nema nikakvih tegobi ni smetnji, treba da poseti svog lekara, kako bi se uradio jedan rutinski fizički pregled. Krvni pritisak, auskultacija, EKG– to su jednostavni alati koji su dostupni svuda, od nivoa primarne zdravstevne zaštite pa do tercijarnih ustanova.

 

Šta su srčane aritmije?

Doktor tumači pacijentu EKG nalazAritmija- sama reč kaže, nešto nije u ritmu. Srce ima svoje unutrašnje električno ustrojstvo tzv. sinusni ritam. Sinusni ritam je fiziološki, pravilan srčani ritam, gde srce regularno šalje električne impulse u srčane komore I tako dolazi do sinhronog kontrahovanja leve i desne polovine srca. Kada tu dođe do različitih poremećaja, dolazi do pojave asinhronog odnosno neujednačenog srčanog ritma i to pacijent oseća u vidu tegoba. Obično se pacijenti žale na lupanje srca ili ubrzan/nepravilan rad srca (palpitacije). Često se dešava da ljudi počnu da “osećaju svoje srce”. 

 

Da li se aritmije mogu izlečiti ili je potrebna doživotna terapija?

Ablacija je danas najsavremeniji vid lečenja aritmija, to je tzv.elektrofiziološka terapija. To su tzv.radiofrekventne ablacije, kojima se postiže izlečenje u velikom procentu. Ponekada je i nakon RF ablacije potrebno nastaviti sa medikamentoznom terapijom, dok lekar ne da drugačiju procenu. 

 

Da li se aritmije javljaju isključivo zbog nekog srčanog oboljenja?

U većini slučajeva, da. Međutim, to je jako široka oblast u kardiologiji, koja se kako vreme prolazi odvaja kao zaseban entitet – aritmologija. To je jako kompleksno polje, kako za dijagnostiku, tako za lečenje. Arimtiju u većini slučajeva imaju pacijenti koji već imaju neko strukturno organsko oboljenje srca. Međutim, postoje i tzv. fiziološke srčane aritmije, koje ne zahtevaju posebnu dijagnostiku i lečenje, njih imamo i u pedijatrijskoj populaciji, u kojoj su najčešće zastupljene tzv. fiziološke respitarone aritmije. Prilikom udaha vazduha srce počinje sporije da radi, prilikom izdaha ubrzava. Razlika između patoloških i fizioloških aritmija jeste ta što fiziološke aritmije ne zahtevaju neku posebnu pažnju, za razliku od patoloških koje zahtevaju dalju dijagnostiku i lečenje. 

 

Da li mlađa populacija boluje od aritmija?

Da, i mlađa populacija ima problema sa aritmijama.

 

Kada se utvrdi da pacijent ima aritmiju, koje dijagnostičke procedure se koriste kako bi se otkrio uzrok ovog problema?

Osnovni fizički pregled sa stetoskopom, apartom za merenje pritiska i aparatom za EKG su dovoljni da se otkrije da li pacijent ima fiziološku/patološku arimtiju. U zavisnosti od nalaza koji se dobije prilikom prvog pregleda, u dijagnostiku se uključuju dodatni alati. Mi u kardiologiji danas imamo na raspolaganju veliki broj savremenih dijagnostičkih sredstava, na prvom mestu ultratzvučni pregled srca, 24h Holter monitoring. Kod upornih aritmija, koje se ne mogu uhvatiti klasičnim Holter snimanjima, postoje tzv. LOOP rekorderi, koji se ugrađuju ispod kože i koje pacijenti nose mesecima, čak i godinama da bi se otkrilo o kakvom se poremećaju ritma radi. U tim situacijama radi se o kompleksnijim aritmijama, koje su potencijalno životno ugrožavajuće. 

 

Savremena kardiologija raspolaže sa takvim mogućnostima da je prosto nemoguće nedetektovati poremećaje srčanog ritma. 

 

Dakle, aritmija može da se otkrije na osnovnom kardiološkom pregledu?

Naravno, ono što pacijent treba da zna je da ne treba da zanemaruje svoje tegobe. Možemo razumeti to ukoliko se aritmija javlja sporadično ili ima benigni karakter (javlja se na promene vremena, umor, neispavanost, veća konzumacija alkohola i duvana, hrane). Međutim ako aritmija poprimi hronični karakter i počne da daje subjektivne tegobe poput kriza svesti i sl, onda tu nema mesta čekanju. 

 

Pregled kod lekara

Kakva je terapija za aritmije? 

