Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Šta je Ateroskleroza?

Ilustrovani prikaz Ateroskleroze
Ogroman broj ljudi na svetu vodi bitku protiv ateroskleroze. Ovo je treća bolest po učestalosti, što je veoma visok plasman. Osim što je dijagnostikovana kod toliko mnogo osoba, mnogo je i onih koji je imaju, a da još nisu toga svesni. Ateroskleroza se razvija godinama, a prvi simptomi se javljaju kada je već prilično odmakla i kada je već život osobe ugrožen.

 

Redovni pregledi, bez obzira na godine su najbolji i jedini način da se ova podmukla bolest otkrije na vreme. Ako vam treba kardiolog u Beogradu, naš tim vam stoji na raspolaganju za preventivne preglede, različite specijalističke preglede, analize i intervencije.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je bolest koja podrazumeva nagomilavanje plaka u unutrašnjosti arterija. Kao posledica stvaranja plaka dešava se suženje ovih krvnih sudova zbog čega u jednom momentu dolazi do otežane cirkulacije krvi ili potpune blokade. Kada plak zahvata aortu to nazivamo skleroza aorte. Plak se sastoji od nagomilanih masti, holesterola, kalcijuma i mrtvih ćelija. On u početku bolesti obuhvata unutrašnje slojeve arterija, a kasnije prelazi i na srednji deo zida krvnog suda.

 

Kada se količina plaka poveća, arterije postaju krute, tvrde, gube na elastičnosti, prohodnost krvi se smanjuje, ali se uz sve to javlja i još jedna opasnost. Što više naslaga ima u krvnim sudovima, veći je rizik da će doći do otkidanja dela naslaga koje mogu putovati kroz krvotok sve dok ne dođu do nekog dela gde ne mogu proći, i tada nastaje blokada.

 

Blokada može biti delimična ili potpuna, a posledice mogu biti različite – od malih, sa kojima je moguće živeti, koje dalje mogu prerasti u ozbiljne koje mogu ugroziti život.

Poređenje normalne arterije sa aterosklerozom

Zašto nastaje ateroskleroza i koji su faktori rizika?

Možda ste pročitali ili čuli da je ateroskleroza bolest koja započinje nastanak u našem telu još od mlađeg uzrasta. Ova informacija vas može uznemiriti, ali činjenica je da sve kroz šta prolazimo u toku svog života utiče i na naše krvne sudove. Posle 65. godine nije neobično da osoba ima znake ateroskleroze, kao što je izvesna količina plaka, manje elastični krvni sudovi, stariji krvni sudovi generalno. Ono što mi možemo da uradimo jeste da napredovanje bolesti odložimo što više!

 

Iz tog razloga treba znati koji faktori utiču na brže napredovanje ove bolesti koja na kraju vodi do moždanog udara, infarkta i sličnog.

  • Ishrana igra ogromnu ulogu u borbi protiv ove bolesti. Zdrava, umerena ishrana bogata vitaminima, vlaknima, mineralima, korisnim aminokiselinama, antioksidansima pomaže našem kardiovaskularnom sistemu. Osobe koje imaju visok LDL (holesterol male gustine), a smanjen HDL (holesterol velike gustine) su u mnogo većem riziku za razvoj problema sa prohodnošću krvnih sudova.
  • Bolesti među kojima je dijabetes, koji opet ima veze i sa načinom života i ishranom takođe spada u faktore rizika i povećava šansu za razvoj bolesti krvnih sudova.
  • Povišen krvni pritisak to jest hipertenzija takođe utiče negativno na zdravlje krvnih sudova zbog čega oni budu skloniji razvoju ateroskleroze
  • Loše navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, pasivnost takođe spadaju u opasne navike koje dovode do problema sa krvnim sudovima.

Koji su simptomi ateroskleroze?

Ako postoji razvijena ateroskleroza simptomi mogu biti sledeći:

  • osećaj bola, pritiska ili neprijatnosti iza grudne kosti
  • bolovi koji se šire od grudne kosti preko ramena, do vrata, ruke
  • angiozni bol koji aktivira stres ili fizička aktivnost     
  • utrnulost
  • slabost
  • vrtoglavica
  • ukočenost nogu
  • bol u nogama
  • infekcije u donjim ekstremitetima                      

 

Simptomi ateroskleroze se najčešće godinama ne primećuju ili ne javljaju. Ovo je podmukla i tiha bolest koja se razvija jako dugo, a neprimetno. Primetili ste da je spektar potencijalnih znakova izuzetno širok, a razlog za to je i različita lokalizacija plaka u krvnim sudovima. Nivo plaka može da raste svuda ili samo u određenim delovima arterija, pa se u zavisnosti od toga da li je ugroženo srce, mozak, donji ekstremiteti razlikuju simptomi. 

