Kompletna krvna slika je jedna od veoma važnih analiza koja služi za utvrđivanje opšteg stanja pacijenta i za detektovanje infekcija, upalnih procesa, anemije, poremećaja koagulacije krvi ili nekih malignih oboljenja. Ova analiza krvi neće uvek biti dovoljna i neće uvek dati odgovore na sva pitanja, ali je izuzetno korisna kao početna tačka za dalje ispitivanje stanja pacijenta. Na osnovu kompletne krvne slike doktor će znati gde da usmeri dalje istrage, оsim toga, korisna je i za praćenje toka bolesti i uspešnosti lečenja.
Šta podrazumeva kompletna krvna slika?
Kompletna krvna slika sa leukocitirnom formulom obuhvata:
- utvrđivanje broja eritrocita ( crvena krvna zrnca )
- utvrđivanje broja leukocita i određivanje leukocitarne formule (ukupni i procentualni broj pet glavnih vrsta leukocita – neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili i bazofili)
- utvrđivanje broja trombocita
- određivanje koncentracije hemoglobina
- određivanje hematokrita
- eritrocitni indeks, koji se odnosi na prosečnu veličinu eritrocita (MCV), prosečnu količinu hemoglobina u eritrocitima (MCH), prosečnu koncentraciju hemoglobina u eritrocitima (MCHC). Ova analiza se koristi da proveri da li je osoba anemična.
Kada je potrebno uraditi kompletnu krvnu sliku?
Kompletna krvna slika je analiza koju je potrebno raditi bar jednom godišnje, a najbolje na svakih šest meseci radi praćenja opšteg zdravstvenog stanja čak i kad nemamo nikakvih tegoba. Mnoge bolesti je teško uočiti u početnoj fazi jer ne podrazumevaju vidljive simptome, ali se njihovo dejstvo na organizam može odraziti u promeni vrednosti koje se očitavaju u okviru krvne slike. Dakle, krvna slika je odlično polazište za dalji tok definisanja dijagnoze i za određivanje smera u kom će ići lečenje pacijenta.
Krvna slika pomaže u registrovanju upalnih procesa, infekcija, anemije, problema sa koagulacijom krvi i malignih stanja.
Pacijentima koji su u procesu hemioterapije ili radioterapije se preporučuje da češće rade ovu analizu, jer su podvrgnuti tretmanima koji mogu uticati na krv.
Trudnice takođe spadaju u kategoriju osoba kojima je praćenje promena u vrednostima krvne slike veoma važno i zato im se preporučuje češće kontrolisanje.
Referentne vrednosti
Kada je gotova kompletna krvna slika parametri treba da budu analizirani isključivo od strane stručnog lica, jer ćete samo tako dobiti jasnu sliku vašeg zdravstvenog stanja. Povišene ili smanjene vrednosti određenih činilaca krvne slike uopšteno i vama mogu dati određene informacije, ali samo detaljna i stručna analiza svakog pojedinačno i odnosa svih njih zajedno može dovesti do preciznog definisanja dijagnoze ili usmeravanja ka konačnoj dijagnozi.
U okviru krvne slike analiziraju se crvena krvna zrnca, eritrociti. Oni prenose kiseonik vezan za hemoglobin i ugljen dioksid od pluća do drugih tkiva. Ukoliko je broj eritrocita smanjen, to zajedno sa nivoom hematokrita i hemoglobina može biti pokazatelj anemije, dok povišen broj mogu imati i zdravi ljudi, ali i ljudi koji imaju određena stanja.
Leukociti, bela krvna zrnca, stvaraju se u koštanoj srži i njihov zadatak je zaštita organizma od infekcija. Kada je prisutna neka bakterijska infekcija, broj leukocita će biti povišen. Snižen broj je karakterističan za virusne infekcije, ali na smanjenje broja mogu uticati i pojedini lekovi i hemioterapija.
Trombociti, krvne pločice, služe za zaustavljanje krvarenja i koagulaciju krvi. Smanjen nivo trombocita može između ostalog ukazati na tačkasta krvarenja, maligna oboljenja i autoimune bolesti, dok veći nivo može ukazivati na povećano zgrušavanje krvi, što može dovesti do stvaranja ugruška.
Podvlačimo još jednom, kada su gotove laboratorijske analize tumačenje prepustite stručnjacima, a u Kardiološkom centru Puls vas čekaju specijalisti kojima je prioritet jasna, precizna i brza dijagnoza, posle koje kreće proces lečenja i praćenje efekata lečenja.
Veoma često za dodatne informacije potrebno je uraditi još neke analize. Ukoliko doktor sumnja na postojanje upalnog procesa u vašem organizmu verovatno će vam preporučiti da uradite i CRP.
CRP je protein čiji će nivo da raste u slučaju upalnog procesa. On nam ukazuje na upalu, ali nam ne može signalizirati gde je upala nastala.
Ova analiza je važna iz mnogo razloga:
- za procenu koliko je upala teška
- govori da li je upala izazvana virusom ili bakterijom (kod bakterijske infekcije rast će biti veći)
- pokazuje kako osoba reaguje na terapiju koja joj je propisana
- posle operacije pomaže da se rano uvidi da li je došlo do nekih infekcija
- pored drugih testova, pomaže i za uočavanje sepse
- u slučaju presađivanja organa pokazuje da li dolazi do odbacivanja transplantanta
- za praćenje stanja pacijenata koji boluju od autoimunih bolesti
Normalne vrednosti CRP-a su 5mg/l i manje, blago povišen je kada je vrednost između 10 i 40 mg/l, a vrednosti između 40 i 200 mg/l govore da je u pitanju akutna infekcija.
Pred uzimanje krvi zbog ove analize nije potrebna nikakva priprema, ali treba istaći ukoliko trošite neku terapiju, jer neki lekovi mogu uticati na rezultate.
Zgrušavanje krvi
Pojačano zgrušavanje krvi može da se desi i u venama i u arterijama. Na opasnost od ovog stanja mogu ukazati i rezultati kompletne krvne slike jer se u okviru nje meri nivo trombocita, koji su zaduženi za zgrušavanje krvi. Ipak, ako doktor sumnja na preveliko zgrušavanje krvi, odnosno trombozu, velika je verovatnoća da će želeti da pacijentu odredi i D-dimer.
D-dimer predstavlja proteinski deo koji nastaje kada se razgrađuje krvni koagulum i pokazuje da je u organizmu aktiviran proces koagulacije. On se određuje osobama kod kojih se sumnja na trombozu ili na postojanje stanja koje može dovesti do tromboze, ali i kod osoba kod kojih se već primenjuje lečenje kako bi se pratila efikasnost terapije.
Razlozi za razvijanje tromboze mogu biti nasledni ili stečeni. Faktori rizika za nastanak ovog problema su: godine, povišeni krvni pritisak, dijabetes, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, pušenje, ali i stečeni i urođeni nedostaci prirodnih antikoagulanasa.
U poslednje vreme, kod nekih osoba primećeno je zgrušavanje krvi kao posledica kovida. Doktori su primetili da virus može da aktivira proces koagulacije, iako je tačan mehanizam još uvek nepoznat, što je kod nekih pacijenata rezultiralo srčanim ili moždanim udarom. S toga je analiza krvi i u ovakvoj situaciji veom bitan pokazatelj za dalje lečenje.
Kako se pripremiti za analizu krvi?
Neke analize krvi ne zahtevaju nikakvu pripremu, dok je za druge potrebno ispoštovati određena pravila. Obavezno se informišite kod lekara ili laboranta ukoliko niste sigurni kako da postupate pre neke analize. Naši stručnjaci su vam uvek dostupni, pa se ne ustručavajte da ih pitate za savet.
Kako bi rezultati kompletne krvne slike bili što verodostojniji potrebno je sa pripremama početi dan ranije:
- 12 – 14 sati pre vađenja krvi ne treba unositi hranu, a tečnost piti koliko je neophodno
- večera pred vađenje krvi treba da bude lagana
- ne konzumirati alkohol
- ne koristiti cigarete bar 12 sati pre vađenja krvi
- izbegavati preveliku fizičku aktivnost dan pre
- treba napomenuti ukoliko ste 8 nedelja pre imali infarkt miokarda, virusnu ili bakterijsku infekciju, operaciju
- posavetovati se sa lekarom o uzimanju lekova pre ove analize
Najbolje je pristupiti vađenju krvi između 7 i 10 časova pre podne.
Redovnim kontrolisanjem krvne slike uradićete važnu stvar za vaš organizam, bićete u mogućnosti da otkrijete određene promene u vašem telu i pre nego što se simptomi pojave. Kardiovaskularne bolesti su među najčešćim u svetu, sa velikim brojem fatalnih ishoda, a upravo one i spadaju u grupu bolesti koje je teško uočiti u ranoj fazi, jer nije retkost da se simptomi pojavljuju tek u kasnijim fazama, kad su uslovi za lečenje otežani.
Kompletna krvna slika je jedna od analiza krvi koje radimo, a pored nje nudimo vam i druge koje su važne za sticanje uvida u vaše zdravstveno stanje. Za detaljnije informacije i savete pozovite naše stručnjake, koji su uvek spremni da vam daju smernice kako biste reagovali na vreme i sačuvali svoje zdravlje.