Terapija je poput dijagnostike jako kompleksna, danas na raspolaganju imamo veliku paletu antiaritmijskih preparata od osnovnih (npr.beta blokatora) do najjačih, tzv.rezervnih antiaritmika, kojima se služimo. Pošto je to jedan deo terapijskih proceudra, vezan za farmakološke preparate, imamo i neke nefarmakološke mere, invazivne procedure poput radiofrekventne kateter ablacije u terapiji kompleksnih poremećaja srčanog ritma. Naravno pored toga postoje i pejsmejkeri. 

 

Pejsmejker je aparat bez kog osoba koja ima ozbiljan poremećaj srčanog ritma ne bi mogla da živi. Svi oni imaju svoje specifičnosti kao i specifične indikacije. 

 

Da li je gojaznost značajan faktor rizika za razvoj KVS bolesti?

Gojaznost nije samo opterećenje za kičmu već i za srce. Gojaznost je glavni faktor rizika za razvoj hipertenzije, pored koje su obično prisutni i povišen nivo šećera i masnoća u krvi. Ukoliko je prisutno konzumiranje cigareta i alkohola, onda se ta osoba svrstava u kategoriju visokorizičnih za dobijanje neke KVS bolesti u narednom desetogodišnjem periodu. Nije mi namera da zastrašim bilo koga, ali ljudi moraju da shvate ozbiljno poruke koje šaljemo mi lekari na svim tim skupovima, kongresima, simpozijuma. Mi iznosimo rezultate najsavremenijih istraživanja i studija gde se nedvosmileno u svakom trenutku na prvo mesto stavljaju korekcija loših životnih navika, eliminacija faktora rizika, te tzv. nefarmakološke mere lečenja. I to ne samo aritmija, već i prevencija ishemijske bolesti srca, srčane slabosti, atrijalne fibrilacije i svih ostalih kvs bolesti. Ukoliko te mere ne daju rezultate, onda se poseže za farmakološkim merama. 

 

Šta se dešava sa pacijentima koji povremeno osećaju aritmije. Koliko su one opasne?

Ako te aritmije nisu praćene opštom simptomatologijom, tj. ako pacijent samo oseti da mu srce nepravilno radi, to nije opasno. Ako se pojave simptomi nestabilnosti, vrtoglavice, nesvestice ili krize svesti, u pitanju su po život opasni poremećaju srčanog ritma, koji zahtevaju detaljnija ispitivanja u hospitalnim uslovima.

 

Da li svaka aritmija zahteva javljanje lekaru?

Kao što smo već pomenuli na početku postoje aritmije koje se ne leče, npr. kod žena su jako zastupljene bolesti štitaste žlezde. Ne smemo da zaboravimo da štitasta žlezde može da napravi jako veliki problem, a tiče se poremećaja srčanog ritma. (ubrzan/usporen rad srca, apsolutna aritmija itd.). Kao što smo rekli na početku fiziološke aritmije ne zahtevaju posebnu pažnju, međutim ne treba se ni opuštati. Ukoliko se aritmije ponavljaju potrebno je uraditi određene setove pregleda, pomoću kojih će se isključiti taj sekundarni uzrok aritmija (štitasta žlezda, anemije, hormonski poremećaji kod žena, ginekološki poremećaji, žene u perimenopauzi itd.)

 

Jabuka, santimetar i bareno povrće u činijiPričali smo o važnosti prevencije, zašto je ona važna kod aritmija?

Prevencija aritmija se zasniva na jednom odgovornom pristupu pacijenta i odgovnornim pristupom lekara. Ukoliko imamo kompleksnog pacijenta sa strukturnim oboljenjem srca, on će neminovno imati neki poremećaj srčanog ritma, koji dalje treba tretirati. 

 

Prevencija je važna kod mladih ljudi, kojima treba usaditi zdrave životne navike i koji treba da misle o posledicama svog ponašanja u daljoj budućnosti, odnosno u starosti. 

 

Koliko često treba odlaziti na kardiološke preglede?

Zavisi od brojnih faktora ali moja preporuka je da ukoliko ste zdravi i bez tegoba to treba da činite na godinu do dve dana.

 

Koliko je značajna uloga genetike? 

Genetika u nekim situacijama ima presudan značaj, pogotovo kada je reč o ishemijskoj bolesti srca i srčanoj slabosti. 

 

Pored genetike vrlo važno je:

  • Eliminisati faktore rizika
  • Redovno odlaziti na kontrole
  • Redovno uzimati terapiju 

 

Preventiva je ključ dobrog zdravlja. 

 

Doktor Svetislav Mališić – kardiolog Puls kardiološkog centra poseduje veliko iskutsvo u kardiovaskularnoj dijagnostici i više od 16 godina uspešno leči pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima.  

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *