LEČENJE LONG KOVID I POST COVID PACIJENATA
Pandemija Korona virusa traje već više od godinu dana, a oporavak je mnogo duži nego posle svih drugih poznatih virusa. U svetu se objavljuju radovi, a i naši lekari zapažaju da pojedini pacijenti, osim što se sporije oporavljaju, pokazuju simptome koji nisu direktna posledica akutne infekcije Covid-19 virusa, već su posledica onoga što je organizmu napravio ovaj virus. To se zove long Kovid. Kod nas ga prevode i kao dugi, preciznije, produženi Kovid.
Koji su simptomi i na šta se žale long Kovid pacijenti?
Pre svega pacijenti koji su imali susret sa COVID-19 infekcijom žale se na:
- kratah dah
- osećaj umora
- da ne mogu da se popnu uz stepenice
- da se stalno znoje
produženi kašalj - lupanje srca
- povišen krvni pritisak
- mentalne magle
- povišenu temperaturu (37,2-37,5)
- povećane vrednosti D-dimera
- urinarne infekcije
- opadanje kose
Dešava se da pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom, sada imaju povremeno vrlo nizak pritisak.
To sve ukazuje da je i srce organ koji treba ispitati na produženi Kovid. Obavezno treba uraditi ultrazvuk srca, zato što ponekad Kovid prođe kroz srce i daje slične tegobe kao Koksaki virus.
Mogu se dešavati i mentalne magle, jer Covid19 prolazi kroz centralni nervni sistem i daje određene senzacije. Postoje ljudi koji danima imaju povišenu temperaturu, 37 sa 1, sa 2, i to je jedan od simptoma produženog Kovida. Takođe, porast D-dimera može da bude jedna od posledica produženog Kovida. To može da dovede do ozbiljnih tromboza ili embolija koje mogu da se ne prepoznaju. Zato je važno da se pacijentima objasni na koji način, zajedno sa lekarom, treba da prate svoje stanje u toku produženog kovida, objašnjava doktor Stevan Sikimić – pulmolog.
Zašto se javlja produženi Kovid?
Jedna od teorija je da se čestice virusa, kada se on raspadne, iz nekog razloga zadržavaju u tankom crevu i da u njemu ćelije našeg organizma počinju da napadaju naše sopstvene ćelije. Da bi se to, koliko je moguće izbeglo, jedna od preporuka našeg pulmologa, da pacijenti posle Kovida, nastave sa uzimanjem probiotika još mesec do dva. Pacijenti koji imaju produženi Kovid često imaju i promene na plućima. Neki smatraju da su to fibrozne promene, ali prema iskustnašem iskustvu, te promene još nisu došle u stadijum fibroze, odnosno trajnog stvaranja ožiljka i zbog toga smo oprezni optimisti.
Značaj vežbi disanja?
Na osnovu izgleda i pregleda pacijenta, pregled skenerom pluća, spirometrijskog nalaza, doktor prvo preporučuje da se počne sa vežbama disanja.
To su spravice koje se nalaze na našem tržištu i nisu skupe. Kod Kovid virusa nije cilj vežbati mišiće. Kod Covid-19 infekcije je svrha da više puta (recimo 10 puta po pet sesija) duvate u spravicu, da podignete lopticu jer se ponavljanjem širi grudni koš i šire se pluća. Kako se šire pluća, više krvi u njih dolazi, te je samim tim proces oporavka prirodnim putem jako dobar. Važne su i lagane šetnje, koje zajedno sa disanjem mnogo toga mogu poboljšati.
Terapija kod long Kovid pacijenata koji imaju jako izražene promene na plućima?
Kao terapija za Korona virus za pluća uglavnom se daju kortikosteroidi. Ne u velikim dozama od 60-70 miligrama, koje se daju u aktivnoj fazi. Daju se manje doze ali u dužem vremenskom periodu. To je način na koji su se ranije lečile fibroze. Terapija može da bude, pola tablete Pronizona mesec dana ili dva meseca, u zavisnosti od stanja pacijenta, uz vežbe disanja i uz režim života koji se postepeno vraća u normalu. Ukoliko se toga pacijent pridržava možemo biti optimistični, jer se neće svaki Kovid završiti fibrozom pluća.
