Naziv hemoglobin potiče od dve strane reči grčkog porekla, hem i globin, što zapravo ukazuje na njegovu složenu hemijsku strukturu. Ono što je zanimljivo je da se hemoglobin u ljudskom organizmu može naći u više od jednog oblika, a sve to usled neverovatne složenosti biohemijskih procesa i samog organizma kao celine.
Šta je hemoglobin i čemu služi?
Hemoglobin je organska biogena materija koja je prema svojoj hemijskoj strukturi svrstana u grupu proteina (belančevina).
U ljudskom telu, molekul hemoglobina se sastoji iz dva dela, proteinskog dela (globulina) i neproteinskog dela (hema). Globularni deo čine četiri proteinska lanca od kojih je svaki povezan sa centralnim neproteinskim delom molekula koji sadrži i atom gvožđa (Fe⁺) u sebi. Glavno mesto delovanja hemoglobina u organizmu je krv, a kako je on i sastavni deo crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) zbog toga je i jedan od najbitnijih metaloproteina (zato što sadrži u sebi i gvožđe) i pigmenata krvi.
Hemoglobin u krvi prvenstveno služi za prenos kiseonika (O2), ali je takođe bitan i za prenos ugljen-dioksida (CO2) i vodonikovih jona (H⁺).
Koje su normalne vrednosti hemoglobina?
Fiziološke (normalne) vrednosti hemoglobina se razlikuju u odnosu na pol i uzrast, pa tako postoji i određeni referentni opseg vrednosti za svaku ciljnu grupu:
- Muškarci: 140-180 g/l
- Žene: 120-160 g/l
- Deca: 110-160 g/l
- Trudnice: 110-120 g/l
Ono što je opšteprihvaćeno u smislu fizioloških vrednosti za opštu populaciju jesu referentne vrednosti hemoglobina u opsegu 120-180 g/l. Sa medicinske tačke gledišta, ukoliko dođe do pada ukupnog hemoglobina ispod precizno određene vrednosti i nevezano za promenu broja eritrocita, nastaće anemija, koja uvek predstavlja patološko stanje tj. bolest.
Anemija se dalje može deliti u više grupa u zavisnosti od tipa uzročnika koji je aktivira. U anemiji, pored nalaza snižene vrednosti hemoglobina u krvi, nalazimo i povišen MCHC, koji može bliže pojasniti o kojem tipu anemije se radi. Rezultat gde je MCHC u krvi povišen je ipak najčešće vezan za dijagnozu makrocitne anemije (sferocitoze), koja se javlja kao posledica nedovoljnog unosa ili malapsorpcije vitamina B12 i folne kiseline.
Suprotno anemiji, koja je izazvana smanjenjem vrednosti hemoglobina i koja uvek karakteriše patološki proces, povišenje vrednosti hemoglobina samo po sebi ne predstavlja bolest, ali predstavlja simptom koji ukazuje na odvijanje nekog potencijalno patološkog procesa i mogućeg nastanka bolesti.
Vrednost hemoglobina u krvi je važan zdravstveni parametar i pokazatelj zdravlja, pa ga redovno treba pratiti, što se najlakše postiže kroz laboratorijski rezultat, koji pruža i Puls Kardioloski centar u sklopu dostupnih kardioloških i laboratorijskih usluga.
Povišen hemoglobin – zašto se dešava?
Vrednost hemoglobina može biti povišena kao posledica drugih normalnih procesa i stanja organizma ili se povišenje vrednosti može javiti kao posledica nekih patološki stanja, kao što su određene kardiovaskularne (srčane) i respiratorne (plućne) bolesti. Kao što i same fiziološke vrednosti hemoglobina zavise od pola i životne dobi, tako razlikujemo i povišenje vrednosti hemoglobina kod odraslih i kod dece.
Ukoliko je vrednost hemoglobina viša od 175 g/l kod muškaraca, odnosno 155 g/l kod žena, smatramo da je prisutno stanje povećanog hemoglobina u krvi. Uzroci i stanja koja dovode do povećanja vrednosti hemoglobina u krvi su brojni i zavise od mnogih faktora.
Među najčešće uzroke povišenog hemoglobina kod odraslih ubrajaju se:
- određene genetske mutacije
- boravak na velikim nadmorskim visinama
- dehidratacija
- određene kardiovaskularne (srčane) bolesti
- određena plućna oboljenja (HOBP – hronična opstruktivna bolest pluća)
- neka kongenitalna (urođena) srčana oboljenja
- dugotrajno pušenje
- prekomerna dugotrajna konzumacija alkohola
- povećana sinteza (stvaranje) eritropertina u bubregu
- upotreba određenih lekova koji podstiču proizvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca)
- poremećaji funkcije koštane srži
- maligni tumor (rak) jetre
- maligni tumor (rak) bubrega
- pojava emfizema pluća
- korišćenje EPO doping sredstava u sportu
- određeno godišnje doba (zima)
- digestivni poremećaji (opstrukcija creva)
- dijabetes melitus (tip II dijabetes)
Kako vrednosti hemoglobina mogu varirati kod odraslih, tako se povišen hemoglobin može javiti i u dečijem uzrastu, s tim da su uzroci koji dovode do povećanja koncentracije nešto drugačiji.
Najčešći uzroci povišenja vrednosti hemoglobina kod dece su:
- probijanje termina porođaja, tj. rođenje posle 42. nedelje trudnoće
- određene hromozomske anomalije (Daunov sindrom, trizomije 13. i 18. para hromozoma)
- mala porođajna težina novorođenčeta
- majka koja ima dijabetes mellitus (šećernu bolest tip II)
Simptomi povišenog hemoglobina u krvi
Simptomi koji će se ispoljiti zavise od više različitih faktora, kao što su pol, uzrast, opšte zdravstveno stanje itd.
Neki od simptoma povišenog hemoglobina kod odraslih su:
- manjak koncentracije
- osećaj slabosti celog tela
- pojava vrtoglavice i konfuzije (zbunjenosti)
- manjak ili gubitak apetita
- povišen krvni pritisak
- usporena i oslabljena cirkulacija
- pojava otoka
- svrab po koži
- plava prebojenost kože (obično najuočljivija na usnama i jagodicama prstiju)
- bolovi u zglobovima i kostima
- osećaj utrnulosti ili prolazak trnaca
- mogući su i poremećaji spavanja
Bitno je napomenuti da povišene vrednosti hemoglobina najčešće zaista ukazuju na neko oboljenje, ako je prisutno i kada se otklone svi ostali faktori sredine. Ukoliko primetite pojavu bilo kojih od gore navedenih simptoma, obratite se lekaru koji će vas shodno pregledu i anamnezi, dalje uputiti.
Među simptome povišenog hemoglobina kod dece ubrajaju se:
- crvenkasta prebojenost kože
- žutica
- hipoglikemija (snižen nivo šećera u krvi)
- respiratorni problemi
- mali apetit
- letargija (stanje manjka energije za normalno svakodnevno funkcionisanje)
Kako sniziti nivo hemoglobina u krvi?
Redukovanje visokih vrednosti hemoglobina može se postići prvenstveno kroz izmenu režima ishrane, primenu prirodnih terapija, kao i upotrebom određenih grupa lekova.
Što se tiče prirodnih načina za snižavanje vrednosti hemoglobina, pre svega je potrebno redukovati ishranu i to u smislu povećanja zapremine i učestalosti unosa tečnosti, pre svega vode, čajeva, prirodnih sokova, ali i supa.
Što se tiče izmene režima ishrane, trebalo bi preći na dijetetsko-higijenski režim ishrane ili neku vrstu veganske ishrane koja podrazumeva smanjeni unos proteina koji su uključeni u sintezu hemoglobina, a trebalo bi smanjiti ili izbegavati i unos namirnica koje sadrže gvožđe i vitamin B9.
Takođe, za najbolje efekte poželjno je ne konzumirati alkohol i cigarete.
Neke od namirnica koje bi trebalo da se nađu u jelovniku su:
- žitarice od celog zrna
- soja (kao zamena za meso)
- mahunarke
- orašasti plodovi
- riba i morski plodovi
- voće i bobičasti plodovi
- tofu
- proizvodi od mleka koji su fermentisani (kefir, pavlaka, sir)
- zeleno povrće
- pileće belo meso
Pored izmenjenog i prilagođenog jelovnika, u svrhu snižavanja povišenih vrednosti hemoglobina mogu se koristiti i neke od alternativnih/tradicionalnih prirodnih modaliteta terapija kao što su:
- erundoterapija (primena pijavica u medicinske svrhe)
- Cupping terapija (koja služi za otklanjanje nakupljenih toksina u telu upotrebom specijalnih čašica)
- Mumie ili planinski balzam
- davanje krvi (koje nije preporučljivo kod postojanja određenih bolesti)
Za fiziološko funkcionisanje organizma potrebna je potpuna sinergija svih sistema organa i biohemijskih procesa. Prema tome, ukoliko je vrednost hemoglobina optimalna i ostali sistemi poput kardiovaskularnog, respiratornog i mišićnog sistema će funkcionisati normalno.
Iz gore navedenih razloga vidimo da je hemoglobin izuzetno bitna komponenta ćelijskog metabolizma i da je od velike važnosti kontrolisati nivo hemoglobina jer nam njegove fluktuacije mogu ukazati na brojne procese koji se odvijaju u našem telu, a koji su od izuzetne važnosti u prevenciji, sanaciji ili terapiji potencijalnih patoloških promena, koje ukoliko se ne otkriju pravovremeno mogu dovesti i do nastanka neke od bolesti.
U našoj ustanovi dostupne su vam sve neophodne laboratorijske analize, pa i analiza hemoglobina. Zakažite pregled kod nas korišćenjem kontakt forme na sajtu ili pozivom na telefon.
Reference:
Hemoglobin: Structure, Function and Allostery, Subcell Biochem, 2020 ; 94: 345–382. doi:10.1007/978-3-030-41769-7_14, https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7370311/pdf/nihms-1608131.pdf
Hemoglobin, Stetoskop.info, https://www.stetoskop.info/savremena-medicina/hemoglobin
