Kako marihuana utiče na srce?

Marihuana ili kanabis jedna od najčešće korišćenih psihoaktivnih supstanci u svetu. U mnogim zemljama legalizovana je upotreba marihuane u zdravstvene svrhe (njeno dejstvo ublažava hronični bol i pomaže kod stanja kao što je mučnina izazvana hemoterapijom), ali sve je više dokaza o njenoj štetnosti po organizam, posebno po zdravlje srca i krvnih sudova. Može se pušiti u obliku cigareta (džoint) ili u luli (nargile), a u medicinske svrhe često se koristi ulje kanabisa.

Lekari upozoravaju da marihuana može da izazove ubrzani rad srca i porast krvnog pritiska, izmeni srčani mišić i krvne sudove kao i da izazove nenormalne srčane ritmove što može biti posebno opasno za osobe koje već imaju srčana oboljenja. Rizik od srčanog udara je nekoliko puta veći u roku od sat vremena nakon pušenja marihuane nego što bi bio bez njene upotrebe, pokazuju istraživanja. Otkrivena je i veza upotrebe marihuane i tahikardije i veza sa atrijalnom fibrilacijom, najčešćim poremećajem srčanog ritma.

 

Kako kanabis utiče na srce i krvne sudove?

Čak i ako se marihuana koristi u obliku tinkture ili ulja, i dalje može uticati na kardiovaskularni sistem. Biljka sadrži više od 100 jedinstvenih hemijskih komponenti klasifikovanih kao kanabinoidi. Dva najrasprostranjenija su tetrahidrokanabinol, ili THC ( ono što ljudima daje osećaj blaženstva) i kanabidiol, ili CBD. Ova jedinjenja se vezuju za specifične receptore u mozgu. Ali kanabinoidni receptori se nalaze u celom telu, uključujući ćelije srca, masne ćelije i trombocite, koje su ćelije u krvi uključene u formiranje ugrušaka. Istraživanja pokazuju da THC kanabionid izaziva  upalu krvnih sudova i pojavu ateroskleroze. Pušenje trave ima slične negativne efekte na srce i pluća kao i pušenje cigareta. Uglavnom se i kombinuje mešavina marihuane i duvana kako bi se napravio džoint koji se kasnije puši poput cigarete.

Istraživači na univerzitetu Stenford u Kaliforniji objavili su nedavno studiju (https://www.medscape.com/viewarticle/988902) prema kojoj osobe koje svakodnevno upotrebljavaju  marihuanu imaju 34 odsto veću verovatnoću od bolesti srčanih arterija, odnosno najčešćeg oblika bolesti srca, u poređenju sa onima koji nikada nisu koristili tu drogu.

Osobe koje često konzumiraju kanabis imaju povećavan rizik od srčanog udara pre 50. godine za razliku od onih koji ga ne koriste.  Preuranjeni srčani udar  povećava doživotni rizik osobe od naknadnog srčanog udara, zatajenja srca i aritmija koje mogu izazvati iznenadnu smrt.

 

Posledice dugotrajne upotrebe marihuane po srce i krvne sudove

Zapaljenje arterija – Dugotrajna upotreba kanabisa može dovesti do zapaljenskih procesa u arterijama, oštetiti zidove krvnih sudova i smanjiti dotok krvi u organe. Krajnji ishod ovog stanja može biti blokada dotoka krvi do prstiju na nogama i rukama, što dovodi do odumiranja tkiva.

Vazospazmi izazvani kanabisom – Vazospazam je kada se mišićni zid arterije skuplja, što dovodi do sužavanja arterije i smanjenja količine krvi koja može da prođe kroz nju.

Agregacija trombocita (poremećaji funkcije trombocita) –  Trombociti se spajaju i formiraju ugruške, koji mogu blokirati krvne sudove i smanjiti protok krvi.

– Interakcija sa lekovima za srčanu insuficijenciju: Marihuana može uticati na enzime koje jetra proizvodi kako bi pomogla u procesuiranju lekova za srčanu insuficijenciju. To znači da lekovi mogu pre da se razgrade dok nisu ispoljili dejstvo, ili s druge strane, mogu duže da se zadrže u organizmu. Lekovi za srčanu insuficijenciju na koje može uticati marihuana su beta-blokatori za snižavanje otkucaja srca i krvnog pritiska, statini za snižavanje nivoa holesterola, nitrati za ublažavanje hroničnog bola u grudima.

Svi nadeveni poremećaji kardiovaskularnog sistema izazvani upotrebom marihuane mogu predstavljati povećan rizik od srčanog i moždanog udara.

 

Marihuana utiče na mentalno zdravlje, ali i srce kod mladih

Tinejdžeri već u osnovnoj školi dolaze u kontakt sa takozvanim „lakšim psihoaktivnim“ supstancama među kojima je i marihuana. Ali ne postoje lake droge, sve droge su opasne, pa i marihuana, jer mogu dovesti do ozbiljnih i trajnih  poremećaja mentalnog i telesnog zdravlja. Marihuana razvija zavisnost i dugoročne efekte po zdravlje.

Kratkotrajni efekti uzimanja marihuane

1. probleme s pamćenjem i učenjem
2. iskrivljenu percepciju (vremena, prostora, zvuka, dodira)
3. otežano razmišljanje i rešavanje problema
4. loša koordinacija
5. ubrzano lupanje srca

Istraživanja pokazuju da sve veći broj ljudi mlađih od 50 godina koji koriste marihuanu, kasnije mogu doživeti srčani udar. (https://www.heart.org/en/news/2021/11/08/cannabis-use-disorder-may-be-linked-to-growing-number-of-heart-attacks-in-younger-adults), pokazalo je novije istraživanje.

Marihuana i tinejdžeri

Upotreba marihuane tokom adolescencije i mladog odraslog doba može štetiti mozgu u razvoju. Negativni efekti upotrebe marihuane kod tinejdžera su :

• Poteškoće u razmišljanju i rešavanju problema
•  Problemi sa pamćenjem i učenjem
• Smanjena koordinacija pokreta
• Poteškoće u održavanju pažnje
• Problemi u socijalizaciji