Kako regulisati povišen D-dimer, faktor koji ukazuje da postoji sklonost ka stvaranju trombova u organizmu?
U terapiji se koriste iskustva koja u pulmologiji imaju pacijenti sa plućnim trombo embolijama. Tri do šest meseci uzimaju se lekovi za razređivanje krvi. Počinje se sa podkožnim injekcijama Heparina, a onda se prelazi na oralne lekove.”
Koje parametre iz krvi pacijenti sa produženim Kovidom treba redovno da kontrolišu?
Važno je da pacijenti, u dogovoru sa lekarima, redovno kontrolišu svoje stanje. Kod produžene infekcije Korona virusom od laboratorijskih analiza, jednom nedeljno treba kontrolisati:
- krvnu sliku,
- leukocitarnu formulu,
- CRP
- D-dimer
U Puls kardiološkom centru pažljivo smo kreirali Covid i Post Covid pakete pregleda koji izvode naši specijalisti kardiologije, pulmologije, radiologije i opšte prakse.
Na taj način pratimo stanje i u odnosu na njega će se menjati terapija. Jedna od grešaka koja se dešava je da se jaki, dobri lekovi kojima se razređuje krv, vrlo rano ukinu. Na osnovu lečenja plućne embolije, terapija treba da se uzima minimum tri do šest meseci. Mi još uvek ne znamo šta se dešava u organizmu koji je preležao Korona virus i do kog stepena i do kog molekularnog nivoa, idu mogući poremećaji koagulacije krvi.
Zbog svega toga prvo na sedam, pa na deset dana, pa na dve nedelje, obavezna je laboratorijska analiza krvi, čak i češće ukoliko ima novih simptoma. Produžena temperatura ne treba da brine ako je 37 sa 1, 2, 3, jer ima slučajeva kada spadne posle uzimanja probiotika. Ne treba u nedogled ići i sa antibioticima, treba proveriti da nije u pitanju obična urinarna infekcija jer i to može da bude jedna od reakcija produženog Kovida.
Post Covid kardiološki pregled
Važno je da se pacijent javi i kardiologu i da se uradi ultrazvuk srca. Na taj način proverićemo da li ima promena u srčanoj kesi. Ukoliko se produži ubrzani srčani rad ili povišeni pritisak, kardiolog će proceniti da li treba da uradi dodatnu dijagnostiku ili da prepiše određenu terapiju, ističe dr Goran Popović – kardiolog.
Nastaviti sa vitaminima i mineralima i dodati određene proizvode u ishranu
Kozji proizvodi, bilo da je u pitanju kozja surutka, kozji sirevi, kozje mleko, zatim med, proizvodi od meda, od matičnog mleča, perga, sve to treba da se uzima. Običan kvasac ili pivski kvasac je odličan izvor vitamina B, koji je jako važan, posebno za one kojima je Kovid izazvao neurološke probleme.Većina ljudi koji preleže Korona virus su u strašnom grču zbog straha koji su preživeli. Što se tiče fizičkih aktivnosti, minimum šest meseci ne bi trebalo da se bave nikakvim teškim fičkim radom, ali obavezne su lagane šetnje, onoliko koliko organizam dozvoljava. Ukoliko je moguće, savetujemo da pacijent promeni sredinu, da ode u prirodu, da se odmori, opusti. Potrebno je da se više spava, sve to do potpunog oporavka.
Specijalisti Puls kardiološkog centra smatraju da je na iskusnim pulmolozima da naprave neku vrstu protokola, odnosno vodiča, za pacijente sa produženim Kovidom. Pacijenti obavezno treba da se obrate lekarima i da poštuju i sprovode terapiju i savete. Posebno to treba da čine mlađi ljudi koji su u punoj snazi, radno aktivni, jer oni mogu da imaju teže oblike oboljenja. Prema našim saznanjima, pacijenata sa produženim Kovidom ili long Kovidom, ima 10 do 15 % u odnosu na obolele, dok kod svih ostalih, proces ozdravljenja ide postepeno na bolje.