 

Nije retka situacija da su prvi očigledni simptomi već ozbiljno ugrožavajući događaji kao npr. infarkt ili šlog. 

Kako otkriti aterosklerozu na vreme?

Zapravo otkriti da imate problema sa nagomilavanjem plaka i nije tako komplikovano. Potrebno je bar jednom godišnje preventivno uraditi neke osnovne analize krvi, kao što su kompletna krvna slika, holesterol, trigliceridi, a nije loše ni proveravati šećer jednom godišnje. Osim ovoga po savetu doktora treba da u određenim razmacima radite kolor dopler krvnih sudova određenih regija (vrata – karotide, krvne sudove nogu i ruku, abdomena, glave). 

 

Sve analize je moguće uraditi u Kardiološkom centru Puls, a ako uvidimo da ima potrebe nudimo vam i mnoge druge u cilju tačnog dijagnostikovanja i uspešnog lečenja vašeg problema.

 

Pacijenti obavljaju analize u dnevnoj bolnici Kardioloåkog centra Puls

Posledice ateroskleroze

Posledica ove bolesti je slaba prohodnost krvnih sudova, usled toga neki organi dobijaju manje krvi bogate kiseonikom nego što je potrebno, što mora dovesti do nekih poteškoća sa tim organima. U zavisnosti od toga gde je suženje ili blokada stradaće taj deo tela. Ako do začepljenja dođe u krvnim sudovima mozga, pacijent će imati problema sa kordinacijom, govorom, razumevanjem, kod nekih se pojavljuju i znaci demencije, a kada se desi moždani udar, deo mozga koji je pogođen odumire. Izuzetno je širok spektar problema koje može imati osoba posle šloga, a jedan od scenarija podrazumeva i smrt.

 

Kada su začepljene ili sužene arterije blizu srca dešava se infarkt. Takođe je moguće začepljenje arterija blizu bubrega zbog čega će funkcionisanje ovih organa biti otežano. Donji ekstremiteti isto mogu biti pogođeni i znaci će biti očigledni jer osoba neće moći da se normalno kreće od bola i trnjenja nogu.

Kako se leči ova bolest?

Bolesnici koji otkriju bolest u ranoj fazi mogu promenom načina života i ishranom usporiti njen razvoj. Visok nivo masnoća je jedan od glavnih pokretača, a to se rešava zdravom hranom, uvođenjem fizičke aktivnosti u život i slično. Ukoliko je potrebno pacijenti dobijaju terapiju, ali nikako ni tada ne smeju zanemariti zdrave navike i redovne kontrole.

 

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da stres ne pomaže u ovom slučaju, on može dodatno ubrzati razvoj bolesti. Zato je važno čuvati i svoje psihičko zdravlje ako želimo zdrave krvne sudove i zdravo srce.

Prevencija ateroskleroze

Nažalost, kao što smo već naveli, potencijal za razvoj ove bolesti stičemo odmah po rođenju, ali ima mnogo načina na koje možemo da utičemo da ne dođe do njenog bržeg i razornijeg razvoja. Na nastanak plaka koji čini zidove arterija tvrdim i neelastičnim, a samu arteriju zakrčenom utiče način na koji živimo. Ukoliko se uzdržavamo od pušenja, alkohola, masne, nezdrave hrane, već smo na dobrom  putu da nam krvni sudovi budu čistiji i funkcionalniji.

 

Zdrava ishrana, prosečna težina, umerena fizička aktivnost, bolji način kontrole stresa i redovne kontrole su pravi recept za zdrave krvne sudove. Naš cilj nisu samo dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesti, iako u tome jesmo uspešni i tome zaista jesmo posvećeni. Ipak, neophodno je probuditi svest što većeg broja ljudi o prevenciji bolesti i preventivnim pregledima kao faktoru bez koga ne možete znati da li su ostale preventivne mere sprovedene na dobar i efikasan način.

 

Iz tog razloga često napominjemo – Ne čekajte da vas nešto zabolii  uradite preventivne preglede kada simptoma nema, jer ih kardiovaskularne bolesti najčešće ni nemaju u ranim fazama. U Puls kardiološkom centru oformljen je Centar za aterosklerozu u kome ćete pored precizne dijagnostike i tretmana, dobiti i sve savete o lečenju i promeni životnih aktivnosti.

 

Ako niste sigurni šta vam je od pregleda potrebno, pozovite nas, tu smo da vam damo savet i obezbedimo najbolju i najbržu uslugu.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor